22/06/2026
АУТОР ВИШЕ КЊИГА О СТРАДАЊУ СРБА О РЕЛАТИВИЗАЦИЈИ МАСОВНИХ УБИСТАВА У ПОДРИЊУ
ЖРТВЕ УСТАША НЕПОПИСАНЕ И ЗАБОРАВЉЕНЕ
Др Радомир Павловић: За „нагађања“, а не прави број страдалника, криве власти бивше Југославије
После више од осам деценија од страдања српског народа у Средњем Подрињу и на реци Дрини, још увек не постоји потпун и поуздан попис жртава. Историчар др Радомир Павловић, аутор више књига о страдању Срба у Подрињу, упозорава да су бројни злочини и жртве остали непописани, а многа стратишта необележена.
Према његовим речима, када се говори о броју страдалих, најчешће се износе процене јер никада није извршен свеобухватан попис жртава усташког терора на овом простору. Он истиче да су за такво стање највећу одговорност сносиле власти бивше Југославије, које после Другог светског рата нису дозволиле потпуно истраживање и утврђивање истине о страдању српског народа.
Немамо обележја на многим местима страдања
Павловић подсећа да су током 1942. године масовни злочини почињени на подручју од Клотијевца до Дрине, као и у бројним селима Средњег Подриња. Међутим, многа места страдања ни данас нису достојно обележена.
Као примере наводи Анића, Скелане, Кравицу, Брежане и друга стратишта на којима су страдали цивили, а где и данас недостају споменици, спомен-обележја и систематска брига о култури сећања.
„Немамо обележја на многим местима страдања. Немамо ни потпун списак жртава, нити смо успели да све жртве достојно попишемо и сачувамо од заборава“, упозорава Павловић.
Без казни за злочине
У тексту се посебно наглашава да за бројне злочине почињене над Србима у Подрињу током Другог светског рата нико није одговарао.
Према подацима које наводи др Павловић, током усташких офанзива убијене су хиљаде српских цивила, док су многа села спаљена и опустошена. Упркос размерама злочина, после рата није спроведен адекватан процес утврђивања одговорности.
Он сматра да је политика „братства и јединства“ довела до прикривања и прећуткивања многих злочина, што је оставило трајне последице на колективно памћење српског народа у овом крају.
Непотпуни подаци о жртвама
Павловић истиче да се и данас користе различите процене броја страдалих, јер не постоји јединствена и научно утемељена база података.
Према његовим истраживањима, велики број жртава никада није евидентиран, док су многе породице нестале без трага или су њихови чланови расељени, што је додатно отежало утврђивање тачног броја страдалих.
Он наглашава да је потребно наставити истраживања, пописивати жртве и документовати сва места страдања како би се сачувало историјско памћење.
Култура сећања као обавеза
Павловић сматра да је обавеза данашњих генерација да не дозволе заборав страдања српског народа у Подрињу.
„Наша култура сећања и брига да се неправде и неистине исправе прелази полако у заборав јер нисмо учинили довољно да обележимо сва места масовних злочина и страдања“, истиче он.
Према његовим речима, потребно је више институционалне подршке, научних истраживања и јавних активности како би се очувало сећање на жртве и спречила релативизација злочина.
📌 „Жртве усташа у Средњем Подрињу никада нису у потпуности пописане.“
📌 „На многим местима страдања, попут Анића, Скелана и Кравице, нема адекватних обележја.“
📌 „За бројне злочине над Србима нико није одговарао.“
📌 „Цифре од 25.000 до 45.000 страдалих годинама су заташкаване због политике 'братства и јединства'.“
📌 „Очување културе сећања је дуг према жртвама и будућим генерацијама.“
