28/11/2020
Бранко О. Томић: МОЛИТВА ЖЕНЕ
У храму Успења прозрачје на стакла
Ко древни пламичци кандила у блеску,
Одагнава мрачје из земаљског пакла
Клеше у граниту рукопис у песку.
Над иконом Мајке, пресвете и чисте
У погнутом ставу налик метанији
Свемогућем Богу: „о сладчајшиј Христе,
Погледај ме грешну у свој страданији".
-Не молим се за се ја свегрешна, дрска
Многом Твоја милост но мени је преча
Услиши ме Моћни, ја сам сува трска
Сви су моји мили сужњи живог креча.
Усини нам децу откад одметнуту
Од мајке и оца, нечасним прелесна
Саклони их благи па у Твоме скуту
Да Ти буду браћа ко што су телесна.
Ороди нас с ближњим, не знам од кад нисмо
У роду и слози, но мржњом и злобом
Пишемо им тужбе, људско свето писмо
И без хтења чека страшни сусрет с Тобом.
Ти знаш да ја ридам када болест сколи
Свеколике бриге накупим и згрнем
О, рана Крста Ти знаш како заболи
Не дај, Милостиви, да у њој претрнем.
Не могу Ти крити ни молитву грешну,
Јер у њој ми тиња моја кап живота
Да укрепи моју наду неутешну
То у стиду молим иако ме срамота.