Obrenovac LDP

29/04/2012

29/04/2012

http://istina.ldp.rs/Vesti/16511/Preokretom-moramo-sve-promeniti-u-Srbiji.shtml Govor Čedomira Jovanovića na mitingu pokreta Preokret, subota, 28. april 2012

25/04/2012

25/04/2012

Gostovanje Cedomira Jovanovica

24/04/2012

Gosti: Zaharije Trnavčević i Dejan Ranđić

23/04/2012

U sredu 25.04.2012, u Obrenovcu u 13h na trgu Zorana Djindjica dolazi predsednik Čedomir Jovanović gde ce razgovarati sa građanima.

16/04/2012

Gostovanje BALONA PREOKRET na trgu u Obrenovcu u četvrtak 12. 04.

10/04/2012

Istina je da po visini opštinskog budžeta Obrenovac spada u sam vrh u Srbiji. Pa zašto se to onda ne vidi i ne primećuje u gradu, ili na širem području grada, na selu, a i na licima građana. Sem ono malo popločanih ulica i samog centra, sve ostalo deluje neuređeno, zapušteno, puno smeća i pasa lutalica, koji su onako mršavi i jadni, slika i prilika našeg standarda (barem onog najvećeg dela građana).

Naravno, ne važi ovo baš za sve. Ne važi za one srećnike zaposlene u preduzećima sa oznakom "javna". Oni se i kotrljaju nekako. Ali kako doći do tih preduzeća koja su kao neosvojive tvrđave. Koja je magična reč, ili šifra, ili prosto ključ za otključavanje kapija na tim bastionima, zna li se?

Zna li se zašto se u Obrenovcu duplo manje rađa nego što umire naroda? Zašto na birou za zapošljavanje, ili kako se već zove, ima na hiljade nezaposlenih, a njihov broj se povećava umesto da se smanjuje? Zašto su Obrenovačke prodavnice sve praznije i praznije (misli se na kupce), što važi i za pijace? Na pijaci, uglavnom na onoj stočnoj, sve je manje i prodavaca.

Nisu samo prodavnice prazne. Prazni su i restorani, da ne govorim kafane. Kafići takođe, sem onih par u centru koji mogu da se pohvale sa gostima, tu i tamo. "Živu" muziku skoro da nigde i ne možeš da čuješ, sem ako ne prolaziš tu negde pored pijace i slučajno naletiš na Boru Trokanovog, ili pak ponekad subotom ispred opštine, kad neko skupi dovoljno para i hrabrosti da sklopi brak.

Šta je tu je, to ti je tako. Istina je da je to slika Obrenovca 2012. Tako je bilo i juče, a možda će biti i sutra, zavisi... Istina je da nam samo cifre lete pred očima, sve same šestice. Malo ko zna da je simbol Nečastivog, zapravo, godišnji prihod cara Solomona koji je iznosio tačno 666 "talanata" (ondašnja mera za težinu) srebra i zlata. Postali smo opsednuti novcem, a da pritom, za dušu skoro da niko ni ne mari; bojim se, u dobroj meri, čak ni oni kojima je to posao.

Čini se kao da niko ne radi posao za koji je (slabo) plaćen: lekari, kojima je posao da leče ljude pretvaraju se u manekene farmaceutskih kuća; policajci, umesto da hapse prestupnike sve više gledaju kroz prste, ili pak, prosto ne smeju nešto da vide, jer nekima smeta čak i ta njihova ruka sa raširenim prstima. A političari, oni znaju sve i rade to što znaju i ne znaju i što im se hoće. Ono što treba da rade, a svako od nas zna šta je to, ili im se ne radi, ili to ostavljaju za neku drugu priliku.

Dug je spisak onih koji ne rade ono što treba da rade, a ne rade zato što prosto neće ili ne znaju. A najviše je onih koji misle da sve znaju - od takvih nas glava najviše i boli. Kuvar koji u svako jelo stavlja istu mirodjiju brzo će zatvoriti restoran.

10/04/2012

PREOKRET NA SELU

Stiče se utisak da nijedna kompaktna celina, specifična društveno-ekonomska institucija, jedinstvena kulturološka i etno-kategorija, kao što je to srpsko selo, nije pretrpela toliko promena, skoro do neprepoznatljivosti i to u relativno kratkom periodu: u poslednjih 60-tak godina. Reč je, zapravo, o razgradnji i demontaži ove institucije, svesno ili nesvesno, ko bi to znao; sa dobrim ili pak, lošim namerama, ni to ne znamo. Ne smemo smetnuti sa uma da je put do pakla često popločan dobrim namerama.
Najveće promene, tako reći hirurški rezovi, usledile su odmah posle II-og sv. rata. Prelaskom sa privatne na društvenu svojinu prvo je došlo do nacionalizacije, drugim rečima, nasilnog oduzimanja imanja zemljoposednicima i, što je bitno, usitnjavanja poseda (zemljišnji maksimum od 10 Ha). Zatim sledi prinudni otkup gde se seljacima bez nadoknade oduzimao poslednji džak brašna i poslednje grlo stoke iz štale ili obora.
Taman kad je ovo zlo prošlo sledi nova pošast: stvaranje zemljoradničkih zadruga, naravno opet na silu. Nekom je palo na pamet da na srpskom seljaku ( i ne samo srpskom) primeni "r***i model", koji je u Rusiji "glatko" prošao jer r***i seljak nikad nije ni imao svoju zemlju, dok se kod srpskog seljaka znala i glava izgubiti zbog međe.
Na kraju se od toga odustalo, ali neumorni stratezi čuvenih "petogodišnjih planova" smislili su nov način da na duže staze razgrade već načeto srpsko selo: dugoročnim planom urbanizacije i industrijalizacije zemlje, što je rezultiralo masovnim odlaskom mladih sa sela. Napuštanje sela od strane mladih ljudi i dalje je prisutno iako je ogromna većina fabrika iz socijalističkog perioda već odavno prestala da radi. Mladi idu u gradove gde završavaju škole, da bi najveći broj njih po završenom školovanju napustio zemlju i završio u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, ili na bilo kojem drugom mestu u svetu.Oni koji ostanu hvataju su koštac sa problemima svakodnevnice, sami, bez ičije pomoći, pre svega države.
Puno je napuštenih sela u Srbiji, a u onima koja nisu napuštena žive uglavnom stariji ljudi i "večiti momci" koji nikako ne uspevaju da sebi nađu životnu saputnicu. Seljak je toliko degradiran, da čak i njegovo ime obično znači psovku i uvredu, što nema nigde na kugli zemaljskoj. To je odraz našeg mentaliteta i (moralnog) srozavanja, da na onog ko te hlebom hrani gledaš kao na neko niže biće. A Srbiju je uvek selo i hranilo i branilo i kao državu održavalo.
Seljak je pre svega, briga države, a kako trenutno stvari stoje, ispada da nije tako. Socijalno-pravni status ni dan danas nije rešen. Ako je nešto i urađeno, u pitanju je niz nekakvih polovičnih rešenja koja u suštini ništa ne znače, kao na primer:zemljoradnička penzija, koja se, ili ne prima, ili kad se primi, za nju ne možeš kupiti ni po lule duvana. Zatim, tu su razni "zeleni planovi", "investicije", "subvencije" i štošta drugo, a novac iz tih projekata obično završi u pogrešnom džepu ili na pogrešnoj adresi.
Država Srbija, a i svaka opština u Srbiji, trebala bi ozbiljno da se pozabavi problemom sela i problemima seoskog stanovništva ponaosob. Ne možemo problem sela rešiti nekakvim bezličnim i nedefinisanim planom regionalizacije i sl.,gde se u suštini radi o demontiranju države, ili prostim ulaskom u štale i plastenike pojedinih uspešnih poljoprivrednika,kao što je to slučaj ovih dana u jeku predizborne kampanje, već jednim ozbiljnim, stručnim i državničkim pristupom ovom
problemu. Nije dovoljno samo skretanje pažnje na ovaj problem, niti zaokret u politici prema selu, već totalni preokret.

M. Runjajić

04/04/2012

U utorak, 03.04.2012 koalicija PREOKRET je organizovala akciju prikupljanja potpisa radi smanjenja cene peronske karte za ulaz na Autobusku stanicu LASTA Obrenovac .Sadašnja cena karte je neosnovano visoka te predstavlja svojevrstan “namet na vilajet “ što bi rekao naš narod. Za vrlo kratak vremenski period prikupljeno je više od 400 potpisa, što dokazuje da veliki broj građana Obrenovca podržava ovu našu akciju

04/04/2012