Južno od sela, u Dobronici, gde su sada njive i utrina, nalazi se Selište. U selištu su se iskopavali kućni temelji, srebrni i bakarni novci, komadi od lonaca i crepulja i tako dalje. Severnoistočno od Dobronice je mesto Varoševo, a jugozapadno od sela je selište Jablonovac, gde se isto tako nalazili komadi od cigalja i lonaca, novac i dr. Istočno od sela je Kučište gde takođe bilo ostataka iz ranijih vremana. Ništa detaljnije ne zna o ovim mestima i predanje o njima nije očuvano. Predanje zna samo toloko da su se Nedeljkovići iz Jablanica naselili u Mihalovac kao i da je Stanoje Glavaš dolazi u Jablanovac i od seljaka uzimao stoku. O Kučištu se zna toliko da su se iz njega neke porodice naselile u Mihalovac. godine ovo naselje zvalo Konjska, i pod tim imenom se pominje u aračkim spiskovima. Podaci iz aračkih spiskova selo je imalo 1818. g. 66 kuća. Godine 1846. godine selo je imalo 72 kuće, a po popisu iz 1921. godine u selo je bilo 554 kuće sa 2976 stanovnika. Predanje na kaže da se selo najpre zvalo Tarinac, pa kasnije je prozvato Konjska. O imenu Konjska priča se da je ovako postalo: Jednom, kada su ovuda prolazili carski konji i kamile iz Carigrada, naiđu na rečicu, koja je bila blizu sela, i konji se podave a kamile isplivaju. Zbog toga vele, car naredi, da se relica prozove Konjskom, pa je po njoj i selo dobilo ime.
Škola u Mihajlovcu osnovana je 1854/55.godine. Prvu školsku zgradu sazidao je i svom selu zaveštao ugledni imućni Mihajlovčanin Petar Radovanović Brdar 1869. godine, kao i crkvu. Ova zgrada i danas postoji i meštani je koriste kao Dom kulture. Njegovi potomci su porodica Miletić, na čelu sa dr Žarkom, pa njegovim ćerkama Jasminom (udata Petrović) i Jelenom (udata Milošević). Za najstariju porodicu smatraju se Nedeljkovići, za koje se priča da su došli iz Jablonovca i da su se naselili u sredini sela. Za njima po starini dolaze: Lukići (Đorđevići, Crnjaci) koji su došli iz Kućišta, zatim Rakići (Đulajići, Jovanovići) koji su došli takođe iz Kućišta. Stare porodice i Kanići (Jovanovići, Jorgići) starinom od Sjenice (podaci su iz perioda 1818—1925).
