26/10/2018
Сутра православна црква прославља Преподобну мати Параскеву – Свету Петку.
Свим православним хришћанима нека је срећан празник.
Још пре Светог Саве Срби су своје православље везали не толико за Цариград и Византију, колико за Јерусалим и Палестину. Од најранијих времена, Срби су широм Палестине били ктитори манастира и православних храмова. Ходочастили су света места у Палестини и дали значајан број монаха манастирима Палестине.
Свети Сава је само потврдио стару српску традицију, да је узор нашег народног православља Јерусалим и простори старог Израела. То се може разумети и као нека врста отпора Византијском империјализму, али и као потреба да се са духовног извора црпи православна вера.
Тако је и Света Петка, родом из угледне и имућне српске породице, свој духовни живот везала за Палестину. Иако је замонашена у Цариграду у цркви Свете Софије, одмах по монашењу се запутила у Јорданску пустињу. У Јорданској пустињи је провела свој подвижнички живот до дубоке старости, а пред смрт по наредби анђела, се вратила у свој родни град Епиват.
Данас се мошти Свете Петке налазе у Румунији у граду Јашију. Током турске окупације Балкана, њене мошти су често премештане и склањане од Турака, али се дешавало и да их Турци отму, па су после православни Срби откупљивали мошти своје светитељке.
Српско православље је утемељено на духовности Палестине, пре свега. Древно монашко искуство из Египта, Палестине и са Синаја су пренели монаси Синаити у средњем веку у Србију, бежећи од исламске најезде. Многе су везе српског православља са извором хришћанства у Палестини. Свети Сава је неколико пута ходочастио у Палестину, обилазећи света места и дарујући цркве и манастире. Он је заправо само потврдио стару српску традицију да своје православље вежу за место одакле наша вера и потиче. Света Петка, која је живела пре Светог Саве, је управо показатељ те традиције и духовне везе Срба и старог Израела, која је очувана и до данашњих дана.
Свим православним хришћанима честитам празник, а онима који славе нека је срећна крсна Слава.