Народна скупштина Републике Српске

07/09/2026

У Народној скупштини Републици Српској данас је одржана стручна расправа о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о здравственим коморама, у организацији скупштинског Одбора за здравство, рад и социјалну политику.

Овим законом предвиђено је да на територији Републике Српске буде организовано осам комора за здравствене раднике, а у складу са њиховом професионалном дјелатношћу и то: Здравствена комора доктора медицине, Здравствена комора денталне медицине, Фармацеутска здравствена комора, Сестринска здравствена комора, Физиотерапеутска здравствена комора, Лабораторијско-санитарна здравствена комора, Радиолошка здравствена комора и Едукаторско-рехабилитациона здравствена комора.

Предсједник Одбора за здравство, рад и социјалну политику Милица Ловрић истакла је да је доношење овог закона важан корак у унапређењу здравственог система и побољшању организације здравствених професија.

„Циљ нам је да здравствени радници имају јасно дефинисан професионални статус, одговорност и права, те да омогућимо да све здравствене професије имају могућност стручног организовања како би штитиле стандарде и интересе својих чланова“, рекла је Ловрићева новинарима.

Она је навела да доношење измјена и допуна Закона о здравственим коморама за медицинске сестре, лаборанте, физиотерапеуте и радиолошке техничаре омогућава већи степен увиђавности међу здравственим професијама.

Истакла је да ће стручна расправа о овом нацрту закона допринијети да се изнесу оправдане примједбе и приједлози како би се унаприједило ово законско рјешење.

Виши стручни сарадник у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске Мирјана Јанковић нагласила је да је доношење овог закона потребно ради регулисања професије у здравственом сектору.

„Лиценца неће штитити само здравственог радника већ и пацијента, а то је обавеза континуиране медицинске едукације, не само за докторе стоматологије и медицине, фармацеуте, већ и за све остале здравствене професионалце“, истакла је Јанковићева.

Јанковићева је рекла да тренутно у Републици Српској постоје коморе доктора медицине, стоматологије и магистара фармације, те да је предвиђено формирање још пет здравствених комора – сестринска, радиолошка, комора лабораторијских инжењера, дефектолога и физиотерапеутска комора.

Она је навела да је у регистар медицинских сестара и техничара у Републици Српској уписано 4.720 медицинских сестара које раде у јавном и приватном сектору, док у Српској тренутно ради између 7.000 и 8.000 медицинских сестара и техничара, те око 450 физиотерапеута.

Током стручне расправа је наглашено да је разлог за доношење измјена и допуна овог закона потреба за усклађивањем Закона о здравственим коморама са Законом о здравственој заштити и Законом о територијалној организацији Републике Српске.

Поручено је да је организовање нових здравствених комора неопходно због унапређења услова за обављање професије одређених здравствених радника, заштите њихових професионалних интереса, организованог учешћа на унапређивању и спровођењу здравствене заштите, као и због заштите интереса грађана у остваривању права на здравствену заштиту.

Народна Скупштина Републике Српске усвојила је на Тридесет деветој посебној сједници, одржаној 9. јула 2026. године, Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о здравственим коморама, уз прихваћен Закључак о упућивању овог нацрта закона у стручну расправу, у организацији Одбора за здравство, рад и социјалну политику.

03/09/2026

У Бањалуци је данас одржана свечана сједница Парламентарног форума Србија - Република Српска, посвећена ретроспективи рада овог форума од његовог оснивања до данас, као и даљем унапређењу институционалне сарадње Републике Српске и Србије.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић рекао је обраћајући се учесницима свечане сједнице да Парламентарни форум представља прву заједничку институцију у историји Србије и Републике Српске, изразивши очекивање да ће и будући сазиви парламената наставити његову значајну и успјешну активност.

Стевандић је истакао да се Форум од свог оснивања бавио подстицањем реализације заједничких пројеката Српске и Србије, као и јачањем институционалних, културних и других веза између српског народа са обје стране Дрине.

„Форум је, прије ове, одржао четири сједнице. Форум се бавио подстицањем пројеката које желимо да заврши идући сазив – да имамо ауто-пут од Новог Града до Београда, да завршимо у догледно вријеме Меморијални центар у Доњој Градини и Меморијални центар у Земуну, да уђемо у фазу када расправљамо искључиво о миру и пројектима“, истакао је Стевандић.

Он је нагласио да посебно мјесто у раду Форума имају заједничка обиљежавања важних датума из српске историје, која додатно учвршћују везе и заједничко историјско памћење српског народа.

„Форум се састајао два пута годишње, а предсједница Народне скупштине Србије Ана Брнабић и ја од шест до осам пута годишње. То значи да је то била, у историји односа Србије и Српске, најплодоноснија сарадња са највише разумијевања.

Истовремено је било највише пројеката Србије у Српској“, истакао је Стевандић и додао да је заједнички рад Републике Српске и Србије дао резултате и када је ријеч о међународној сарадњи.

„Имамо ширу и јачу међународну сарадњу и на истоку и на западу. Трудимо се да то поправимо и у ЕУ. Сигуран сам да ћемо доћи у фазу да морају да разговарају са нама, а не о нама“, навео је Стевандић.

Предсједница Народне скупштине Србије Ана Брнабић истакла је да ће у фокусу рада Парламентарног форума Србија Република Српска у наредном периоду бити пројекти који повезују младе и стварају услове да нове генерације своју будућност граде на овим просторима.

„Задатак нам је да генерацијама које долазе оставимо снажне институције, сигурност да слободно чувају свој идентитет, те могућност да свој живот граде овдје“, рекла је Брнабићева.

Она је нагласила да Република Српска у том погледу увијек може да рачуна на подршку Србије. Брнабићева је истакла да Парламентарни форум мора да настави да постоји и у будућности, како би додатно радио на непосредном повезивању парламентарних одбора, институција, универзитета и привредних субјеката Републике Српске и Србије. Посебно је указала на значај континуитета сарадње институција, без обзира на то ко се у одређеном тренутку налази на њиховом челу.

„Декларација првог Свесрпског сабора представља политички и институционални оквир нашег рада и утврђује правце даљег дјеловања и повезивања Србије и Српске“, поручила је Брнабићева.

03/09/2026

Парламентарни форум Република Србија - Република Српска.
Република Србија Уставни суд

03/09/2026

02/09/2026

ОДГОВОР УСТАВНОМ СУДУ БиХ

Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске данас је утврдио Одговор Уставном суду БиХ у предмету број У-17/26, у којем је навео да је недопустив и неуставан Захтјев предсједавајућег Предсједништва БиХ Дениса Бећировића.

Његов захтјев се односи на рјешавање спора са чланом Предсједништва БиХ из Републике Српске Жељком Цвијановић и Народном скупштином Републике Српске због Изјаве о проглашењу Одлуке Предсједништва БиХ о именовању чланова Комисије за очување националних споменика, која је усвојена без консензуса на 30. сједници Предсједништва БиХ, веома штетном по виталне интересе Републике Српске и Одлуке Народне скупштине о потврђивању ове изјаве од 7. јула 2026. године.

Одбор за уставна питања је заузео став да Захтјев предсједавајућег Предсједништва БиХ није допустив и да не постоји надлежност Уставног суда БиХ, јер исти није поднесен у складу са одредбама Устава БиХ ни Правилима Уставног суда БиХ.

У Одговору Одбора за уставна питања истакнуто је да у овом поступку Народна скупштина Републике Српске дјелује као непосредно овлашћени уставни орган, чија надлежност не произилази из устава ентитета, већ директно из Устава БиХ што представља посебан облик уставне контроле у механизму заштите виталног ентитетског интереса у складу са чланом V/2. д) Устава БиХ.

Одбор за уставна питања сматра да Уставни суд БиХ треба да одбаци Захтјев као недопустив.

31/08/2026

➡️ Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић састао се данас у Бањалуци са директором Канцеларије Амбасаде САД у Бањалуци Спенсером Филдсом, са којим је разговарао о актуелној политичкој ситуацији у Републици Српској и БиХ.

➡️ Предсједник Стевандић је на састанку поручио да Република Српска полази од става да су очување стабилности и економског развоја најбољи чувари мира, те да су равноправност народа и ентитета уређених Дејтонским мировним споразумом, као и боља комуникација и међусобно разумијевање између Републике Српске и 🇺🇸 Сједињених Америчких Држава, темељ за развој и напредак економске активности.

➡️ Стевандић је нагласио да је Република Српска заинтересована за сарадњу на темељу равноправности и сарадњу са Истоком и Западом, те да жели развој без кочења, било из Босне и Херцеговине или ван ње, те да је радостан што нова америчка администрација разумије такав положај Републике Српске.

➡️ Предсједник Народне скупштине Републике Српске указао је и на неправедно и неравноправно третирање политичких странака у Републици Српској од стране ОХР-а, када је ријеч о одлуци којом су обустављена буџетска средства намијењена искључиво СНСД-у и Уједињеној Српској, сматрајући да то нису фер изборни услови, већ могући изборни инжењеринг који је пројектовао Кристијан Шмит, што је нешто што нарушава интегритет избора јер дискриминише искључиво двије партије.

➡️ Предсједник Стевандић је Филдсу пожелио добродошлицу у Бањалуку и успјех у раду.
United States Embassy to Bosnia and Herzegovina
Др Ненад Стевандић

30/08/2026

Мало је народа који су своју историју писали крвљу, сузама и патњама. Петар Кочић није само име и историјска личност, него и историјска читанка - рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић у обраћању на 61. Кочићевом збору на Мањачи.

Он је нагласио да кроз Кочића видимо и оно што се данас дешава.

​"Ако погледамо његов животни пут, видјећемо како је сам говорио: да се у ропству родио, у ропству живио и да ће, на жалост, у ропству умријети. Видјећемо да није дочекао слободу и ослобођење, али данас видимо да оно што је Петар Кочић чинио, говорио, и да његова дјела јесу дочекала ослобођење. И да то ослобођење ми данас живимо и славимо, и са тим ослобођењем у нама Петар Кочић живи и данас", додао је Стевандић.

Пошто никад не раздвајамо Српску и Србију, наставио је Стевандић, треба да видимо како у томе добу, и мало прије, Светозар Милетић није дочекао уједињење и ослобођење Војводине са Србијом, али његова дјеца и његова дјела јесу.

​"Нама је увијек било теже, јер кад се Србија ослободила јарма и ропства турског, нама је овдје само једно ропство замјењено другим - турско аустроугарским. О чему је Петар Кочић лијепо свједочио, а Бјелошевић лијепо говорио. Нама је зато обавеза да, поучени том историјом, али и ониме што смо ми са својим очевима и браћом створили, не поклекнемо. Да не продамо ни оно што је радио Петар, ни оно што радимо данас, ни оно што наша дјеца у слободи треба да раде сутра", истакао је Стевандић.

Он је подсјетио да је Кочић најбоље описао тај менталитет кадије, менталитет србомржње, србофобије и покушаја да нисмо оно што јесмо, а да будемо оно што други желе да будемо.

​"Показали смо, поучени Петром Кочићем, да смо способни да отјерамо највећег кадију који је носио то наслијеђе уништавања Срба и њихових трибуна и представника. И онај Шмит, највећи кадија, је отјеран одавде зато што смо се научили од Петра и што смо били сложни и што нисмо дозволили. А онај кога је кадија хтио да види затвореног се и данас дружи с нама. Али, остало је оних малих кадија, оних подмуклих, лицемјерних, што чекају иза сваког ћошка и сваке касабе и који гледају да нам и данас на брзину пресуде. Да нам не дају ни да славимо, ни саучешће да изјавимо, ни да оплакујемо своје, ни да будемо своји. И то гдје? У својој земљи коју смо сузама и крвљу правили и платили", изјавио је Стевандић.

Он је подсјетио да Кочић није имао среће да има потомке, али да његова дјела имају потомке.

"И сви смо ми данас потомци борбе коју је почео, живио и са њом умро Петар Кочић.
​А наша дјеца и сви потомци наши ће живјети у слободи коју смо стекли, учећи од народних трибуна да не продајемо вјеру за вечеру, да нисмо преливоде. Јер, у сваком добу, па и у овоме, конкурс за издајнике и продане душе је увијек отворен, а вјешала за трибуне и патриоте су увијек спремна. Него нема нешто издајника, а мало вам је вјешала која сте нам спремили да нас уплашите. Сви смо заједно поучени историјом, загледани у будућност, одговорни и одлучни да никада више овдје кадије не одлучују о Петру и о свима нама", закључио је Др Ненад Стевандић

27/08/2026

Предсједник Стевандић упутио телеграм саучешћа поводом смрти генерала Младића

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић, у своје и у име Народне скупштине, упутио је телеграм саучешћа породици и пријатељима генерала Ратка Младића поводом његове смрти.

Стевандић је навео да је смрт генерала Младића убрзана кршењем права пацијента на адекватно лијечење.

„Пацијент нема национални ни кривични статус или историју, него само историју болести и обавезу да се лијечи. Одлуком да га не пусти на лијечење у Србију, Хашки трибунал је убрзао Младићеву смрт“, навео је Стевандић.

27/08/2026

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић разговарао је данас у Љубљани са предсједником Државног збора (парламента) Републике Словеније Зораном Стевановићем о регионалним односима и поштовању Дејтонског споразума.

Ово је био први састанак предсједника парламената у историји Републике Српске и Словеније, а предсједник Стевандић је позвао предсједника Стевановића у званичну посјету Народној скупштини Републике Српске.

„Након посјете Парламенту Словеније и разговора са предсједником господином Зораном Стевановићем, сумирали смо парламентарну дипломатију као механизам који чува мир и безбједност. Разговарали смо, наравно, о поштовању Дејтонског споразума, што укључује да су у Босни и Херцеговини сви равноправни, да се не могу доносити одлуке против било ког народа и да се све заснива на сагласности народа и ентитета“, изјавио је Стевандић након састанка.

Он је нагласио да није прихватљиво да међународни представници бирају страну у БиХ, јер тако настају кризе.

„Захвални смо господину Стевановићу на разумијевању политике коју води Република Српска и замолили смо га да и убудуће имамо комуникацију која се заснива на миру, равноправности и добросусједским односима између Словеније и БиХ, али и Републике Српске, јер је српска заједница у Словенији јако добро укључена у друштво и пружа велики допринос развоју и стабилизацији Словеније“, закључио је Стевандић.
Др Ненад Стевандић
Zoran Stevanović - predsednik Državnega zbora

20/08/2026

Предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић разговарао је данас у Београду са предсједником Уставног суда Републике Србије др Владаном Петровим, његовом замјеницом др Ранком Вујовић и судијом тог суда др Николом Бањцем о јачању институционалне сарадње.

Предсједник Стевандић се након састанка захвалио на гостопримству и рекао да је ово била прва посјета функционера Републике Српске Уставном суду Србије.

„Најављујемо неко боље вријеме, заједничке сједнице и састанке уставних судова Србије и Српске. Сарађујемо у оном дијелу који чува историјске, демократске и правне вриједности. Надам се да ће сарадња Србије и Српске сваког дана бити још боља и успјешнија. То није усмјерено против било ког појединца или народа, него је допринос укупном регионалном миру и стабилности, поштовању људских права, права из Повеље УН и права сваког човјека, припадника било ког народа. Наш српски народ треба да баштини вриједност тих права, као што их баштине и други народи“, рекао је Стевандић.

Предсједник Владан Петров је истакао да је институционално, али и лично, изузетно задовољан чињеницом да је Уставни суд Србије посјетио предсједник Народне скупштине Републике Српске.

„Данас су се сусрели представници двије институције које оличавају двије врсте суверенитета, оличеног опет у једном. То су народни суверенитет и суверенитет устава. Разговарали смо о јачању институционалне сарадње које, нажалост, у претходном периоду, када је ријеч о два уставна суда, није било у довољној мјери. Захвалио бих предсједнику Стевандићу и на томе што је подржао нашу активност, помогао и учествовао у свему томе да Уставни суд Србије и Уставни суд Републике Српске организују историјску, прву посебну заједничку сједницу која ће се одржати 14. септембра у Сремским Карловцима“, најавио је Петров.

Како је рекао, нада се да ће овакви сусрети прерасти у традицију.

„Волио бих и надам се да ће оваквих сусрета бити још, да ће они добити институционални, па чак и традиционални значај, а у сваком случају послужити за успостављање континуитета, рекао бих државотворног, институционалног, националног, демократског и увијек помиритељског дјеловања на овим нашим просторима“, поручио је Петров.
Република Србија Уставни суд
Др Ненад Стевандић