Српска демократска странка је рођена на Петровдан 1990. године, као посљедња формирана национална странка на простору бивше федералне јединице БиХ и утолико као реакција на пријетеће процесе настале у предвечерје распада бивше Југославије. Први предсједник Српске Демократске Странке је био др. Радован Караџић. Она је настала са свијешћу да српско национално питање јесте и демократско питање, и као
такво, питање опстанка Срба на овом простору. Прилике и околности настале као плод тоталитарног, једнопартијског, комунистичког система, који је владао 50 година, нису допуштале да се српско национално питање постави са легитимитетом оних жртава које је овај народ дао за стварање заједничке државе.
Слабљењем комунистичке диктатуре, националне снаге Хрвата, муслимана и других у авнојевској Југославији, збациле су квазикомунистичку маску лажног братства и јединства и отворено кренуле у довршавање својих националних програма, са почетним и крајњим циљем - стварањем сопствених држава.
Српски народ је са Српском демократском странком иступио са политичким захтјевом за останком у заједничкој држави, политички се организујући најприје у Хрватској, а потом и у БиХ. То национално право је Српска демократска странка градила на конститутивности и државотворности српског народа на тим просторима. Грађански рат на тлу бивше Југославије је дошао као резултат унутрашњег неслагања и немогућности да се постигне политички договор о рјешењу националног питања појединих народа.
У крајње неповољним условима за српски народ, са лошим наслијеђем комунистичког менталитета, који није имао разумјевања за националне интересе, једини могући одговор је био гола борба народа за опстанак на простору западно од Дрине. Паралелно тим процесима се вршио и континуиран притисак и на нашу матицу - Србију. Политички одговор Српске демократске странке је био у нуђењу разних концесија, како би се избјегао рат, као нпр. прихватање Лисабонског споразума, који је бошњачка страна одбацила, како је њен тадашњи лидер рекао ''жртвујући мир за рат''. А када се рат није могао избјећи, Српска демократска странка је прокламовала принцип унутрашњег националног помирења и политичког јединства српског народа у борби за остварење свог државотворног права и конститутивности.
Рат у БиХ је окончан Дејтонским мировним споразумом уз давање далекосежних концесија српске стране, а Српска демократска странка га је прихватила као документ мира и рјешења државног уређења БиХ као сложене државе, састављене од два ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ.
Након рата, Српска демократска странка је била главни политички фактор очувања степена слободе и државности српског народа у БиХ, на темељу Дејтонског мировног споразума. Притисци међународних медијатора и мјере политичког кажњавања су били усмјерени углавном према кадровима Српске демократске странке. Управо та чињеница, као и релативно спор опоравак друштва након великих ратних разарања државне привреде и приватних домаћинстава, али и наше субјективне слабости, резултирале су јачањем других странака у Републици Српској. Након окупљања мањих политичких странака, које је лош изборни закон фаворизовао, око коалиције ''Слога'', системски и у континуитету је нарушавана политичка доминација Српске демократске странке. Послије општих парламентарних избора 1998. године, иако највећа парламентарна странка, СДС прелази у опозицију. У власт се враћамо побједом на изборима 2001. године, а губимо је поразом на изборима 2006. године. Изборну побједу лијевих политичких снага су подржали разни фактори, али и одређене јавне институције и медијске куће. Начин и стил политичке владавине лијевице се у многим сегментима показао као неокомунистички, са бројним доказима репресије и неселективних мјера дисквалификације квалитетних и способних кадрова, прије свега Српске демократске странке. Умјесто њих се доводе кадрови који често имају ратнопрофитерску прошлост. Ово може створити атмосферу подјеле унутар народа и представља озбиљан фактор опасности у приликама сталних пријетњи и притисака ка унитаризацији БиХ и слабљењу позиције Републике Српске.
У таквој ситуацији, Српска демократска странка саборношћу свога програма и отвореношћу за сарадњу са странкама блиске политичке орјентације мора бити гарант, не само очувања Републике Српске, него и њеног данас нарушеног јединства народа и угроженог демократског плурализма.
Политички правци
Због одговорности коју има Српска демократска странка према сопственом народу, имамо чврсту вољу да у наредном периоду кроз поштен и квалитетан политички рад, без подлијегања страсти политичког реваншизма, покажемо и докажемо да је Српска демократска странка главна и најозбиљнија политичка снага у Републици Српској. Започети посао изградње Републике Српске, исправљањем свих пропуста и недостатака, морамо довести до краја. Уједно, Српска демократска странка, као странка европске оријентације, мора да изгради јасну визију, његујући највише људске и демократске стандарде и достигнућа.
Српска демопкратска странка је странка народне оријентације, окренута традиционалним националним и културним вриједностима. Ми не подржавамо реформе ради реформи, него реформе које ће нашем народу донијети бољи живот и сигурнију будућност. Српска демократска странка неће подлећи сталним притисцима на додатне уступке РС у односу на дејтонски концепт, који води даљој унитаризацији БиХ. Одговор Српске демократске странке на притиске ка централизацији институција БиХ, биће даља конфедерализација БиХ, заснована на Дејтонском мировном споразуму и постојећим ентитетским границама унутар БиХ, са двије конфедералне јединице: Републиком Српском и Федерацијом БиХ. Српска демократска странка сматра да национални политички пројекат треба да буде задатак који ће се подијелити на више генерација, јер би се само једна генерација могла под тим теретом сломити на штету укупне националне идеје.
Ми смо странка континуитета, а досадашње програмске принципе модификујемо у складу са реалним политичким промјенама у Републици Српској и БиХ, 12 година након окончања грађанског рата и међунационалних сукоба на овим просторима. Платформа Странке је заснована на политици за коју је СДС добијао већинску подршку народа у протеклом времену. Због политичке недослиједности, унутрашњих колебања и попустљивости, као и личне недослиједности појединих руководећих кадрова, странка је имала континуитет пада политичког рејтинга, који у наредном периоду мора бити заустављен. За тај циљ нам требају нове политичке иницијативе засноване на реалним начелима која узимају у обзир стварне политичке односе.
За остварење тог циља странка мора имати одлучне и некомпромитоване кадрове. Унутарстраначки избори Српској демократској странци дају пуни легитимитет њеним руководећим кадровима и могућност да је ослободе штетне праксе изванстраначких лобирања и одлучивања у отуђеним центрима моћи.
Странка показује своју величину спремношћу да призна грешке које је правила у прошлости. Одговорност имамо пред народом и онима који су највише заложили за стварање Републике Српске. Због тога Српска демократска странка мора, сада у периоду опозиционог дјеловања, да се наметне као гарант очувања демократских стандарда и вишестраначког парламентарног живота, који је својевремено она сама својим политичким радом омогућила.
Српска демократска странка је саборна странка која ће интерес народа увијек држати изнад интереса странке или појединаца. Окупљаћемо све снаге у Републици Српској које се боре за очување демократије и слободе мисли, а против једноумља, које опет пријети демократији!
