19/06/2026
У Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини Земљописи су јуче, у четвртак, 19. јуна, организовали радионицу визуелне поезије, поетско вече и пројекцију документарног филма о Мики Антићу.
Јуче су у Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини Земљописи организовали радионицу визуелне поезије, поетско вече и пројекцију документарног филма о Мики Антићу.
У поподневним сатима организована је радионица визуелне поезије MRZIN hate poetry, осмишљена да уз дадаистички приступ исјецања одређених дијелова текста, у овом случају жуте штампе и коментара говора мржње, учеснице и учесници створе неке нове поетске колаже.
Учествовало је 13 учесница и учесника, различите старосне доби. Радионица је инспирисана хате поетрy методологијом, када је 2015. група новинара организовала јавна читања пријетећих коментара са друштвених мрежа и стекла велику популарност у борби против говора мржње.
-18. јун је Међународни дан борбе против говора мржње, а поезија је њежни подсјетник за одолијевање и отпорност. У оквиру поетске вечери изабрале смо савремену свјетску поезију из Исланда, Чешке и Ирана. Такође смо, захваљујући љубазности Игора Антића, организовале пројекцију документарног филма, ,,Унутрашњи океани” који говори о поетском дјеловању и сликарству Мике Антића”, појаснила је Јелена Медан, оснивачица Земљописа и изразила задовољство што кроз свој рад повезују и институције, јер је кустос Галерије Центра за културу Павле Голијанин уступио филм и тако употпунио ово културно вече у библиотеци.
Земљописи су културна иницијатива, која већ три године организује културне вечери у Бијељини, а обиљежавањем Међународног дана борбе против говора мржње излази из основног дјеловања и постаје активистичка иницијатива.
"Осим што се боримо за једнакост и толеранцију, боримо се за слободу мишљења, те сами стварамо различите формате догађаја за публику. Наше дјеловање је примарно ван институција”, изјавила је Медан, и појаснила да су ове године Земљописи добили позив да прикажу свој рад од више културних институција у БиХ и Србији што је одало признање њиховом раду.
"Посебно нам је драго што након Музеја Семберије долазимо у библиотеку, којој смо за 3 године донирали близу 100 савремених наслова." Иницијативу Земљописи подржава Локална фондација Бијељина, која препознаје ентузијазам грађанки и грађана да наш град учине бољим мјестом за живот и грантовима пружа базичну помоћ различитим акцијама.
“Бескрајно сам захвална „Земљописима“ на дугогодишњој сарадњи, повјерењу и преданости којом су обогатили фондове наше библиотеке и културни живот заједнице. Посебно ме радује што смо током свих ових година заједно реализовали бројне вриједне програме и омогућили нашим корисницима сусрет са књигама и садржајима до којих бисмо тешко дошли на неки други начин. Вјерујем да овакве сарадње најбоље потврђују колико су љубав према књизи, знању и култури снажна спона међу људима. Народна библиотека остаје мјесто отворено за добре идеје, квалитетне програме и све оне који својим радом доприносе развоју културе и очувању писане ријечи. Радујем се будућим заједничким пројектима и новим приликама да заједно стварамо садржаје који ће остати као трајна вриједност за генерације које долазе”, поручује Тања Мијатовић, в.д. директора библиотеке.
Библиотекарка Јелена Калајџија рекла је да су "овакве иницијативе и сарадње са грађанством важне, јер омогућавају да јавна библиотека испуни своју мисију ка корисницима због којих постоји: да одговара на потребе за културним садржајима, тако да и корисници користе све ресурсе да сами допуњују програмске активности институције. Тако се уједно ради и једна врста анкетирања потреба корисничких група које захваљујући Земљописима имају озбиљан кружоок. Сарадња "Земљописа" и библиотеке иза себе има око стотину наслова које библиотека на било који други начин није у могућности да прибави, с обзиром на специфичност издавача. На овај начин "Земљописи" остају у библиотеци много дуже него што ћемо ми можда живјети - кроз књиге".
Извор: infobijeljina.com
Zemljopisi
