СДС Дервента

30/05/2026

Поводом бројних спекулација које се ових дана јављају, предсједник Српске демократске странке Бранко Блануша обратио се јавности ради истинитог информисања: „Ср....

27/05/2026

Посланик Српске демократске странке у Народној скупштини Републике Српске Перо Ђурић поручио је да подржава добре комшијске односе и право сваког народа да ода по...

26/05/2026

СДС ДЕРВЕНТА: НАКОН 20 ГОДИНА УКЛОЊЕН СРАМНИ ДИО СПОМЕНИКА НА МОДРАНУ – НЕКОЛИКО ПИТАЊА ЗА ГРАДСКУ УПРАВУ ДЕРВЕНТЕ

Из медија смо сазнали да нас коалициони партнер СНСД-а оптужује да се, наводно због СДС-а, реконструише споменик на Модрану – споменик који је Србима у Дервенти и свим антифашистима свих ових година био „прст у око“, а који је изграђен без дозвола, уз нијемо посматрање општинске власти у Дервенти на челу са СНСД-ом.

Очигледно нису жељели да ризикују губитак хрватских гласова по сваку цијену.

Коначно је један дио правде задовољен.

Међутим, из медија смо сазнали да се у организационом одбору за реконструкцију споменика на Модрану налази Иван Ћорлука.

Из тог разлога постављамо неколико питања Градској управи и Одјељењу за инспекцијске послове Града Дервента:

1️⃣ Пошто је Иван Ћорлука потврдио да се тренутно ради на реконструкцији споменика на Модрану, а и сама Градска управа је раније потврдила да овај споменик нема употребну дозволу – да ли је за реконструкцију и ново идејно рјешење прибављена сва законом прописана документација и одговарајуће дозволе Града Дервента?

2️⃣ Да ли је Град Дервента упознат са коначним идејним рјешењем споменика, ко је одобрио ново идејно рјешење и да ли ће јавност имати увид у комплетну документацију, укључујући дозволе и сагласности?

3️⃣ Уколико реконструкција поново буде извођена без законом прописаних процедура, шта ће Градска управа и надлежна одјељења конкретно предузети и да ли ће неко сносити одговорност због евентуалног кршења закона?

4️⃣ Да ли ће Градска управа коначно заузети јасан став о споменицима и обиљежјима која вријеђају српске жртве и антифашистичку традицију, или ће и даље прећутно толерисати овакве случајеве како се не би замјерили одређеним бирачким групама?

https://www.facebook.com/share/p/17rtndbMbq/

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Ftvk3.info%2Fsds-derventa-dosta-je-ponizavanja-srpskih-zrtava%2F%3Ffbclid%3DIwZXh0bgNhZW0CMTEAc3J0YwZhcHBfaWQPNDA5OTYyNjIzMDg1NjA5AAEe4vJ2kjcvz9oV8XWqQ7ljUiHewpqqe7aD707-dj0He7X8D-ows8SHrBFlykw_aem_LAVLKcYnrWTmFjlJYQkrgg&h=AUCDvTqVqBDOuqqnx3pJzCT5JYCGNhDn6jxyg0X1XwVaaVQBudYF4zBz78SEMpBEB3PG1_rejg2Ux3FEDxkPIftOudyVNg9AYNBNluvCLnR25t2UuKJfIQTkwoL9QARKSgqnuIaukr4&s=1&__wblt=1

Бранко Катанић -Branko Katanić
Српска демократска странка - Srpska demokratska stranka

26/05/2026

24/05/2026

ВЈЕЧНА СЛАВА ПАЛИМ БОРЦИМА ОСИЊСКЕ СРПСКЕ БРИГАДЕ

Представници Српске демократске странке присуствовали су данас парастосу, одали почаст и положили вијенце на спомен обиљежје борцима Осињске Српске бригаде палим у борби за Слободу и Отаџбину.

НЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!

21/05/2026

СЈЕЋАЊЕ КОЈЕ НЕ БЛИЈЕДИ – 34 ГОДИНЕ ОД ПОГИБИЈЕ МИЛОВАНА БЈЕЛОШЕВИЋА БЕЛОГ

Српска демократска странка у Дервенти с поносом чува успомену на свог оснивача и првог предсједника Општинског одбора СДС Дервента Милована Бјелошевића Белог.

Милован Бјелошевић Бели био је професор, књижевник, политичар и народни посланик, човјек који је својим радом и дјеловањем оставио дубок и трајан траг у политичком, културном и друштвеном животу Дервенте и Републике Српске.

Као оснивач и први предсједник Српске демократске странке у Дервенти, те први предсједник Скупштине општине Српска Дервента, дао је немјерљив допринос у временима великих искушења за српски народ.

Био је и обновитељ рада СПКД „Просвјета“ у Дервенти, остајући досљедан очувању националног идентитета, културе и традиције.

Погинуо је 21. маја 1992. године на Дебелој обали, на бедему свог родног села Доња Лупљаница, бранећи свој народ и отаџбину.

Данас, када се навршавају 34 године од његове погибије, са поштовањем и поносом чувамо сјећање на његово дјело, жртву и неизбрисив траг који је оставио у историји Дервенте и Републике Српске.

Нека му је вјечна слава и хвала!

21/05/2026

СЈЕЋАЊЕ НА МИЛОВАНА БЈЕЛОШЕВИЋА БЕЛОГ - 34. ГОДИНЕ ОД ПОГИБИЈЕ!

Оснивач Српске демократске странке у Дервенти, чувени српски јунак, професор, књижевник и политичар Милован Бјелошевић Бели свој живот је дао за отаџбину 21. маја 1992. године на Дебелој обали, тачније, на бедему родног села.

Данас је 34. годишњица смрти нашег великана и повод је да се на данашњи дан присјетимо његовог стваралаштва, као и немјерљивог доприноса напретку друштвене заједнице и свега оног што је оставио новим нараштајима у аманет.

Наиме, Бели је оставио неизбрисив и непоновљив вјечни траг у историји града.

Милован Бјелошевић Бели рођен је 29. августа 1953. године у Доњој Лупљаници. Основну школу до четвртог разреда похађао је у родном мјесту, с тим да је осмогодишње школовање наставио и успјешно завршио у дервентској ОШ „Никола Тесла“.

Иако је по завршетку средњошколског образовања стекао звање машински техничар, 1977. године уписује Филозофски факултет у Сарајеву као редован студент Историје југословенске књижевности и српско – хрватског језика.

Професорско звање стиче 1982. године и почиње са радом, прво у Основној школи „Тодор Докић“ у Календеровцима, а потом у Средњошколском центру у Дервенти.

Као професор матерњег језика у стални радни однос ступа 1984. године у Средњошколском центру у Босанском Броду.

Након првих вишестраначких избора 1991. године у Босни и Херцеговини, Бели се доказује и као изузетан политичар. Постаје посланик у Народној босанско – херцеговачкој Скупштини, као кандидат Српске демократске странке, истински заступајући и бранећи интересе оних који су га изабрали.

Такође, важно је подсјетити да је Бели у то вријеме добио запослење у органима општинске управе и то на мјесто секретара за друштвене дјелатности.

Обављајући функцију првог предсједника Скупштине општине Српска Дервента, ратне 1992. године, дао је итекако значајан допринос очувању наше отаџбине.

Са групом истомишљеника, средином осамдесетих година, обнавља рад Књижевног клуба „Вихор“. Своју прву књигу приповједака под називом „Коби људске“ Бели је објавио у Заједници књижевних клубова Србије 1986. године. Годину дана касније дио његовог стваралаштва објављен је у заједничкој збирци пјесама „вихораша“ под називом „Над Укрином вихор“. Друга Бјелошевићева књига приповједака „Казивање Митра Липљанчанина“ штампана је 1988. године. Пред сам почетак рата, Бели се потврдио и као врстан поета објављујући збирку пјесама „Уклета са Липишта“.

Поред тога, важно је нагласити да је Бјелошевић обновио рад Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Дервенти, те постао његов први предсједник.

За истакнуте војничке подвиге у оружаној борби, као и организовању и вођену одбране српског народа и државе, одликован постхумно од стране првог предсједника др Радована Караџића орденом Немањића.

Милован Бјелошевић Бели био је Народни посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске и у име тога Народна скупштина постхумно је додијелила повељу.

Једна улица у Дервенти носи назив по Миловану Бјелошевићу Белом.

Прије двије године у холу народне скупштине Републике Српске постављене су бисте тројице погинулих народних посланика првог сазива парламента Српске, међу којима је Милован Бјелошевић Бели.

21/05/2026

ВЈЕЧНА СЛАВА ПАЛИМ БОРЦИМА ДОЊЕГ ДЕТЛАКА

Представници Српске демократске странке присуствовали су данас парастосу, одали почаст и положили вијенце на спомен обиљежје борцима Доњег Детлака палим у борби за Слободу и Отаџбину.

НЕКА ИМ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!

21/05/2026

Mitar sa Lipišta

PISMO BELOM

Noćas mi se magla neka nadvijala iznad snova,
snoviđenjem ispisala blijede slike, kriva slova,
snivah čudne snove neke, ne vidjeh ih život cijeli,
drvorede i ulice, čini mi se – tebe, Beli.

Jutrom sunce rastopilo mrku tamu, magle noćne,
pa u pustoj bijeloj sobi ja oćutih riječi moćne:
„Olovke se oštre hvataj, hitno piši pismo Belom!“
progovori bijela svjetlost, trepereći k'o pod velom.

Uplaši me, razbudih se, skočih da na papir stavim,
sve u žurbi, ne želeći da šta bitno zaboravim,
pa poslušah i napisah da se dugo čuli nismo,
da je ovo što ti pišem o snovima čudnim pismo.

Da u svome snoviđenju, sred aleje od platâna,
kroz zeleno lišće meko i kroz mrežu gustih grana,
vidjeh orla krilatoga na ljevici da ti stoji,
okom gleda u kaldrmu, prolaznike k'o da broji.

A u desnoj tvojoj ruci, mjesto sablje britke, ljute,
dva anđela zlatokrila, pozlatila tvoje p**e,
i olovka krasopisna, polomljenog, crnog špica,
k'o da htjede napisati ćutanje sa tvoga lica.

Lice ti je nasmijano, al' sleđeno u bore sive,
sve miruje i čamuje, samo su ti oči žive.
Iz oka ti plavog, modrog, niz obraze posivjele,
poskakuju bistre suze, kao da su oživjele,

pa padaju na koljena, gdje je knjiga otvorena,
i stvaraju ona djela što ostaše nestvorena,
da dovrše pjevanije i Mitrove pisanije,
voštan pečat da udare na sve tvoje stvaranije.

Da zasjaju vječnim sjajem, k'o što vječno stoji bista,
koju vrijeme ne načinje, pa zauvijek biva ista,
da ti ime sačuvaju, da ga pamte djeca ina,
da si Beli sa Lipišta, da si vječan međ' vječnima.

Eto, Beli, mojih snova, eto mojih snoviđenja,
evo tebi pisma moga i još samo doviđenja.
Vidimo se na sred Trga, tamo gdje te vile nose,
dušmanima nezahvalnim, da inate i prkose.

Vidimo se u aleji, u mirisu lipov cvijeta,
ti od bronze, ja u tuzi i beznađu ovog svijeta,
da sve ono sto gradismo perom riječju i obrazom,
ne slavismo k'o pobjedu već nazvasmo to porazom.

Al' dok ima dobrih ljudi i pameti valjda biće,
poslije noći tamne mrke uvijek svijetla zora sviće,
jedno jutro osvanuće tvoje lice na sred grada,
da dolazi bolje sutra oživjeće opet nada.

A ako se to ne desi, ako na put stanu vuci,
ti olovku ne ispuštaj što u desnoj držiš ruci,
naoštri je i zapiši uzaludne da su žrtve,
sve ideje i nadanja da su skupa s njima mrtve...

Ostaćemo opet ljudi, pregaženi, postiđeni,
ćutaćemo duž aleja, neprimijetni, neviđeni,
nadati se u vječnosti, u vremenu nekom drugom,
da smo znanje, krv i suze okovali vječnom tugom.

Šetaćemo drvoredom, rajskim vrtom procvjetalim,
gdje umiru svi stihovi Lipištima necvjetalim.
Vidimo se u aleji na sred pakla uređenoj,
gdje jedino ima mira tvojoj duši, uvrijeđenoj.

Derventa dobija bistu u čast Milovana Bjeloševića Belog.

NA KOJOJ LOKACIJI U NAŠEM GRADU BI VOLJELI DA BISTA BUDE POSTAVLJENA ?

M. P.