Kinoteka Republike Srpske Pale

Kinoteka Republike Srpske Pale Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from Kinoteka Republike Srpske Pale, Public & Government Service, Srpskih ratnika 4, Pale.

Кинотека Републике Српске је јуче у просторијама Архива организовала изложбу "Век и по српске школе глуме", којој су при...
29/05/2026

Кинотека Републике Српске је јуче у просторијама Архива организовала изложбу "Век и по српске школе глуме", којој су присуствовали ученици Основне школе Пале. Након обиласка Архива, у сали Културног центра Пале организована је филмска пројекција за ученике. Умјесто најављеног филма "Црни бисери" из 1958. године, због техничких проблема приказан је руски филм за дјецу "Свако жели да има пса" из 2024. године, у режији Олге Белјаеве.
Ученици су са великом пажњом пратили филмски програм, а посјета Кинотеци Републике Српске представљала је прилику да се ближе упознају са филмским фондом Кинотеке као и са филмском умјетношћу.

https://www.youtube.com/watch?v=CL-2psKeKrk

25/05/2026

Кинотека Републике Српске ће 28. маја 2026. године у 10 часова организовати изложбу „Век и по српске школе глуме“ у просторијама Aрхива, којој ће присуствовати ученици Основне школе Пале. Том приликом ученици ће моћи да обиђу архив Кинотеке, упознају се са филмским фондом, пратећом филмском грађом и музејски вриједним фондом предмета из историје филма, као и плакатима, брошурама и фотографијама.
Након тога, у сали Културног центра Пале, са почетком у 12 часова, за ученике Основне школе Пале биће организована пројекција филма „Црни бисери“ из 1958. године, чију режију потписује Светомир Јанић.

21/05/2026

ФИЛМОТЕКА - дански филм
Јунска Филмотека коју организује Кинотека Републике Српске посвећена је данским филмовима. На програму су два филма.
Прво вече у понедељак 1. јуна са почетком од 20 часова на програму је филм "Адамове јабуке" из 2005. године са чувеним Мадсом Макилсеном у главној улози.
"Адамове јабуке" је црна комедија која прати неонацисту Адама, осуђеног на друштвено користан рад у сеоској цркви.
Овај филм сматра се једним од најважнијих данских филмова 2000-их и једним од најуспјелијих примјера скандинавске црне комедије. Режирао га је Андерс Tомас Јенсен, познат по спајању апсурдног хумора, насиља и филозофских тема.

Друго вече у уторак 2. јуна на програму је филм "У бољем свијету" из 2010. године.
"У бољем свијету" је снажна данска драма из 2010. године коју је режирала Сузан Бир, позната по емотивним и психолошки интензивним филмовима.
Филм прати двије породице и двојицу дјечака чије пријатељство прераста у опасну игру освете. Радња се одвија између мирног данског градића и избјегличког кампа у Африци, отварајући питања насиља, праштања и моралних избора.
Филм је освојио и Оскара и Златни глобус за најбољи страни филм, чиме је постао једно од најзначајнијих данских остварења савремене европске кинематографије.

Обје пројекције филмова ће бити одржане у Културном центру Пале са почетком у 20 часова, а улаз за све посјетиоце је бесплатан.

ФИЛМОТЕКА - дански филмЈунска Филмотека коју организује Кинотека Републике Српске  посвећена је данским филмовима. На пр...
19/05/2026

ФИЛМОТЕКА - дански филм

Јунска Филмотека коју организује Кинотека Републике Српске посвећена је данским филмовима. На програму су два филма.

Прво вече у понедељак 1. јуна са почетком од 20 часова на програму је филм "Адамове јабуке" из 2005. године са чувеним Мадсом Макилсеном у главној улози.
"Адамове јабуке" је црна комедија која прати неонацисту Адама, осуђеног на друштвено користан рад у сеоској цркви. Тамо упознаје непоправљиво оптимистичног свештеника Ивана, који вјерује да у сваком човјеку постоји добро.
"Адамове јабуке" сматра се једним од најважнијих данских филмова 2000-их и једним од најуспјелијих примјера скандинавске црне комедије. Режирао га је Андерс Tомас Јенсен, познат по спајању апсурдног хумора, насиља и филозофских тема. Филм је током година стекао култни статус широм Европе због необичне комбинације сатире, религијске симболике и емотивне драме.
Улога Ивана сматра се једном од најбољих у каријери Мадс Микелсен, јер је показала његов распон између комедије, трагедије и психолошке сложености. Филм је много допринио међународној препознатљивости данског филма прије него што је Микелсен постао велика холивудска звијезда.

Друго вече у уторак 2. јуна на програму је филм "У бољем свијету" из 2010. године.
"У бољем свијету" (оригинални наслов "Hævnen", што значи „Освета“) је снажна данска драма из 2010. године коју је режирала Сузан Бир, позната по емотивним и психолошки интензивним филмовима.
Филм прати двије породице и двојицу дјечака чије пријатељство прераста у опасну игру освете. Радња се одвија између мирног данског градића и избјегличког кампа у Африци, отварајући питања насиља, праштања и моралних избора.
Филм је освојио и Оскара и Златни глобус за најбољи страни филм, чиме је постао једно од најзначајнијих данских остварења савремене европске кинематографије.

Обје пројекције филмова ће бити одржане у Културном центру Пале са почетком у 20 часова, а улаз за све посјетиоце је бесплатан.

Пројекција филма "Казабланка" (1942)Четвртак, 21. мај 2026. са почетком у 19 часоваЦентар за културу "Филип Вишњић" Угље...
18/05/2026

Пројекција филма "Казабланка" (1942)
Четвртак, 21. мај 2026. са почетком у 19 часова
Центар за културу "Филип Вишњић" Угљевик

🎥ПОНОВО РАДИ БИОСКОП!📽️
„КАЗАБЛАНКА“ (1942) МАЈКЛА КЕРТИЗА
📆ЧЕТВРТАК, 21. МАЈ, ОД 19.00 ЧАСОВА⏰
ПЛАВА САЛА ЦЗК

Драга публико,
У сарадњи са Кинотеком Републике Српске, Центар за културу „Филип Вишњић“ организоваће бесплатне пројекције култних класика и новијих филмских остварења, која су у својим жанровима завриједила да се нађу на попису најзначајнијих остварења филмске умјетности. Од Кинотеке смо добили 25 наслова, а филмови ће бити приказивани сваког четвртка од 19.00 сати.

За прву пројекцију одабрали смо филм Мајкла Кертиза, Оскаром награђену „Казабланку“, као један од наслова који су обиљежили историју свјетске кинематографије.

Филмски класик с Хемфријем Богартом и Ингрид Бергман премијерно је приказан 1942. године. Истовремено, у „Казабланки“ је „скована“ коалиција против Адолфа Хитлера.

Када се прије 84 године филм почео приказивати, нико није ни слутио да ће „Казабланка“ постати један од најуспјешнијих урадака у историји филмске индустрије.

Амерички студио „Ворнер Брос“ пожурио је у новембру 1942. и филм приказао у само једном њујоршком кину. Разлог: почетком новембра савезничке трупе су се искрцале на тадашњу француску сјеверноафричку обалу. Британски и амерички војници били су у Алжиру и Мароку, укључујући и марокански град Казабланку, који је изненада доспио на насловне стране. Филмски студио је очигледно желио да искористи пажњу и почне са пројекцијама у Њујорку, које су доживјеле велики успјех.

„Казабланка“ говори о многим имигрантима који су побјегли од нацистичког режима из Европе у француску сјеверну Африку. Састају се у локалу „Rick's Cafe" у граду Казабланка, који држи амерички држављанин, и надају се да ће отпутовати у неутрални Лисабон, а из њега даље бродом до Сједињених Америчких Држава.

У тој атмосфери се развија и љубавна прича између Рика (Хемфри Богарт) и Илзе Лунд (Ингрид Бергман), супруге чувеног припадника чешког покрета отпора Виктора Ласла, који је побјегао од нациста.

Филм „Казабланка“ и двоје главних глумаца доживљавају невјеројатан успјех. Ипак, „Ворнер Брос“ се у почетку суздржао од приказивања у кинима широм САД-а. Тек 23. јануара 1943. „Казабланка“ се почела приказивати на платнима свих америчких кино-дворана.

За то је постојао политички разлог. Јер, током Другог свјетског рата Казабланка није била само мјесто сусрета имигранта и избјеглица, већ и двојице најмоћнијих људи на свијету. Амерички предсједник Френклин Д. Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил састајали су се тајно од 14. до 24. јануара 1943. године у Казабланки како би створили антихитлеровску коалицију. Пошто су Рузвелт и филмски могул Џек Ворнер били пријатељи, могуће је да је „Ворнер Брос“ сачекао да се конференција заврши прије него што је „Казабланку“ лансирао у америчка кина.

„Ворнер Брос“ је био једини холивудски студио који се отворено позиционирао против Хитлера и нациста и са филмовима је од почетка Другог свјетског рата лобирао за улазак Америке у рат. САД су у почетку остале по страни, све до 7. децембра 1941. године, када је јапанска војска бомбардовала америчку базу Перл Харбур на Хавајима.

Након напада, САД је објавио рат Јапану. Јапански савезници, Њемачка и Италија, одговорили су својом објавом рата САД-у 1. јануара 1942. године. САД су приступиле антихитлеровској коалицији Велике Британије и Совјетског Савеза. Тајни састанак у Казабланки имао је за циљ унапређење војних операција коалиције.

Њемачка филмска публика је тек по завршетку рата 1952. године могла погледати “Казабланку“– додуше у цензурисаној верзији, скраћеној за 25 минута, у којој се нацисти и Други свјетски рат уопште нису појављивали, а Чех Виктор Ласло постао је Норвежанин Виктор Ларсен. Умјесто чешког борца покрета отпора који је побјегао из концентрационог логора, Ларсен је био физичар који је побјегао из затвора под дојмом мистериозних делта зрака.

Према Норберту Ф. Поцлу, аутору књиге „Казабланка 1943” (2017), њемачки огранак „Ворнер Броса“, који је избацио кадрове, очигледно није желио да подсјећа западне Нијемце на њихову нацистичку прошлост усред економског чуда. Тек 1975. АРД је наручио оригиналну верзију од „Бавариа Стјудиос“ и емитовао је. Од тада, публика која говори њемачки језик такође је могла да ужива у причи о љубави и бијегу, о Рику, Виктору и Илзи у оригиналној верзији.

Од премијере у САД-у прије 84 године, филм је стекао култни статус. Многи љубитељи филма и даље памте Хемфрија Богарта и Ингрид Бергман првенствено као Рика и Илзу. Свима су познате реченице из „Казабланке“, без обзира да ли су гледали филм или не. У једној од најдирљивијих сцена у историји филма, Рик шапне својој Илзи: „Гледам те у очи, мала."

ДИРЕКТОР КИНОТЕКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ГОСТОВАО У ЕМИСИЈИ „АКТУЕЛНО“Директор Кинотеке Републике Српске, Бојан Чворо, гостова...
15/05/2026

ДИРЕКТОР КИНОТЕКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ГОСТОВАО У ЕМИСИЈИ „АКТУЕЛНО“

Директор Кинотеке Републике Српске, Бојан Чворо, гостовао је у емисији „Актуелно“ на Телевизији Источно Сарајево, гдје је говорио о раду и будућим плановима ове установе.

Током разговора, Чворо је истакао значај очувања филмске баштине Републике Српске, наглашавајући да Кинотека континуирано ради на прикупљању, архивирању и заштити вриједне филмске грађе. Посебан акценат стављен је на активности које имају за циљ приближавање филмске умјетности широј публици, али и едукацији младих кроз различите филмске програме.

Директор Кинотеке Републике Српске за наредни период најавио је и реализацију нових пројеката, изложби, као и наставак сарадње са установама културе, школама и факултетима.

Гостовање у емисији „Актуелно“ била је прилика да јавност буде детаљније упозната са радом Кинотеке Републике Српске, њеним досадашњим резултатима, али и пројектима који ће бити реализовани у наредном периоду.

Posjetite portal, facebook i instagram stranicu:https://www.facebook.com/rtvisportalhttp://is-radio.com/https://www.instagram.com/rtv_istocno...mail: redakci...

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМПоводом Дана побједе над фашизмом, Кинотека Републике Српске организује пројекцију ...
27/04/2026

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Поводом Дана побједе над фашизмом, Кинотека Републике Српске организује пројекцију црно-бијелог пољског филма „Канал“, снимљеног 1957. године, у режији Анджеја Вајде.

Радња се одвија у Варшави 25. септембра 1944. године – на посљедњи дан устанка против њемачких окупатора. Протагонисти су група припадника поражене Армије Крајове и цивила који настоје избјећи заробљавање и погубљење бјежећи кроз градску канализацију, при чему се суочавају са бројним опасностима, али и властитим безнађем.

„Канал“, за који је сценарио написао Јержи Стефан Ставински, преживјели ветеран устанка, одликује се изузетним реализмом, мрачном атмосфером, недостатком сентименталности и изузетно мрачним крајем. Овај филм се, заједно са ранијим филмом „Покољење“ и каснијим филмом „Пепео и дијаманти“ сматра дијелом Вајдине ратне трилогије.

Кадар који траје...„Велики диктатор“ је америчка сатирична филмска комедија из 1940. године, чији је режисер, продуцент ...
22/04/2026

Кадар који траје...

„Велики диктатор“ је америчка сатирична филмска комедија из 1940. године, чији је режисер, продуцент и главни глумац Чарли Чаплин. Будући да је Чаплин био једини холивудски редитељ који је наставио да снима нијеме филмове дуго након што је звук постао стандард, ово је био његов први звучни филм. Свој први нијеми филм снимио је 1914. године — „Keystone Was Making a Living“, као и други, „Kid Auto Races at Venice“.

Током рада на свом другом филму, Чаплин је осмислио лик скитнице и костим — шлампаве панталоне, полуцилиндар, превелике ципеле и штап — који су постали заштитни знак његовог филмског лика, малог скитнице. До јуна 1917. Чарли је постао толико моћна звијезда да му је компанија First National понудила уговор на милион долара за продукцију осам филмова, без обзира на дужину. То му је омогућило да оснује сопствене студије, гдје је од 1918. надаље снимао све своје филмове — све док 1952. није напустио земљу.

Филм „Велики диктатор“ био је веома популаран код публике и постао је Чаплинов комерцијално најуспешнији филм. Био је номинован за пет Оскара, укључујући онај за најбољи филм. Савремени критичари га сматрају историјски значајним остварењем, једном од најбољих филмских комедија свих времена и важним дјелом сатире. Године 1997. Конгресна библиотека Сједињених Држава одабрала га је за очување у Националном филмском регистру као културно, историјски или естетски значајан филм.

Пројекција филма "Орлови рано лете" - 23. април у 14 часова; Културни центар Пале
20/04/2026

Пројекција филма "Орлови рано лете" - 23. април у 14 часова; Културни центар Пале

.centar

Кадар који траје...Филм „Живот је лијеп“ из 1997. године режирао је Роберто Бенињи, који уједно игра и главну улогу. Рад...
01/04/2026

Кадар који траје...

Филм „Живот је лијеп“ из 1997. године режирао је Роберто Бенињи, који уједно игра и главну улогу. Радња филма прати главног јунака, италијанског Јевреја и власника књижаре, који користи своју машту како би заштитио сина од ужаса интернирања у нацистички концентрациони логор.
Филм је дјелимично инспирисан књигом „На крају, побиједио сам Хитлера“ Рубина Ромеа Салмонија, као и Бенињијевим оцем, који је током Другог свјетског рата провео двије године у концентрационом логору Берген-Белзен.
Филм је остварио велики критички и комерцијални успјех. Између осталог, освојио је три Оскара (за најбољег главног глумца – Роберто Бенињи, најбољи страни филм и најбољу музику) и имао четири номинације (за најбољи филм, режију, сценарио и монтажу); освојио је и БАФТА награду (за најбољег главног глумца – Роберто Бенињи), уз двије номинације (за најбољи страни филм и сценарио), као и номинацију за Златну палму у Кану.

Address

Srpskih Ratnika 4
Pale
71420

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Kinoteka Republike Srpske Pale posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Kinoteka Republike Srpske Pale:

Share