18/05/2026
Пројекција филма "Казабланка" (1942)
Четвртак, 21. мај 2026. са почетком у 19 часова
Центар за културу "Филип Вишњић" Угљевик
🎥ПОНОВО РАДИ БИОСКОП!📽️
„КАЗАБЛАНКА“ (1942) МАЈКЛА КЕРТИЗА
📆ЧЕТВРТАК, 21. МАЈ, ОД 19.00 ЧАСОВА⏰
ПЛАВА САЛА ЦЗК
Драга публико,
У сарадњи са Кинотеком Републике Српске, Центар за културу „Филип Вишњић“ организоваће бесплатне пројекције култних класика и новијих филмских остварења, која су у својим жанровима завриједила да се нађу на попису најзначајнијих остварења филмске умјетности. Од Кинотеке смо добили 25 наслова, а филмови ће бити приказивани сваког четвртка од 19.00 сати.
За прву пројекцију одабрали смо филм Мајкла Кертиза, Оскаром награђену „Казабланку“, као један од наслова који су обиљежили историју свјетске кинематографије.
Филмски класик с Хемфријем Богартом и Ингрид Бергман премијерно је приказан 1942. године. Истовремено, у „Казабланки“ је „скована“ коалиција против Адолфа Хитлера.
Када се прије 84 године филм почео приказивати, нико није ни слутио да ће „Казабланка“ постати један од најуспјешнијих урадака у историји филмске индустрије.
Амерички студио „Ворнер Брос“ пожурио је у новембру 1942. и филм приказао у само једном њујоршком кину. Разлог: почетком новембра савезничке трупе су се искрцале на тадашњу француску сјеверноафричку обалу. Британски и амерички војници били су у Алжиру и Мароку, укључујући и марокански град Казабланку, који је изненада доспио на насловне стране. Филмски студио је очигледно желио да искористи пажњу и почне са пројекцијама у Њујорку, које су доживјеле велики успјех.
„Казабланка“ говори о многим имигрантима који су побјегли од нацистичког режима из Европе у француску сјеверну Африку. Састају се у локалу „Rick's Cafe" у граду Казабланка, који држи амерички држављанин, и надају се да ће отпутовати у неутрални Лисабон, а из њега даље бродом до Сједињених Америчких Држава.
У тој атмосфери се развија и љубавна прича између Рика (Хемфри Богарт) и Илзе Лунд (Ингрид Бергман), супруге чувеног припадника чешког покрета отпора Виктора Ласла, који је побјегао од нациста.
Филм „Казабланка“ и двоје главних глумаца доживљавају невјеројатан успјех. Ипак, „Ворнер Брос“ се у почетку суздржао од приказивања у кинима широм САД-а. Тек 23. јануара 1943. „Казабланка“ се почела приказивати на платнима свих америчких кино-дворана.
За то је постојао политички разлог. Јер, током Другог свјетског рата Казабланка није била само мјесто сусрета имигранта и избјеглица, већ и двојице најмоћнијих људи на свијету. Амерички предсједник Френклин Д. Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил састајали су се тајно од 14. до 24. јануара 1943. године у Казабланки како би створили антихитлеровску коалицију. Пошто су Рузвелт и филмски могул Џек Ворнер били пријатељи, могуће је да је „Ворнер Брос“ сачекао да се конференција заврши прије него што је „Казабланку“ лансирао у америчка кина.
„Ворнер Брос“ је био једини холивудски студио који се отворено позиционирао против Хитлера и нациста и са филмовима је од почетка Другог свјетског рата лобирао за улазак Америке у рат. САД су у почетку остале по страни, све до 7. децембра 1941. године, када је јапанска војска бомбардовала америчку базу Перл Харбур на Хавајима.
Након напада, САД је објавио рат Јапану. Јапански савезници, Њемачка и Италија, одговорили су својом објавом рата САД-у 1. јануара 1942. године. САД су приступиле антихитлеровској коалицији Велике Британије и Совјетског Савеза. Тајни састанак у Казабланки имао је за циљ унапређење војних операција коалиције.
Њемачка филмска публика је тек по завршетку рата 1952. године могла погледати “Казабланку“– додуше у цензурисаној верзији, скраћеној за 25 минута, у којој се нацисти и Други свјетски рат уопште нису појављивали, а Чех Виктор Ласло постао је Норвежанин Виктор Ларсен. Умјесто чешког борца покрета отпора који је побјегао из концентрационог логора, Ларсен је био физичар који је побјегао из затвора под дојмом мистериозних делта зрака.
Према Норберту Ф. Поцлу, аутору књиге „Казабланка 1943” (2017), њемачки огранак „Ворнер Броса“, који је избацио кадрове, очигледно није желио да подсјећа западне Нијемце на њихову нацистичку прошлост усред економског чуда. Тек 1975. АРД је наручио оригиналну верзију од „Бавариа Стјудиос“ и емитовао је. Од тада, публика која говори њемачки језик такође је могла да ужива у причи о љубави и бијегу, о Рику, Виктору и Илзи у оригиналној верзији.
Од премијере у САД-у прије 84 године, филм је стекао култни статус. Многи љубитељи филма и даље памте Хемфрија Богарта и Ингрид Бергман првенствено као Рика и Илзу. Свима су познате реченице из „Казабланке“, без обзира да ли су гледали филм или не. У једној од најдирљивијих сцена у историји филма, Рик шапне својој Илзи: „Гледам те у очи, мала."