Први вишестраначки избори у Босни и Херцеговини одржани су 18. новембра 1990. године. Милорад Додик је у тај сазив Скупштине БиХ изабран као члан Марковићевог Савеза реформских снага. Нaкoн штo су Хрвaти и муслимaни у Скупштини дoниjeли Дeклaрaциjу o нeзaвиснoсти, прeглaсaвajући српскe пoслaникe, већина српских посланика, укључујући и Милорада Додика 24. октобра 1991. године напушта Скупштину БиХ
и формира Скупштину српског народа у БиХ. Деветог јануара 1992. године ова Скупштина је прогласила Републику Српску Босну и Херцеговину.
Због неслагања са програмом и начином рада СДС-а, Додик формира Клуб независних посланика и тако постаје прва опозиција Караџићу. Клуб је дјеловао све ратно вријеме, до потписивања Дејтонског споразума и престанка рата у БиХ.
Одмах након рата, у јануару 1996. године покренута је иницијатива да Клуб прерасте у политичку странку, а 10. марта 1996. године на оснивачком Сабору конституишу се органи и Странка независних социјалдемократа почиње са радом. За првог предсједника странке изабран је Милорад Додик, а за генералног секретара Ненад Баштинац. Први задатак руководства је формирање општинских организација и припрема за изборе. До септембра 1996. године формирано је десетак општинских одбора СНСД: од Бање Луке, Лакташа, Српца, Градишке, преко Добоја до Пелагићева... СНСД на првим општим изборима наступа у оквиру коалиције Народни савез за слободан мир и осваја једно посланичко мјесто у Народној скупштини Републике Српске. На локалним изборима 1997. године Странка је побиједила у двије општине - Лакташима и Српцу, гдје успијева са коалиционим партнерима да формира локалну власт.
Први лого Странке независних социјалдемократа из 1996. године
На драматичној сједници Народне скупштине РС 18. јануара 1998. године, на приједлог Биљане Плавшић, у атмосфери која је била бити или не бити за Републику Српску, Милорад Додик је изабран за Предсједника Владе Републике Српске. На општим изборима 1998. године СНСД већ осваја 6 мандата у Народној скупштини Републике Српске и тај раст се наставља до данас. Иако након ових избора СНСД није имао већину у НС РС, Милорад Додик је остао Предсједник Владе све до јануара 2001. године.
Лого Странке независних социјалдемократа из 2000. године
Од 2001. до почетка 2006. године СНСД дјелује као опозициона странка, и то вријеме је искориштено за јачање странке и њено омасовљавање. Док су се друге странке на политичкој сцени у Републици Српској цијепале, СНСД је била једина странка која је окупљала и расла. 1999. године већина чланова Социјал-либералне странке је пришла СНСД-у. СНСД-у су пришле и неке мање странке као што су Демократска странка за Бањалуку и Крајину (2000) и Нова радничка странка (2002). Највеће припајање је извршено 1. маја 2002. године када су се спојили Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија. Тада и настаје Савез независних социјалдемократа.
Актуелни лого Савеза независних социјалдемократа од 2002. године
Почетком 2006. године, у веома тешко вријеме великих притисака на Републику Српску и покушаја реформи Устава и реформи полиције, Милорад Додик прихвата мандат за Предсједника Владе РС и по други пут сједа на премијерско мјесто. Општи избори у БиХ су одржани у октобру 2006. године и на њима СНСД, на крилима бирача који су жељели промјене, односи велику побједу. Додик и након избора остаје Премијер РС и на тој позицији био је све до краја 2010. године када је изабран за Предсједника Републике Српске. СНСД по први пут има и Предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ.
Након избора долази до великог омасовљавања странке. У периоду од 2006. до 2010. године број чланова СНСД-а се удвостручио и дошао до завидне цифре од 140.000. Локални избори 2008. године су наставак одличних резултата СНСД-а који је освојио 37 начелничких позиција у Републици Српској и 3 у Федерацији БиХ, и око 500 одборничких мандата у локалним скупштинама. grafikon2010
СНСД је и након општих избора 2010. године остао најјача странка у Републици Српској. У Народној скупштини РС има 37 посланика и члан је владајуће коалиције са Демократским народним савезом (ДНС) и Социјалистичком партијом (СП). У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ СНСД има 8 посланика. Са Српском демократском странком (СДС) потписан је Споразум о усаглашеном дјеловању у заједничким органима БиХ, тако да постоји српска већина у Парламенту БиХ.
Поред Предсједника Републике Српске, на изборима 2010. године и српски члан Предсједништва БиХ изабран је из редова СНСД-а. То је Небојша Радмановић, којем је то други мандат на овој позицији. Предсједник Народне скупштине РС је такође из СНСД-а - Игор Радојичић, као и Предсједник Владе Репувлике Српске- Жељка Цвијановић.
И након избора СНСД је наставио да расте, тако да у кампању за локалне изборе 2012. године улази као највећа и најорганизованија политичка странка у Републици Српској и БиХ. Посебно је евидентан раст броја младих што је гаранција дугорочног успјеха на политичкој сцени.
