Меморијални музеј на Мраковици

02/06/2026

https://srpskainfo.com/drustvo/nova-era-za-nacionalni-park-kozara-formiran-poseban-sektor-za-turizam-cilj-vracanje-starog-sjaja-i-status-vazdusne-banje/

Iako se suočava sa posljedicama nepogoda i infrastrukturnim izazovima, menadžment Nacionalnog parka "Kozara" na čelu sa direktorom Božidarom Nikoletićem

27/05/2026

Седмицу иза нас је обиљежило дружење са великим бројем дјеце, која су са нама учили о музејима и o историји Козаре у Другом свјетском рату.

16/05/2026

НА ДАНАШЊИ ДАН, 1942. ПРВО ОСЛОБАЂАЊЕ ПРИЈЕДОРА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ!
Након општенародног устанка, чланови Комунистичке партије Југославије на подручју Козаре, ставили су устанак под свој утицај. До прољећа 1942. године, партизанске снаге су нарасле на око 3.500 наоружаних војника. Сврстани су у батаљоне и чете Другуг крајишког народноослободилачког партизанског одреда. Након што су 1941. и првих мјесеци 1942. године одбили неколико јачих напада војних снага НДХ и њихових њемачких савезника, партизани су загосподарили скоро читавом Козаром. У другој половини марта 1942. године, партизани су заузели усташко упориште у Козарцу, затим су заузели усташко упориште Љубију (до краја марта), а Нијемци су повукли своје снаге из Љубије и Приједора.
Коначни напад на Приједор је извршен 15/16. маја 1942. године. У тој акцији је учествовало 20 партизанских чета : 14 из 2 КНОП одреда, 4 из првог КНОП одреда, 2 из Банијског НОП одреда. Укупно око 1.230 партизана. Партизани су упркос војној снази непријатеља, успјели заробити око 1.100 домобрана и 200 усташа и жандара. Након испитивања, доказани злочинци су ликвидирани.

15/05/2026

Документарни филм "Усташки Алказар" (2026, трајање: 32 минута, 12+)
Аутор: доц. др Никола Ожеговић
Филм се бави темом геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској, са фокусом на злочине муслиманских и хрватских усташа у мјесту Саница, које је српски писац Бранко Ћопић, у пјесми "Лекција из земљописа", назвао "усташким Алказаром". Средишњи дио филма је лично свједочење новинара и путописца Триве Золака, о убиству 137 Срба на Илиндан 1941, коме је свједочио као десетогодишњак. Овај масовни злочин у Саници један је у низу илинданских покоља Срба широм Босанске Крајине и цијеле НДХ, који су однијели десетине хиљада српских живота. Циљ филма је чување истине и историјске свијести српског народа о геноциду у НДХ током Другог свјетског рата.

Документарни филм "Усташки Алказар" (2026, трајање: 32 минута, 12+) Аутор: доц. др Никола Ожеговић Филм се бави темом геноцида над Србима у Независној Држави...

11/05/2026

Мала Ђурђа Егић је била инспирисана Козаром, па нас је почастила пјесмом. Хвала Ђурђиним родитељима на уступљеним снимцима.

10/05/2026

Картограф Душан Дачић је направио карту погинулих партизана са подручја данашње БиХ. Када упоредимо са погинулим партизанима Козаре, долазимо до податка да је четвртина свих погинулих партизана БиХ са подручја Козаре и Поткозарја. На Меморијалним зиду на Мраковици, уписано је укупно 9.921 име погунулих партизана. Скоро сви погинули партизани су са подручја Козаре и Поткозарја, осим неколико процената партизана који су са других крајева Југославије, али су погинули у партизансим јединицама, које су формиране на козарском подручју. Од укупног броја на Меморијалном зиду, Срба има 9.495, Муслимана 288, итд.

09/05/2026

Срећан Дан побједе над фашизмом!

Izvorna grupa Zmijanje Banja Luka

01/05/2026

1. Мај у Меморијалном музеју на Мраковици.

28/04/2026

Интервју са посљедњим живим ослободиоцем Бање Луке.

2 likes, 3 comments. "JEDINI ŽIVI OSLOBODILAC BANJALUKE (101): “Gonio sam fašiste od Banjaluke do Celja” | BUKA Podcast"

22/04/2026

На данашњи дан 1945. године, преостали логораши логора Јасеновац извршили су пробој из логора. Међутим, мање је позната чињеница да су партизани са Козаре планирали ослобађање логораша из Јасеновца током рата. О томе је, између осталих, писао генерал Павле Јакшић од краја марта 1944. до почетка марта 1945. начелник Главног штаба НОВ и ПО Хрватске:

“У међувремену сам сазнао преко аутентичних сведока да су напад на Јасеновац били запланирали средином 1942. Крајишници Мажар-Шоша, М. Пекић и браћа Шиљеговић, а средином 1943. славонски војнополитички руководиоци - Драпшин, Демоња, Маринковић, Станивуковић. Даје те акције ауторитативно спречио тадашњи политички комесар Главног штаба Хрватске Владимир Бакарић, док су готово сви планери овог више политичког него војног подухвата током времена завршили живот на мистериозан начин, или доживели необичне политичке и моралне ломове.”

Извор: Slavko Komarica, Slavko Odić, „Zašto Jasenovac nije oslobođen“, Zagreb, 2008.