Меморијални музеј на Мраковици

22/08/2026

02/08/2026

На данашњи дан сјећамо се жртава „Илинданских покоља“ под Козаром, али и широм тадашње НДХ. Наиме, „Илиндански покољи“ су злочини који се дешавају крајем јула и почетком августа 1941. године, са најмасовнијим злочинима на сам Илиндан (2. август). На подручју Козаре у неколико дана ликвидирано је неколико хиљада српских цивила од стране усташа и „дивљих усташа“, тј. наоружаних цивила. Прије покоља Срба у Приједору, муслиманима и Хрватима подијељене су бијеле траке са грбом НДХ (фото 1), које су носили око руку за слободно кретање. Неки од злочинаца који су убијали Србе, такође су носили поменуте траке. Једна од локација масовних покоља Срба, биле су „Заједнице“ између Козарца и Трнопоља (фото 2), гдје су усташе и наоружани цивили из Козарца и околних села, ликвидирали неколико стотина својих српских комшија и међу њима неколико Украјинаца.

Жртве су биле из села око Козарца. Ликвидиране су главе породица: Алексића, Граховаца, Јанковића, Мандића, Лукића, Вујчића, Драгоњића, Косова, Нишића, Тимараца, Чопрка, Видовића, Гајића, Инђића, Којића, Ћорића, Адамовића, Балтића, Вујановића, Кончара, Пржара, Раца, Антића, Карајица, Параша, Петровића, Радоњића, Бановића, Влачина, Кајтуза, Гагића, Кондића, Мандића, Пилиповића, Дотлића, Тихоступа, Пуповаца, Врућинића, Зрнића, Бурсаћа, Марјановића, Срдића, Ритана, Борића, Змијањаца, Пецеља, Шумара, Берића, Врховаца, Гаврановића, Кешина, Прпоша, Смиљанића, Тејића, Пејића, Радивојаца, Гњатовића, Прцаћа, Врачара, Дабића, Романића, Кобаса, Вујковића, Рајлића и многих других породица.

01/08/2026

На отвору манифестације "Илиндански дани Урија", у организацији етно друштва "Српски соколови Козаре", историјски час на тему "Илиндански покољи 1941.", одржала је колегиница Зорана Праштало. Посебно је истакла важност ових манифестација, када говоримо о васпитању наше омладине.
Илиндански покољи су трајали с краја јула и почетком августа, на простору НДХ. Организована хватања и убиства су била уперена скоро искључиво према Србима, чиме је потврђена геноцидна политика усташког режима према Србима. Важност овог догађаја се огледа и у томе што су се Срби подигли на оружани отпор - устанак против НДХ и њених њемачких и италијанских савезника.
Захваљујемо се организатору на позиву и савјести да се о овим догађајима мора говорити.
(Дио фотографија преузет са: Козарски вијесник).

31/07/2026

Наш колега Борис Радаковић, гостовао је у емисији "Релативизација" на "РТ Балкан".

Istoričar i kustos Memorijalnog muzeja na Mrakovici, u okviru Nacio...

28/07/2026

Кад је у питању Приједор, први одред са тог подручја након стишавања општег (стихијског) народног устанка на Козари, тј. донекле организована војна формација, имао је у свом саставу 43 борца. Од тог броја 39 је било са подручја Приједора, 2 из Бање Луке, 1 из Загреба и 1 из Деветака (Босански Нови). По националној структури Срба је било 40, Хрвата 1, муслимана 2. Са подручја Приједора у одреду је било: 39 Срба и 1 муслиман – Есад Миџић. Осман Карабеговић је био из Бање Луке, а Владимир Немет из Загреба.

У том одреду били су: Стојановић Младен, доктор, Приједор; Башић Раде, студент, Доњи Орловци; Башкот Бошко, студент, Брезичани; Богуновић Урош – Роца, радник, Приједор; Бојанић Душко, радник, Приједор; Брицовић Душко, радник, Приједор; Карабеговић Осман, студент, Бања Лука; Кецман Љубан, сељак, Горњи Орловци; Китоњић Милан, пољопривредни техничар, Горњи Орловци; Кондић Раде, радник, Јаруге; Кондић Милан, сељак, Јаруге; Ковачевић Бране, радник, Божићи; Кусоњић Гојко, радник, Миљаковци; Инђић Лазо, радник, Доњи Орловци; Инђић Стојан, сељак, Доњи Орловци; Лукић Драго, радник, Приједор; Марин Перо, сељак, Горњи Јеловац; Марин Мићо, сељак, Приједор; Марјановић Слободан, правник, Приједор; Медић Којо, радник, Орловача; Миџић Есад, студент, Приједор; Мрђа Симо, сељак, Гаћани; Немет Владимир, студент, Загреб; Ољача Војин – Војо, службеник, Деветаци; Рајлић Миле, радник, Приједор; Ромић Раде, сељак, Црна Долина; Симатовић Радован, сељак, Велико Паланчиште; Стојановић Илија – Иле, радник, Приједор; Стојановић Лука, трговачки помоћник, Велико Паланчиште; Стојановић Митар, сељак, Велико Паланчиште; Стојановић Стојан, сељак, Јаруге; Стојановић Велимир – Вељо, учитељ, Приједор; Шиљеговић Гојко, радник, Миљаковци; Шипка Ранко, студент, Бања Лука; Тртица Стево, радник, Јаруге; Утјешановић Душан, радник, Приједор; Вокић Душан, сељак, Велико Паланчиште; Врховац Милан, учитељ, Приједор; Врховац Ђорђо – Меле, радник, Приједор; Вученовић Миле, радник, Приједор; Вученовић Ђуро – Бусен, радник, Приједор; Вујчић Милош, ђак, Горњи Орловци; Вукота Милан, сељак, Горњи Јеловац.

Фотографија: Курири Пете крајишке (козарске) бригаде на Козари 1943. године. Први са десна Бранко Кос.

27/07/2026

Слава прецима!

На данашњи дан 1941. године, почео је устанак у Босанској Крајини против НДХ:

Након првих сукоба са српским устаницима око Дрвара, усташки сатник Гржета је 27. јула наоружао све људе "који су били уз усташки покрет" и телефоном тражио помоћ из Бање Луке, намјеравајући да крене "у борбу против четника који су били опколили цијели Дрвар".

Извор: Milan N. Zorić, "Drvar u ustanku četrdeset prve", Beograd 1963, 71.

Из горе цитираног пасуса, видимо да су локалне усташе око Дрвара устанике називали четницима. Иако је у устанку било и припадника поражене краљеве војске и нешто комуниста, највећи дио устаника није имао јасно политичко опредјељење. Главни циљ је био борба против злочина НДХ и борба за слободу, а четницима их називају усташке вође у првом реду што су то углавном били Срби. Наиме, према истраживању Бранка Бокана, једног од партизанских првобораца и након рата дугогодишње директора музеја у Бихаћу, од око 20.000 устаника на почетку устанка (од краја јула до краја октобра 1941) у Босанској Крајини, свега их је 67 било из реда осталих народа (23 муслимана, 34 Хрвата, 4 Јевреја итд.) Сви остали су били Срби.

26/07/2026

Меморијални музеј посјећују и потомци оних који су 1942. године, учествовали у њемачко-хрватској офанзиви на Козару.

22/07/2026

Још један у низу текстова, који искривљује слику отпора на Козари 1941-1945. године. Током њемачко-хрватске офанзиве на Козару 1942. године, од око 3500 партизана Другог крајишког одреда, свега неколико десетина партизана нису били из реда српског становништва. Са друге стране, око 19000 припадника војске НДХ (усташе и домобрани) били су из реда хрватског и муслиманског становништва. У збјеговима цивила на Козари поред Срба, била је и неколицина припадника других народа, углавном чланова породица партизана. Све то није сметало аутору овога текста, да говорећи о "заједничкој" борби "босанских" народа на Козари, на прво мјесто стави Бошњаке, па Хрвате и на крају Србе који су били апсолутна већина и у партизанима и међу цивилима. Настоји се данас изградити слика о наводном заједништву свих народа Козаре у борби против НДХ и Нијемаца, иако су и комунисти током рата истицали да тог заједништва није било у неком озбиљнијем степену. Тако је нпр. Секретар Окружног комитета КПЈ за Козару Бранко Бабич "Словенац", послао извјештај Оперативном штабу за Босанску Крајину о ситуацији након непријатељске офанзиве на Козару и тада је написао: „Настала је општа пљачка у српским селима око Козаре. Чак грађевни материјал купе муслимани из Козарца“. И српски цивили заробљени на Козари током офанзиве, а док су били спровођени кроз Козарац до логора на подручју Приједора, нападани су од припадника муслиманског становништва: “Кроз Козарац су на збјегове народа, након офанзиве, са прозора својих кућа сипали врућу воду на народ”.

О чињеници да до пред крај рата, није било већег заједништва "босанских" народа на Козари, свједочи и податак да још половином 1944. године, већина муслиманског и хрватског становништва Козаре, учествује у редовима домобрана, усташа и усташких милиција у борби против партизана. Чак и када је било примјера, гдје су припадници муслиманског и хрватског становништва, били организовани од стране комуниста и партизанске команде да иду помагати у српска села око усјева, знали су за собом довести усташе који су вршили злочине над српским цивилима. Таквих случајева је било на подручју Козарске Дубице, гдје су муслимани орачи из села Орахова, након помагања у орању српским сељацима, доводили усташе и откривали гдје се налазе српски цивили.

Масовна пљачка српске имевоине, била је огромних размјера. У многим случајевима преживјели српски сељаци су након рата препознавали своју стоку или сеоске алате и друге предмете, код муслиманских и хрватских комшија.

За крај треба истаћи, да се на Меморијалним зиду на Мраковици налази уписано 9921 погинулих партизан са Козаре и околине. Од тога броја непуних 96% су из реда српског становништва. То значи да је неколико стотина муслимана и Хрвата са простора Козаре, погинуло у партизанима током Другог свјетског рата. Са друге стране, са подручја Козаре, а према анализи партизанских и докумената НДХ, погинуло је неколико хиљада муслимана и Хрвата у редовима војске НДХ (усташе, домобрани, милиције, оружници). Од преко 43000 познатих цивилних жртава Козаре, више од 90% су Срби, након њих долазе Роми, па остали.

О историји Козаре треба писати објективно и одати признање свима који су се борили за слободу. Али, то не даје право да на основу неколико десетина чланова КПЈ и СКОЈ-а из реда хрватског, муслиманског и осталог становништва, данас неко искривљује слику борби на Козари у љето 1942. Стављањем Срба на треће мјесто учесника отпора на Козари, омаловажава се борба српског народа за слободу, али посредно и релативизује Геноцид над Србима у НДХ.
https://prijedor24.com/kozara-planina-na-kojoj-su-zajedno-ginuli-bosanski-narodi/?feed_id=28257&_unique_id=6a5fcc49cf426&fbclid=IwdGRzaATNSKpleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZAwzNTA2ODU1MzE3MjgAAR467J0XakNyA8KefhLlHuLNLpAFDyu71F7AnwFbs70vpuGHkK_s7Ny9m-TiIQ_aem_f_-7q4Vaooq8bS0drnGmrg

Kozara nije samo obična planina kod Prijedora. Ona je jedno od najznačajnijih mjesta antifašističke borbe u BiH i simbol zajedničkog otpora fašizmu, u kojem su živote dali ljudi različitih nacionalnosti, vjera i porijekla. Tokom Drugog svjetskog rata, posebno u čuvenoj Kozaračkoj ofanzivi ...

20/07/2026

Посјетиоци из Италије су се поред историје Козаре у Другом свјетском рату, упознали и са страдањем у Јужној Бачкој 1942. године.