Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika

18/04/2024

📣 Međunarodni dan spomenika i spomeničkih cjelina obilježava se svake godine 18. aprila, kada Međunarodno vijeće za spomenike i spomeničke cjeline javnosti ukaže na neki od izazova s kojim se suočavaju moderna društva u borbi za očuvanje nasljeđa.
▶ Odabrana tema za obilježavanje ovogodišnjeg međunarodnog dana spomenika je „Nasljeđe otporno na katastrofe i sukobe – pripravnost, odgovor i oporavak“.
📌 Naredne tri godine rad ICOMOS-a biće obilježen izgradnjom pravca i kapaciteta za zaštitu nasljeđa na prirodne katastrofe, vanredne situacije i sukobe, a ove se godine posebno obilježava i 60. godina od usvajanja Venecijanske povelje.
❗ Kod nas je, izuzmemo li devastaciju cjelokupnog kulturno-historijskog nasljeđa tokom ratnih dejstava, najranjivija vernakularna, odnosno narodna ili tradicionalna arhitektura.
📍 Tradicionalna ili vernakularna arhitektura čini značajan udio u nasljeđenom izgrađenom okolišu. Ona, između ostalog, utjelovljuje znanja o lokalnom kontekstu, resursima i njihovom korištenju. Vernakularna arhitektura obično služi neposrednim, lokalnim potrebama, ograničena je materijalima dostupnim u prirodi i odražava lokalne tradicije i kulturne prakse. Ugroženost i ranjivost ove baštine je pojačana usljed globalno prisutne kulturne i arhitektonske homogenizacije i socioekonomskih transformacija. Unatoč negativnim procesima koji dovode do njenog nestajanja, interes za tradicionalnu ili vernakularnu arhitekturu posljednjih desetljeća je u porastu kao reakcija na njenu ugroženost, ali i kao posljedica traženja rješenja za probleme uzrokovane klimatskim promjenama.
✅ Primjeri tradicionalne arhitekture kod nas su vodenice, mlinčići, čatrnje, te drveno sakralno i profano nasljeđe i dr.

29/12/2023

22/05/2023

▶ Kulturni krajolik – Plivska jezera sa kompleksom mlinоva na Plivi smješten je sjeverozapadno od centra grada Jajca, na udaljenosti od 6 km. Na tom dijelu rijeka Pliva pravi svoje Veliko, Malo i Okruglo jezero. Ova sredina ima izuzetnu prirodnu, geološku i naučnu vrijednost koju je nemoguće razmatrati odvojeno od njezine graditeljske baštine. Sam kompleks mlinova je smješten na sedrenoj pregradi između Velikog i Malog jezera.
▶▶ Mlinovi na rijeci Plivi, predstavljaju izuzetnu grupu tradicionalnih objekata koji daju veliki doprinos ambijentu historijskog grada Jajca i njegovom neposrednom okruženju.
Kompleks sačinjava dvadeset mlinova, koji su po sedrenim sprudovima, postavljeni u dva reda. Svi mlinovi su sagrađeni od drveta, oslonjeni na stubove koji su zbog pada terena nejednakih visina. Mlinovi su pokriveni viševodnim krovovima sa šindrom kao pokrovom. Ispred svakog mlina je izveden pristupni plato od drvenih dasaka, u dužini mlina i širine oko 70 cm. Svaki mlin je opremljen cjelokupnom potrebnom opremom mlina; žrnjevi, mlinski točkovi i sl.
✅ Korita koja dovode vodene tokove na točkove mlinova su izvedena od drveta. Samo korito je definirano drvenim daskama koje nose drveni stubovi pravougaonog presjeka. U načinu izrade mlinovi se odlikuju jednostavnom izradom, uproštenih detalja proizašlih isključivo iz potreba funkcije. U izradi je jasno izražen manufakturni-dunđerski način obrade.
📌 Kompleks mlinova podsjetnik je na lokalnu i industrijsku arhitekturu malih razmjera koja je izraz lokalnih tesarskih vještina i tradicionalnih metoda građenja. Iako je skoro u potpunosti obnovljen, kompleks je zadržao svoje izvorne vrijednosti: položaj i ambijent, te upotrebu tradicionalnih materijala i metoda građenja.
ℹ Zaštita samog kompleksa mlinova ne znači samo očuvanje drvenih mlinova; kroz zaštitu kompleksa mlinova doprinosi se zaštiti cjelokupnog okoliša koji predstavlja jedan od faktora prepoznavanja Jajca, podstiče održivu upotrebu prirodnih resursa i pomaže održavanje prirodnih vrijednosti pejzaža.
👉👉👉 Kompletna Odluka o proglašenju „Kulturnog krajolika – Plivska jezera sa kompleksom mlinоva na Plivi“ nacionalnim spomenikom, uključujući historijske podatke i opis dobra, dostupna je na https://bit.ly/3Ost2bx (red.br.21)
Video: Mlinčići na Plivi kod Jajca - Dron.ba
https://bit.ly/3Mr6o0r

Mills on the Pliva riverMusic composed by: prof. Alen Ruvic / DjRuvex

11/05/2023

🔶 Археолошко подручје Манастириште у Горњим Кијевцима удаљено је 18 км јужно од Градишке, испод сјеверних обронака Козаре. Смјештенo је у долини ријеке Лубине (Љубина Ријека) на њеној десној обали.
❗ Национални споменик чине: остаци храма манастира Карановац, остаци темеља двије цркве брвнаре, villa rustica (сеоско имање) из римског периода и ћирилични натпис у камену заједно са осталим покретним насљеђем пронађеним на локалитету, који се налази у Завичајном музеју Градишка (Завичајни Музеј Градишка).
➡ Археолошки локалитет представља значајно свједочанство о континуитету живота на том простору од III до XX вијека, и као дио природног амбијента пејзажа, представља значајан потенцијал за развојне планове подручја и значајан истраживачки потенцијал.
➡ Аутентичност локалитета огледа се у његовој очуваности in situ, пронађеним остацима градитељског насљеђа, форми и облику. ℹ Приликом систематског археолошког истраживања на локалитету Манастириште откривено је неколико грађевинских објеката из различитих временских периода (археолошки остаци манастирске цркве, манастира Карановац, остаци двије цркве брвнаре из османског периода и villa rustica – сеоско имање из римског периода). Централно мјесто заузима црквена грађевина димензија 17,20 м са 6,5 м. Зидови цркве очувани су до висине од 1 м. Према облику основе, црква је једобродна са полукружном апсидом на истоку, припратом на западу и улазом са јужне стране. Југоисточно и сјеверозападно у односу на цркву налазе се остаци villa rustica са термама, просторијама за становање, те једним мањим и једним већим купатилом, као и неколико помоћних просторија.
📌 Према новцу пронађеном на простору villae могуће је датовати у III–VI вијек. На локалитету Манастириште у селу Кијевци, 1958. године пронађен је камени одломак на коме је глагољским писмом написано мушко име у дативу – РАДИНУ. Према Марку Вегу натпис је написан облом глагољицом и према њему представља један од најстаријих глагољских натписа у бившој Југославији. Вего натпис датује у 10–11. вијек. Натпис је на неправилном блоку грађевног камена на коме се још виде трагови кречног малтера. Камен је жути пјешчењак 58 x 42 x 27 цм. Данас се чува у Музеју Републике Српске (Muzej Republike Srpske - Museum of Republic of Srpska), инв. број 76.
👉 Oсим научне и споменичке вриједности локалитета, произлази и њихова шира друштвена те потенцијална економска вриједност. Локално становништво, али и шира друштвена заједница препознаје и прихвата овај сегмент културне баштине као нарочито вриједан.

28/04/2023

IN MEMORIAM
Prof. dr. Amir Pašić (20.5.1953. - 28.4.2022.)
S poštovanjem čuvamo uspomenu na profesora Amira Pašića, nekadašnjeg člana Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika.

20/04/2023

Povodom nastupajućeg Ramazanskog bajrama, Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika upućuje iskrene čestitke svim vjernicima islamske vjeroispovijesti.
BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN!
***
🕌 Tabačka (Tabačica) džamija u Visokom je izgrađena na lijevoj obali rijeke Fojnice, na nekadašnjoj periferiji visočke čaršije, uz staru tabhanu – tabačku radionicu. Razvojem visočke čaršije uzvodno, džamija je vremenom dospjela u samo njeno središte.
ℹ Tabačka (Tabačica) džamija nastala je u vrijeme ekspanzije tabačkog zanata (pretpostavlja se da je to bilo u prvoj polovini XVII vijeka), kada je esnaf tabačkih zanatlija dovoljno osnažio da bi zanatlije stekle dovoljno sredstava za izgradnju jednog takvog objekta, tako da su džemat ove džamije sačinjavali uglavnom zanatlije – tabaci. Prvobitna džamija je nekoliko p**a stradala, a uzroci njenog uništenja bili su uglavnom požari, koji su zahvatili Visoko početkom XVIII vijeka, kao i velike poplave. Posljednja poplava desila se 1871. godine kada je rijeka Fojnica odnijela i tabhanu i stupe i džamiju. Nakon poplave izgrađen je objekat u današnjem obliku, koji su tabaci održavali svojim prilozima.
✔ Objekat Tabačke džamije pripada tipu jednoprostornih džamija sa sofama i drvenom munarom. Osnova objekta je približnih dimenzija 9,00x9,00m i u cjelini je rad domaćih majstora. Džamija je pokrivena četvorostrešnim krovom sa crijepom kao krovnim pokrivačem. Ranije je za njeno pokrivanje najvjerovatnije korištena drvena šindra, ali je u jednom od brojnih požara koji su zadesili visočku čaršiju ona izgorjela. Na glavnoj, ulaznoj fasadi nalazi se drveni trijem sa sofama i ukupno 15 drvenih stubova. Dimenzije ovog prostora su 9,00x4,50 m. Otvori trijema su završeni lukovima. Enterijer objekta je sav izveden u drvetu, osim mihraba. Džamija je imala drveni mahvil, čija se konstrukcija oslanjala na dva masivna drvena stuba sa jastucima. Stropna i podna konstrukcija džamije su takođe urađene od drveta. Pod džamije je nekada bio zastrt hasurama na kojima je uvijek bilo soli koja je poticala sa odjeće džematlija - tabaka.
✔ Džamija ima ukupno 16 prozora raspoređenih u dva nivoa, po osam u svakom, te drvenu munaru osmougaone osnove, visine 15 m mjereno od sljemena krova. Šerefa je pravilnog osmougaonog presjeka, sa osam drvenih stubova završenih velikim lučnim otvorima. Oko džamije se nalazi manji harem sa dvadeset nišana koji potiču s početka XIX vijeka. Po tipu su zastupljene forme aginskih, ulemanskih i derviških nišana.
❗ Restauratorsko-konzervatorski radovi i uređenje prostora oko džamije trajalo je u periodu od 2005. do 2015. godine, kada je uvedeno grijanje u prostorije, izrađen, prevezen i postavljen šadrvan s nadstrešnicom, klupa uz njega te ograda oko mezaristana.
👉 Nacionalni spomenik čini džamija i mezarje uz džamiju.
📷 Edžnan ef. Hajrić, imam Tabačke džamije

18/04/2023

📣 18. travanj - Međunarodni dan spomenika i lokaliteta ustanovilo je Međunarodno vijeće za spomenike i spomeničke cjeline ( ) 18. travnja 1982. godine, a kasnije odobrio u cilju podizanja svijesti javnosti o raznolikosti kulturnog naslijeđa čovječanstva, njegove ugroženosti i napora potrebnih za zaštitu i očuvanje.
👉 Tema ovogodišnjeg obilježavanja je “Promjene naslijeđa – Heritage Changes”, s fokusom na utjecaj klimatskih promjena na kulturnu baštinu.
🌍 Klimatske promjene su jedan od najvećih problema u 21. stoljeću, sa kojima se suočavaju kako prirodna, tako i kulturna dobra svjetske baštine. Kulturno naslijeđe, koje čine kulturno-povijesni spomenici, arheološki lokaliteti, povijesne građevine, kao i kulturni krajolici, izravno je izloženo brojnim rizicima izazvanim klimatskim promjenama, kao što su podizanje razine mora i oceana, učestale poplave, povišena razina vlažnosti zraka i tla, olujni vjetrovi, suše, dezertifikacija, erozije i dr.
🔹 Negativni efekti klimatskih promjena se uglavnom uočavaju kao oštećenja struktura i materijala od kojih su izgrađeni povijesni objekti i lokaliteti, s obzirom na to da su povijesne građevine poroznije u odnosu na današnje, kao i degradacija ruralnih predjela od kulturnog značaja te tzv. ranjivih zajednica.
🔹 Potencijalni utjecaji klimatskih promjena na kulturno naslijeđe se mogu razmatrati u okviru fizičkog, socijalnog i kulturnog konteksta. Mnogi spomenici i lokaliteti imaju svoju višeslojnu povijest i važnost koja zahtijeva inkluzivne pristupe. Kultura i kulturna baština mogu doprinijeti postizanju uključivog i održivog razvitka.
🔹 Osnovni cilj zaštite kulturnog naslijeđa je upravo očuvanje njegovog kvaliteta i vrijednosti, produžetak njegovog trajanja, kao i zaštita njegove materijalne građe, jer samo oni kulturno-povijesni objekti i lokaliteti koji su u očuvanom stanju mogu biti otporniji na negativne utjecaje klimatskih promjena.
🔹 Smanjenje ili nestanak vodostaja rijeka, kao jedna od izravnih klimatskih promjena i negativno ljudsko djelovanje na okoliš, degradiralo bi vrijednosti kulturnog naslijeđa, i to ne samo ono što je oku vidljivo, nego bi i njihova stoljetna kontinuirana namjena bila promijenjena, kao i asocijativne i simboličke vrijednosti koje naslijeđe ima za društvo. Izravan negativan utjecaj trpjela bi dobra koja se nalaze na slivovima rijeka, ali i ostalo naslijeđe kao dio jednog organskog okruženja bilo bi ugroženo.
❗❗ Ovaj dan predstavlja priliku da se utječe na jačanje svijesti javnosti o raznovrsnostima, ali i ranjivosti kulturnog naslijeđa u BiH te nastojanjima koja su potrebna da bi se ono zaštitilo i sačuvalo.
⏬⏬⏬⏬⏬⏬⏬⏬⏬⏬
Kroz prezentaciju posjetit ćemo na nasljeđe na vodi od međunarodnog značaja u BiH. To su dobra upisana na Listu svjetskog nasljeđa -a: Stari most i Stari grad Mostar i Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, kao i dobra sa Tentativne liste -a.
👉 Bosanski: https://bit.ly/3mGbixM
👉Hrvatski: https://bit.ly/3UK3A2c
👉Српски: https://bit.ly/3A5voV8

14/04/2023

Поводом највећег хришћанског празника Васкрса, Комисија за очување националних споменика упућује искрене честитке свим православним вјерницима са жељом да га прославе у задовољству, миру и добром расположењу.
Срећан Васкрс - Христос васкрсе!
***
🔶Манастир Ваведења Богородице у Добрићеву, налази се у недалеко од Билећког језера у селу Орах, десетак километара од Билеће.
❗ Национални споменик чине: црква Ваведења Богородице, „стара пушница“ и црква Св. Николе из Мистихаља.
ℹ Изградњом бране Грнчарево и стварањем вјештачког акумулационог језера манастир Добрићево је због његових изузетних вриједности, требало спасити премјештањем на нову локацију. Након анализа и валоризације вриједности културног добра, и изналажењу потребних финансијских средстава, 1964-1965. године је извршено његово премјештање са првобитне локације. Приликом радова на демонтажи добрићевске цркве 1964-1965., пронађени су темељи старије грађевине из 14. вијека, чиме се данашња добрићевска црква датује најкасније у рани 15. вијек. Након живописања цркве, које је урадио Георгије Митрофановић, дограђена је припрата (прва деценијa 17. вијека).
📌 Манастир је у неколико наврата био опљачкан и запаљен, а највеће уништење се догодило 1914. године, за вријеме Првог свјетског рата, када су аустријске трупе запалиле цркву: изгорјели су иконостас, бројне манастирске драгоцјености, а и живопис је уништен. Манастир је запаљен и током Другог свјетског рата.
▶ Манастирски комплекс је ограђен каменим зидом који са западне стране има висину од отприлике 3,30 м, а са сјеверне, јужне и источне стране висину од око 2 м. Границе манастирске цјелине у просторном смислу су дефинисане западним оградним зидом дужине око 22,50 м, који спаја зграду манастирског конака са објектом «старе пушнице», обилазећи манастирску цркву са сјеверне, источне и јужне стране, спајајући се са зградом конака. У централном дијелу ограђеног манастирског простора се налази манастирска црква Ваведења Богородице, а на удаљености од отприлике 7 м, њој паралелно постављена, налази се мања црква Св. Николе са Мистихаља.
➡ Приликом преноса манастирског комплекса, односно живописа добрићевске цркве откривени су различити периоди осликавања. Најстарији дијелови добрићевског живописа су откривени на источном зиду наоса цркве. Дијелови су откривени испод Митрофановићеве композиције Духови. Митрофановић је већи дио старе фреске обио да би поставио свој живопис. Најбројније фреске је почетком XVII вијека израдио познати српски сликар Георгије Митрофановић, који себе назива зографом «од манастира Хиландара». Сматра се да је он, након Лонгина, најбољи српски сликар у османском периоду. Његово дјело су фреске у црквама манастира Добрићева и Завала, оба на ријеци Требишњици у југоисточној Херцеговини. Од свих његових дјела која могу сигурно да се временски одреде, једино живопис у Добрићеву не може прецизно да се датује.
👇👇👇
#МанастирДобрићево #ЕпархијаЗХиП
www.eparhija-zahumskohercegovacka.com

07/04/2023

Komisija/Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika želi sretan i blagoslovljen Uskrs svim suradnicima, partnerima i prijateljima.
***
⛪ Graditeljska cjelina - Župna crkva Uznesenja Blažene Djevice Marije i franjevački samostan u Tolisi, nalazi se u istoimenom naselju smještenom na desnoj obali Save u blizini .
ℹ Toliški samostan potječe iz druge polovine 19. stoljeća. Franjevci su, međutim, u tom dijelu Bosne prisutni već od srednjeg vijeka i tamo su imali više samostana (Modriča, Skakava, Sv. Marija u Polju i dr.) od kojih je većina stradala u 15. i 16. stoljeću.
🔹Godine 1855. postavljeni su temelji župnoj kući, a graditelj je bio Gjuro Eichhorn iz Osijeka. Župni stan je svečano otvoren 18. jula 1856. godine, a odmah se počeo prikupljati i građevinski materijal za gradnju crkve. U isto vrijeme sa gradnjom samostana fra Martin Nedić neprestano piše molbe radi dobijanja fermana za gradnju crkve. Dozvolu za gradnju crkve franjevci dobijaju 24. ožujka1864. godine, a na dan Uznesenja Blažene Djevice Marije 11. srpnja 1864., fra Martin, u prisustvu mnogobrojnog naroda i svećenstva započinje građenje crkve.
🔹 Crkva je građena po uzoru na staru isusovačku crkvu u Osijeku, a građevinske radove je izveo Đuro Eichorn također iz Osijeka. Crkva je osposobljena za upotrebu do 1873, ali će u potpunosti biti dovršena tek 1881. godine. Prema nacrtima arhitekte , crkva je obnovljena 1911. godine. On je u crkvi porušio sve konstrukcije, osim vanjskih zidova. Tada su uklonjeni i postojeći stubovi, a umjesto njih sazidani su vitkiji stubovi. Izvedeni su bačvasti svodovi u lađama, a u crkvu je postavljeno pet novih oltara i propovjedaonica. Graditeljska cjelina se, u građevinskom smislu, sastoji iz crkve gabaritnih mjera cca 25,60 x 56 metara (širina x dužina), stare samostanske zgrade i nove samostanske zgrade. Crkva, stara i nova samostanska zgrada su međusobno spojene »toplom vezom«. Jugozapadno od nove samostanske zgrade se nalaze ekonomski objekti. Cijeli kompleks je izrađen na ravnom terenu.
📌 Tijekom obnove crkve u periodu od 1911. do 1912. godine izvedeno je njeno oslikavanje. Zidne slike je uradio Antun Huber. Brod crkve, koji je lukovima razdijeljen na pet polubačvastih svodova, oslikan je sa 20 velikih medaljona u kojima su predstavljeni različiti svetitelji.
✔ Prikupljanje umjetničkog i kulturnog naslijeđa u samostanu datira od osnivanja kapelanije 1874. godine, odnosno župe 1802. godine. Svećenstvo je prikupljalo knjige, crkveno ruho, predmete kućne radinosti, slike i druge značajne predmete koje su potom pohranjivali u zajednički fundus. Fundus je vremenom rastao, tako da se danas u njemu mogu izdvojiti sljedeće zbirke: zbirka slika, arheološka zbirka, etnografska zbirka, prirodoslovna zbirka, numizmatička zbirka, zbirka crkvenog ruha i biblioteka. Godine 1896. nabavljene su orgulje (13 registara) iz crkve Sv. Petra i Pavla u Osijeku. Njih je izgradio Caspar Fischer u Apatinu oko 1800. godine.
👉Nacionalni spomenik čini: crkva Sv. Uznesenja Blažene Djevice Marije, stara i nova samostanska zgrada, te sljedeće pokretno naslijeđe: zbirka slika, arheološka zbirka, numizmatička zbirka (oko 1200), zbirka tekstilnih predmeta, biblioteka, ferman o dozvoli izgradnje crkve i orgulje.
Samostan-Tolisa

09/02/2023

🔹Nekropola sa stećcima na lokalitetu Međugorje nalazi se oko 1.5 km jugozapadno od sela Glumine u općini Neum. Nekropola je od Hutova udaljena oko 5,5 km, a predio u kojem se nalazi mještani zovu Polje. Oko sela se nalazi nekoliko pretpovijesnih tumula u nizu, te neposredno iznad sela brdo Gradina. U podnožju Gradine su suhozidne omeđine brojnih zgrada.
✔ U selu je bunar koji mještani zovu “Grčki bunar”, te staro groblje sa malom crkvom i nekropolom od 5-6 stećaka. U Glumini je postojala i crkva sv. Petra, srušena u potresu 1667. godine.
📌 Na osnovu ovih zapažanja i imena sela koje se rijetko sreće u ovim krajevima iznesena je pretpostavka “da i dalje treba računati sa mogućnošću da je Galumainik Konstantina Porfirogeneta bio u selu Glumini”. (Anđelić, Pavao, Srednjovjekovna humska župa Žaba, Hercegovina-časopis za kulturno i istorijsko nasljeđe, br. 3, Mostar, 1983.).
ℹ Nekropola, dimenzija oko 80x50 m, zauzima površinu od oko 4.000 m2, zajedno sa dva tumula, od kojih se onaj veći nalazi na istočnoj strani ceste.
🔎 Na nekropoli se nalaze 6️⃣2️⃣ spomenika, od čega je 18 ploča, 39 sanduka i 5 sljemenjaka. Za stećke je biran tvrdi vapnenac. Obrada spomenika je vrlo dobra, te su spomenici dobro očuvani. Postavljeni su u redove sjever-jug, a orijentirani su pravilno zapad-istok. Ukrašeno je 14 spomenika.
👉 Odluka o proglašenju nekropole nacionalnim spomenikom, uključujući povijesne podatke i opis stećaka dostupna je na: https://bit.ly/3Xd0zaq (red.br.6)
❗❗ Povjerenstvo za očuvanje nacionalnih spomenika donijelo je ukupno 7️⃣ odluka o proglašenju dobara nacionalnim spomenicima u Općini Neum.

31/01/2023

🔸Градитељска цјелина – Црква брвнара посвећена св. Николи налази се у селу Романовци које је смјештено на источним падинама планине Козаре, на пола пута који води од Градишке према Бањалуци.
📌 Национални споменик се састоји од објекта цркве, старог гробља са пет крстача и покретног насљеђа: царске двери, полијелеј, служабник и псалтир.
ℹ Података о времену настанка цркве у Романовцима нема много и већина је углавном везана за народне приче и предања. Црква се по свом облику, скромним димензијама, нарочито малој ширини, те чињеници да нема олтарску апсиду, може да датује у XVIII вијек. Као допуна овој тврдњи може да се узме и податак да се у цркви раније налазио антиминс освећен у вријеме митрополита Павла Ненадовића (1749–1766. године), што би био један од елемената на основу кога се настанaк цркве може да смјести у XVIII вијек.
✔ Црква у Романовцима посвећена св. Николи, припада групи дрвених сакралних објеката једноставне основе, скромних димензија и једноставне градње. Основу цркве представља правоугаоник димензија 7,42 м дужине и 4,16 м ширине. Висина зидова објекта износи 1,95 м, док укупна висина цркве, мјерена од нивоа терена до сљемена, износи 5,75 м. Црква нема олтарску апсиду. Зидови цркве су урађени од дебелих храстових дасака, а основна уздужна брвна препуштена су са западне стране у дужини од преко 1 м, због дуге и извучене стрехе, која образује неку врсту отвореног тријема пред црквом. Унутрашњи дио цркве иконостасом је подијељен на олтарски простор и простор наоса.
▶ Царске двери у Цркви св. Николе у Романовцима су израђене од боровог дрвета, вјероватно почетком XIX вијека. Рад су непознатог домаћег мајстора. На дверима је представљена, како је уобичајно, сцена Благовијести, са Богородицом и арханђелом Гаврилом у дну, а изнад су допојасни ликови првоапостола Петра и Павла и јос два арханђела – Михајла и Гаврила. Црква припада Бањалучкој епархији која је основана 1900. године као митрополија.
👉👉Комисија за очување националних споменика, је до сада донијела укупно 9️⃣ одлука о проглашењу добара националним споменицима у Градишки.
❗ Све одлуке су доступне на: https://bit.ly/3jfKuTi

20/01/2023

➡ Rustempašića kula nalazi se u mjestu Odžak, na desnoj obali Vrbasa, u opštini Bugojno. Rustempašića kule su sagrađene krajem 17. vijeka. Braća Rustem-paša Skopljak i Ali-paša Skopljak su došli na prostor koji će se kasnije nazvati Odžakom iz nekog obližnjeg mjesta iz Skopaljske doline. Nešto kasnije potomci Rustem-paše prozvaće se Rustempašići, potomci Ali-paše Skopljaka prozvaće se Alipašići sve do prve polovine 19. vijeka, kada će se prozvati Sulejmanpašići, prema imenu Sulejman-paše Skopljaka. Iz porodica Rustempašića i Sulejmanpašića potiču dva bosanska vezira, jedan beglerbeg i pet kliških sandžak-bega, a svakako, dvije najpoznatije ličnosti su Ahmed-paša Rustempašić i Sulejman-paša Skopljak.
ℹ Kao i kod mnogih drugih kula na teritoriji Bosne i Hercegovine, nadahnuće za njihovo arhitektonsko-likovno oblikovanje baštinjeno je od starijih rezidencijalnih kula srednjovjekovnog plemstva podizanih u sastavu utvrđenih gradova. Prvo je sagrađena Gazi Ahmed-pašina kula. Nju je bio sagradio Rustem-paša (Ahmed-pašin otac): bila je visoka 15 metara i imala je tri sprata. Ta kula je zapaljena 1831. godine, u vrijeme Gradaščevićevog pokreta za autonomiju. U njenoj neposrednoj blizini sagrađena je u isto vrijeme druga Rustempašića kula, koja je opstala do danas. Posljednja sagrađena kula u Odžaku je kula Sulejmanpašića. Izgrađena je krajem 18. vijeka, a bila je zapaljena dva p**a: 1814. godine i 1831. godine.
✏ Rustempašića kula pripada rezidencijalnom tipu feudalnih kula ili „spahijskih“ kula (H. Kreševljaković, Kule i odžaci u Bosni i Hercegovini, «Naše starine», 1954.). Prvobitno kula je bila namijenjena za smještaj vojske i posluge, a tek u 19. vijeku kula je bila prilagođena stambenoj namjeni. Kula ima kvadratnu osnovu čije su dimenzije stranice od oko 8 metara. Do pod krov kula je visoka otprilike 15 metara. Zidana je od kamena krečnjaka: vertikalni uglovi kule su rađeni provezanom blokovskom vezom od pravilnih klesanaca (na uglovima objekta se vide blokovi dužina oko 70-100 cm, dužine i visina otprilike 35-50 cm), od pravilnih klesanaca rađeni su prozorske šembrane i okviri vrata, lica zidova su rađena od pritesanog kamena. Ugaoni kamenovi klesanci su obrađeni finom zubljom, a sve fasade su bile malterisane. Kula ima podrumsku etažu, iznad koje se nalaze tri etaže (prizemlje, I sprat i II sprat) prilagođene stanovanju. Iznad II sprata je izgrađena posljednja etaža kule (III etaža), čija je tavanica izvedena «na kameni ćemer», u formi bačvastog kamenog svoda iznad kog je postavljena šatorasta drvena krovna konstrukcija pokrivena bakrenim limom.
👉📝 Detaljnije o ovom nacionalnom spomeniku: https://bit.ly/3IZ9vwD (red.br.3)
📌 Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika, donijela je ukupno 6️⃣ odluka kojima su određena dobra u Opštini Bugojno proglašena nacionalnim spomenicima: https://bit.ly/3IZ9vwD
📷