28/06/2026
📢Heroj na jedan dan
Sve uspešne firme koje rade sa državom liče jedna na drugu, a svaki zaposleni u njima dovija se na svoj način.
U vremenu u kom živimo, sloboda je skupa stvar i malo ko može sebi da je priušti. Neko je se u startu odrekne, proda je, ostvari privilegije i tako živi, ne buneći se. Neki je čuvaju kao najdragoceniju stvar, ali pošto se od nje ne živi i sloboda se ne jede, reše da potraže posao negde gde im sloboda neće biti ulaznica kod poslodavca.
Međutim, ljudi pogreše na tom putu pa završe kod poslodavca koji dobar deo svoje zarade ostvaruje na državnim tenderima. A ko hoće da prodaje državi, mora nešto da da zauzvrat. Nekad je to deo profita, nekad roba ili usluga, a nekad, bogami, i ljudi za miting.
Gazdi firme ovo poslednje nekako najlakše padne. Spakuje zaposlene u autobus i pošalje ih da tapšu i mašu zastavama. Bolje to nego da se odrekne dela svog kolača. A zaposleni, šta će? Niko ih ne pita. Daju im satnicu i mesto polaska, flašicu vode i sendvič, pa na ekskurziju.
A zaposleni su šarena ekipa. Neki vole da idu, nekima je mrsko i naporno, mnoge je i sramota, ali pošto izbora nema mnogo, ćute, gunđaju u sebi i popunjavaju autobus. Ovi što ne vole i što ih je sramota trude se da to niko ne sazna. Slažu rodbinu i prijatelje da tog dana imaju nešto drugo, zamaskiraju se, beže od fotoaparata i novinara.
Ali pojavi se među njima i poneki kreativan koji se doseti da pokuša svoj lični poraz da pretvori u ličnu pobedu. Gledao je na YouTube-u Nemanju Šarovića kako, u svojstvu novinara, obilazi skupove sa ciljem da isprovocira učesnike i izvuče iz njih neku informaciju zanimljivu javnosti, poput toga ko ih je doveo, da li im je plaćeno da dođu i slično.
Ali pošto naš junak priče nije Šarović, nema tu radikalsku drskost – jer, doduše, jedino radikal do sada nije bio; ostalo je uglavnom sve probao. Samim tim i performans oskudeva, ali je neke ipak uspeo da nasmeje i zabavi.
Ako uzmemo u obzir da cilj performansa nije bio zabava javnosti, već lični zaklon, moglo bi se reći da je na kraju dana ispunio svoj cilj. I tako bi se o toj šali pričalo nekoliko dana da se nije javio jedan nevoljni saputnik našeg junaka i podelio sa nama zadatak na kom su obojica, zajedno sa još nekolicinom ljudi, bili tog dana. Nakon toga performans dobija sasvim drugi prizvuk. Uruši se zaklon lične sramote kao kula od karata.
Ali kako junak ove priče nije sklon sramoti, verujemo da će se uzdignute glave vratiti kao Feniks da se naruga svojim kolegama sa zadatka koji nisu bili dovitljivi kao on.
Pristalice teorije da se u prirodi sve ponavlja, pak, tvrde da će možda samo zatvoriti krug koji je otvorio pre više od jedne decenije. Vreme će pokazati jesu li u pravu.
Autor: Neko iz šaraga
