05/11/2019
Deo poglavlja rane verzije poglavlja III, glava 3. koje je izaslo u casopisu Tranzišn
TRANZIŠN DRAFT
- A sada, ako dozvoliš trenutak. Jesi li tamo? Halo. Sibilina glava s ove strane. Da. Vrlo dobro. Sećaš li se letnje dugonoćice posle strašno lepog dana?
- I te kako.
- Gorele su lomače na svakom ćelavom brdu Irske te noći. Jel bolje tako?
- Možeš da kažeš da jesu.
- Da li su to bili kresovi? Jel to jasno?
- Ni jedno drugo ime im ne bi odgovaralo do toga. Kresiva! Sa njihovim plavim bradama koje su strujale ka nebesima.
- Da li je to bila visoko svetla noć dakle?
- Najsvetlija noć koju je smrtnik ikada video.
- Da li je nekim slučajem bilo kiše?
- Mnogo.
- Palo je i malo zimičanstvenog snega isto tako, pretpostavljam.
- Najlepšeg od svih.
- A da li je duvao neki burin više jako do umereno?
- Bez sve šale da jeste.
- Da li se možda sećaš da li je mesec sijao iole?
- Dabome da jeste.
- A da li su zarezile šare od inja i lošeg vremena i tako toga?
- Jesu. Jul u najgorem izdanju.
- Shvatam. E sad da li znadeš bunjište na kome se par po prvi put sreo?
- Naravno da da.
- Da li je to mesto u potpunosti izloženo četvorici vetrova?
- Pa. Vrlo iskreno se tome nadam ako je sve u šta verujem makar upola istinito.
- Da li je to bilo Bolno Dansko Dupe?
- Bolno nego šta pa kakvo bilo da bilo.
- Tamo umelo da se nalazi pobodeno drvo.
- Umelo je, dabome. I to najgrandioznije osveštalo majsko drvo u čitavom natopljenom svetu. Gospodskadama i ženskaroš od plantagenata, visok i svet!
- Šta je ono radilo tamo, reci nam?
- Stajalo.
- Osmotrio si to vidljivo iz svog skrovišta?
- Ne. Iz mog nevidljivog odmorišta.
- A onda si zapisao u stereo tehnici šta se odigralo bejavši tunc počinjeno?
- Onda sam zauzeo ležeći položaj, mislim da sam ti to rekao.
- Upravo koliko ogroman u kardinalnim brojevima je taj preeminentni gigant? Voleo bih da čujem u striktnoj konklavi šta znaš in petto o suverenom stablu bivstvovanja. Dočaraj nam opseg njegove sveprisutnosti. Verglaj!
- Vaša visosti, vaše prevashodstvo. O prestupna bratijo! Na njoj su rasle dvorske dame i irske slobodne devojke i drvene bebe a Tibernijski fenijanci su hrkali u njegovom deblu i ukrštene kosti su bile rasute po njegovom svetom podu i krivci od Erasmus Smitovih dečaka su se peli na njenu račvu sa olovkama ispod ruke i Kilmajnhamski penzioneri su bacali prevrnute miljokaze gore na nju da joj poskidaju brusnice i crvendaći su ležali na njegovim imela jajima umesto njega, sunce i mesec su suzbijali kozokrvinu i belu vresovinu, stvorenja iz divljine su mu se približavala da ga ogrebu ili da se počešu isposnici iz pustinje su izlajavali njihove paklene grehe preko njenog triliteralnog korenja a njegovi žirovi i šišarke su izbijali naširoko sa svih strana iz njega za pticama iz vazduha a neke su bockale smolu ovde dok su mnoge gledale katran onde a njeno lišće, dragi moji najdraži, je grehgrehgreškalo od noći vremena i sve do jedna njihova grana se sretala i tresla izuvijane ruke još jednom pa sve iznova u novom svetu.
- Sad sam ukapirao. Forma muška. Rod ženski. Shvatam. E sad, da li si ti povezan sa njim na bilo koji način? Sa drvetom, hoću da kažem.
- Smandrljan.
- Sad si bliže meti. Da li si upoznat sa paganinom poznatijim pod imenom Tačer Tom koji je? Smatraj sada da si na pozornici i pazi šta pričaš, moj ti je savet. Neka ti moto bude: Post nubila nimbum.
- Šta te briga za moju mater. Smatram, da i da jesam, bio bih strašno postiđen zbog obožavanja poroka.
- To je čova od oko pedeset koji šalje poruke. Da li si ikada čuo za tog starog momka Toma koji pripada Kimidžu i koji nije sasvim tamo pošto veći deo vremena provodi kod Zelenog čoveka sa izvrnutim kaputom protivno svim prikazama i sistematski se meša sa svetinom koja ide na pijac i pleše valcer u svojoj nagizdanosti kad god bi završio sa svojim čajem? Ludo, zar ne?
- To je taj lik? Taj je lud ko kupina. Dodirni ga. O čekaj da ti kažem!
- Nigde mi još ne idemo.
- A evo vidi šta je uradio!
- Ma idi! Nedavno?
- Otkud znam? Pitajte pandure.
- Sada ako možeš samo da ispreš i istrljaš tvoju memoriju još malkice. Da li bi mi dozvolio, da se tako izrazim, da čovekove stare navike kreiraju novi karakter isto kao što nove reči lome stare boce.
- Naravno da bi.
- Otud ja nalazim a što se i pitam onako za sebe da li je Tačer, metodista, čije pravo ime u stvari ni nije Tom, da li je taj matori čova od veka, Stari Dršćući Vilijam, obučen u lažno odelo sa dugmićima koji se zakopčavaju otpozadi navodno samo za tu priliku venčanja Dana Drveća.
- Kladim se da jesi. E pa, žao mi je što moram da ti kažem da su oni pootpadali sa njega.
- Da li su P i Q, mutatis mutandis, u prilično istom sosu?
- Najlepše sose čije sam mute antise ikada ošacovao.
- Dakle jesu li? I da li su te one posmatrale kao posmatrača ujedno?
- One su posmatrale posmatranje.
- Sada dotičući se našeg drugara Toma, da li si pohvatao išta od onoga što je on izustio?
- Bio sam ljut kao ris, bez zezanja.
- To je sve?
- Ali mi ga je takođe bilo strašno žao.
- Bilo ti je žao što si bio ljut.
- Bio sam strašno ljut na sebe, šta da ti kažem, zato što mi je bilo žao.
- Koliko ih se oženilo na tom vrhu od svih jutara, dobri moj posmatraču? Svi su bili tomistički pijani, rečeno mi je, čak i časovnici?
- Pa, prirodno. Viski i do smrti! Ali velečasno prevashodstvo sveštenik i časna mlada izabranica su bili dovoljno trezni.
- Izvini ako odlutavam ali mislim da nisi u pravu što se tiče pravog prevashodstva. Elem, Magrat je bio k*m. Vidiš li ga, ili si ga video, ako to nije irelevantno?
- Jesam. Siguran sam da nisam u pravu ali čuo sam kako je nečasni gosn Magrat šutirao Lisca-Dobričinu starog crkvenjaka oko sakristije dok sam ja i drugi čovek golicali njegovu gospoju dok se nije zacenila, đavolušu anu, toliko mogu da se prisetim.
- U epesgezi ili po pitanju poretka?
- Mislim u pitanju bila pinta portera.
- A Drajsalter, Izodin otac, kako je on sad?
- Ma do jaja. Istikujući život iz lifi.
- A švajcarac?
- On je rmbao za gazdu.
- Ma nemoj! Kvobusni kvartet je bio tamo takođe, majstorski zapevajući u prvom planu sa njihovim konzekutivnim petakom, eh? Poboljšavajući prošlost kao i obično.
- Ma to su obične baba žvake, praveći istoriju širom predstave!
- Siguran si da to nije bilo dremkačevo buđenje kome si prisustvovao?
- Baš tako.
- Da li je išutirani, Lisac Dobričina, rekao išta od značaja?
- Ni reč.
- To zvuči kao izohronizam. Ali je i dobar zakon. Možemo da uzmemo te udarce nogom zdravo za gotovo. Ti gospodine, srećom nisi bio baš toliko uspešan u procesu da bi subliminirao žmirkajuća zataškavanja, izgleda.
- Šta to bi?
- Jesi li ili nisi? Postavi sebi to pitanje.
- Ma da.
- Sada, da ne pomešamo, zabaci pogled oko Kapel Kourta. Želeo bih da rekonstruišeš za nas što kraće možeš u svom umnom oku kako su se te pogrebne igre odigrale.
- A? Ah da, zaboravih. Dešavalo se to svud oko mog šešira.
- E, samo ti nastavi da se zajebavaš. A da budeš malo dobar za promenu?
- Vere mi, onda, prvo je on došao probisvet vukući noge na uobičajen način kao škotlanđanin i obesi me ako nije bio stvarno fini tražeći svoje cicano telo nazad pre nego što će da mu oduzme život ili spase svoj život. Onda odbrojavši ni manje ni više nego trideset sekundi ko što rekoh on nastavi da ga psuje zbog ključa Džon Dunovog polja i načina na koji je Montađ opljačkan da bi saznao sve što se izpodešavalo i ko je zapalio seno o čemu čovek, koji je goreo od žeđi i želeo da zna šta ovaj oće od njega, nije imao pojma.
- Drugim rečima, tako je njihovo suptilnije anđeosko ratovanje započelo?
- Zaistinu.
- Da li je jedan ološ onda napomenuo onom drugom da je bandoglavi Šved?
- Radilo se o krupnoglavoj repi.
- Bilo bi to negde oko pola dvanaest, pip ema, po Grinvikerovom vremenu, po tvom čudnovatom uvrnutom kvadrantu?
- Bilo bi?
- Neka bude 11:30.
- A i jeste 11:30 zaista.
- Po kom od tvojih kronosa, moj čoveče od četiri časovnika? Larbord, starbord, pas ili smrt?
- Možeš da zamisliš!
- Da li bi se isto tako zakunuo da si video njihove senke kako se bore oko toga, ovoga i onoga u blizini Ruševina, Drogeda ulica, i šutiraju đavolovu lično prašinu u vetar?
- Zakunuću se sa jezikom kroz moju kapicu na cipeli na strmoglavoj steni kismeta ako je to volja Božja da tako bidne.
- Mora da su svesno napravili neki izvanredan posao u lepom malom. Zar ne misliš tako?
- Au.
- Oni su bili samo - ?
- To je sve.
- Mislim na Morgense i Doranse.
- Znam na šta misliš.
- I ovaj puč se nastavljao iz noći u noć hiljadu i jedan put po tvojoj šupljoj priči?
Godinama i godinama možda?
- Baš tako. Od petog prsta na drugoj nozi četvrtog čoveka sve do prvog palca na poslednjem od prvog. Tako je.
- Nije ti to dovoljno dobro, gosn Zadnjenogi Najprvlji. Oćeš da kažeš velikim porotnicima pod zakletvom, moj momče, da je tvoj mesec sijao i vetar duvao iz noći u noć, godinama i godinama možda, pošto si se zakunuo praktično nedavno u nešto drugo da je bilo kiše i to ko šaše svo vreme?
- Moguće, kao što ste to vrlo tupo primetili. Nikada nisam mislio o tome, vere mi. Tako mi je rečeno od strane Tarpija posle mise u 3 popodne da je nešto kiše obećano gospođi Lajons, invalidu, da bi mi je rekao kako sledi: On je krenuo u šetnju, veli on, u felmiks parku, veli on, kao staršni Turčin, veli on, olakšavši se u svom rasadniku, te ti srete gosn Majkla Klerija od Utornika koji je rekao da je otac MekGregor u očajno lošem stanju u vezi sa gelenderima i da Tarpi ode i vidi oca MekGregora i da mora da pozdravi tog duhovnika i da ga izvesti o tri šilinga u ispovedaonici i da kaže za gđu Lajons da je nevernica koja je obećala da će poslati tri šilinga gosn Martinu Kleriju za oca Mateja da stavi ponoćnu masku od Ponedeljnika za još paklenih flauta. A ja nikada nisam poneo moje ćebe za psa i mačke.
- Šta! O čemu ti to pašče pričaš? Hoćeš li da se zakuneš ili potvrdiš dan na tvoj drugi pogled i da se odrekneš svega što si potvrdio i u šta si se zakunuo na prvi pogled jer je bilo sviranje kurcu?
- Au. Čvrsto se kunem u to da je to tako sa mojim uljanim usnama stalno usmerenim ka rubrikovanim Analima Ulstera!
- E to ti je pametno. Možda ti ne bi smetalo da nam kažeš, moj labrnjavi momče, koliko blistavog kupusišta dobijaš za svo svoje zaklinjanje?
- Ama baš ništa, tako to zovem, pošto mogu i da vam kažem istinu, to se svodi na nulu u funtama i penijima, ama baš ni za cenu brđanskih čakšira za čitavu jebenu drndavu stvar. Međutim...
- Ma hajde Džoni! Nismo mi od juče. Obećano ti je malo rakije ionako.
- Ma da, kad smo kod toga. A kad?
- Kako bi ti se svidelo da čuješ svoje pravo ime sada, moj tristi minstrelu, ako se ne plašiš franko komentara?
- Ne plašim se ja Franko Nikoga.
- Hoćeš da ponoviš to napolju?
- Hoću kad mi se ćefne.
- Dobro! Onda ćemo da se pošibamo! Spreman!
- Ali ne, na primer!
- Ako izaberem da provučem june kao što si ti kroz roštilj za rešetanje, ti govedo, kakve to veze onda ima sa tobom, a?
- Nemam pojma gospodine.
- Lakše, lakše! Pusti mene još jednom. Sada moja druga tačka. Sigurdno mora da postoje priče unutar priča. To ti je valjda jasno. Da li znaš da je jedan od te dvojice Krimeanaca sa rešetkom za kamin, viši čovek, ili mrtvačkim kovčegom, ako više voliš tako, bio optužen za izvesni prestup ili izbor od dve ozbiljne optužnice, ako ti se više sviđa tako? Da li si znao? Znao si, ti nitkove, ti?
- Vi čujete stvari. Osim toga (i serijalno sada) žbunje ima oči, ne zaboravite. Hah!
- Šta bi ti izabrao od te dve, na primer, da se ti pitaš? Izigravanje bika ispred medvedica ili zadnje noga konja za odeću? Da li su se ljuštioci narandži ili zeleni jarčevi periodično javljali u tvom gorskom porodičnom stablu?
- Jebem li ga ako znam! Sve zavisi od toga koliko porodične srebrnine ti tražiš za tvog magarca i par. Hah!
- Šta hoćeš da kažeš gospodine, osim tvog hah?
- Ništa, gospodine. Hahah!
- Jak si mi ti trećerazredni svedok, stvarno! Ti misliš da smo mi još i gluvi za tonove u našim nosevima? Zar ne možeš da razlikuješ smisao od zvuka, njače?
- Jeste li se ikad zamislili, vepovtevu, da zlo, mada je možda i izabrano, može upvkos tome da vodi ka dobvu genevalno posmatvano?
