04/08/2026
Početak avgusta za srpski narod nije samo datum u kalendaru. To su dani tišine, bola i sećanja na nepregledne kolone našeg naroda koji je, ostavljajući vekovna ognjišta u Krajini, krenuo putem bez povratka. Više od 200.000 Srba bilo je prinuđeno da napusti svoje domove, dok su mnogi ubijeni, nestali ili nikada nisu dočekali da se vrate u svoj zavičaj.
Pamtimo Krajinu. Pamtimo Baniju, Kordun, Liku i severnu Dalmaciju. Pamtimo porodice koje su u jednom trenutku ostale bez kućnog praga, zavičaja, grobova predaka i svega što su generacije pre njih stvarale. Pamtimo Petrovačku cestu i svaku nevinu žrtvu čiji život nije bio samo broj, već čitav jedan svet koji je nasilno ugašen.
Naša je obaveza da istinu čuvamo i prenosimo generacijama koje dolaze. Ne da bismo decu učili mržnji, već da bismo ih učili da prepoznaju nepravdu, da poštuju žrtve i da razumeju koliko su mir, sloboda i sopstvena država dragoceni. Narod koji zaboravi svoje stradanje rizikuje da mu drugi napišu istoriju i da žrtve ponovo budu ponižene, ovoga p**a zaboravom.
Srbija danas ne ćuti. Svoje žrtve ne skriva i svog prognanog naroda se ne odriče. Odluka da se Dan sećanja obeležava na državnom nivou šalje jasnu poruku da tragedija srpskog naroda neće biti zaboravljena i da se više nikada ne sme dozvoliti da Srbija zatvori puteve pred svojim narodom.
Mi ne tražimo ništa što pripada drugima. Želimo mir, stabilnost i saradnju, ali imamo pravo i obavezu da čuvamo svoje ime, svoje pamćenje i dostojanstvo svake srpske žrtve. Srbija će graditi budućnost, ali neće graditi budućnost na zaboravu. Biće dovoljno mudra da čuva mir i dovoljno snažna da zaštiti svoj narod, gde god on živeo.
Pred senima stradalih danas stojimo u tišini, sa tugom, ponosom i zavetom da se kolone prognanih više nikada ne ponove.
Večna slava i pomen svim stradalim Srbima.
Srbija pamti. Srbija ne zaboravlja. 🇷🇸
