Mi socijalisti, žene i muškarci, udruženi u Socijalističku partiju Srbije sledbenici smo onih koji su vekovima težili društvu slobodnih i jednakih, svih koji su za svoj ideal imali slobodu , jednakost, ravnopravnost. Od Svetozara Markovića i Dimitrija Cenića, preko srpskih socijaldemokrata, boraca za zemljoradničko zadrugarstvo i samoupravu, vođa radničkog pokreta i komunista, u Srbiji postoji dub
oko ukorenjena socijalistička tradicija. Oni su se borili ne samo za svoja socijalna prava, već i za slobodu zemlje, protiv fašizma i staljinizma i bili su organizatori svenarodnog oslobodilačkog pokreta. Zahvalni smo im što je njihov otpor Srbiju uvrstio u red pobednica nad fašizmom, doneo narodu slobodu i uspostavio republiku. Nemamo pravo da zaboravimo industrijalizaciju, opismenjavanje, ukupan razvoj i visoki društveni standard zemlje koji su ostvareni u socijalističkom periodu naše istorije, ogromnim entuzijazmom i naporom miliona građana. Isto tako pamtimo greške, autoritarnu vladavinu, privredne promašaje i progon političkih neistomišljenika.To je deo naše prošlosti i sadašnje generacije o njoj moraju znati punu istinu.Falsifikovanjem istorije-bilo glorifikovanjem, bilo opštim nipodaštavanjem-ne može se izmeniti prošlost niti graditi budućnost, niti umanjiti značaj i dometi u izgradnji infrastrukturnih objekata, zdravstva, prosvete, industrije, energetike, socijalne politike, a ni ugled i stabilnost socijalističke države. Danas se mnoge stranke koje su devedesetih godina prošlog veka kritikovale i bile naši žestoki politički protivnici, deklarišu kao snage levog centra. To čine i one koje su bile akteri u liberalnim vladama i sprovele politiku „šok-terapije“. Oni modelom neoliberalnog kapitalizma nastoje da privatizuju društvo i sve podrede interesima kapitala. Umesto obećanog ubrzanog ekonomskog razvoja, za samo nekoliko godina, nekontrolisano delovanje tržišta dovelo je privredu na ivicu ekonomskog kolapsa, društvo do političke i socijalne nestabilnosti, velike nezaposlenosti, naglog i neosnovanog bogaćenja političke i ekonomske elite, porasta korupcije i kriminala i opšteg osiromašenja najvećeg broja ljudi. To je učvrstilo naše uverenje da istrajemo na projektu demokratskog socijalizma-rad, humanizam,sloboda, jednakost, solidarnost i socijalna pravda. Sećanja na standard dostignut u socijalizmu, posledice tranzicije i privatizacije samo su znakovi pored p**a ka tom cilju. Nismo se kolebali kad smo na tom putu bili sami i napadani. Zadovoljni smo što su njime krenuli drugi i pokazali ispravnost naših uverenja.
Što nas na tom putu bude više, utoliko će uspeh biti izvesniji.
