Pokret za nas grad

18/11/2020

SSP KRAGUJEVAC U SLUŽBI GRAĐANA KRAGUJEVCA

Nakon što su Mladi Stranke slobode i pravde Kragujevac ukazali na problem da radovi na vrtiću “Bambi” umesto 180 traju 700 dana i još uvek nisu završeni, gradska vlast je brže bolje reagovala i dovela novog izvođača radova uz obećanje da će vrtić biti završen u roku od 90 radnih dana. Nakon što je inicijativni odbor Stranke slobode i pravde u Kragujevcu u nedelju 15. novembra zatražio reakciju nadležnih povodom situacije da se potencijalni kovid bolesnici pod temperaturom po pet i više sati smrzavaju ispred kovid ambulante, u ponedeljak su građani najpre dobili obećanje da će ispred kovid ambulante biti postavljene gasne lampe, a već u utorak je Zavod za medicinu rada poznatiji kao Zastavina ambulanta proglašen za drugu kovid ambulantu u gradu.

Takođe, mi članovi Inicijativnog odbora Stranke slobode i pravde u Kragujevcu primetili smo da i sve nepravilnosti u funkcionisanju grada, koje se tiču redovnog snabdevanja vodom, pokvarenih svetiljki u gradu, rupa na putevima, nepokošene trave itd. dobijaju promptnu reakciju nadležnih čim ih pomenemo na stranačkom, pa čak na svojim privatnim profilima na društvenim mrežama.

Radujemo se što je tako, ali smatramo da vlast ne treba da bude reaktivna, već vizionarska, da treba da predvidi potrebe građana pre nego što oni zavape nad brojnim problemima.

Bilo kako bilo, svesni realnosti u kojoj živimo i limitiranog kapaciteta vlasti koja vodi ovaj grad, pozivamo građane da nam se javljaju sa problemima koji ih muče, a koji su u nadležnosti lokalne samouprave, kako bismo iste zajedno rešavali. Očigledno da se naša reč sluša.

Naš e mail je [email protected].

Inicijativni odbor Stranke slobode i pravde Kragujevac

23/10/2020

Prezaduženi grad ima nerealan rebalans budžeta

Predlog odluke o izmeni Odluke o budžetu grada Kragujevca za 2020. godinu je tehnički je dobro urađen, ali je sa aspekta ostvarenja nerealan. U odluci su definisani prihodi i primanja u visini od 8.265.000.000 dinara i rashodi i izdaci u visini od 8.265.000.000 dinara. Imajući u vidu realizaciju budžeta za 2019. godinu sa potpunom sigurnošću, mi iz Stranke slobode i pravde, tvrdimo da su prihodi i primanja nerealno iskazani i da će realizacija biti za skoro milijardu manja. Podesećamo da je i usvojen budžet za 2020. godinu bio nerealan i u funkciji predizborne kampanje ,a imao je za cilj da pokaže lažnu sliku u gradskoj kasi. Podsetićemo da grad po osnovu kredita duguje blizu 3 milijarde dinara i da će uskoro povući tranšu u visini od 840 miliona dinara. Kada se na to doda dug prema Energetici i EPS-u dolazimo do duga od oko 6 milijardi. Iz navedenog možemo da donesemo zaključak da je grad Kragujevac veooma zadužen.
Rebalans budžeta je samo potvrda izuzetno loše investicione aktivnosti. Možemo slobodno reći da građani Kragujevca ne mogu u narednoj godini da očekuju ništa osim tavorenja i daljeg propadanja grada. Svedoci smo da se ulice rade bez ivičnjaka i kanalizacije, odnosno da budemo precizni, bez projekta, a naravno u cilju nedavne predizborne kampanje. To će imati za posledicu brzo propadanje tih ulica, a na nekima smo samo posle par dana videli da je se asfalt podigao. Takođe, napominjemo da se planirani iznos u predlogu o izmeni Odluke o budžetu koji se odnosi na prihode od poreza na zarade neće realizovati u punom iznosu, iako je umanjen za 103 miliona u odnosu na usvojenu Odluku o budžetu. To je pokazatelj da danas imamo veći broj nezaposlenih što izaziva veliku brigu, taj negativan trend će se na žalost nastaviti i u budućnosti, a zbog celokupne situacije i nečinjenja u prethodnom periodu. Nerealno su planirani i prihodi od poreza na imovinu u iznosu od 1,044 milijarde dinara. Najveća zamerka je ta da nema kvalitetnih investicija u infrastrukturu, investicija u opremanje radnih zona, a imajući u vidu ogroman kapacitet parcele koja je pripadala Strnim žitima. Da su sredstva bila usmerena u industrijske zone danas bismo imali daleko veći broj zaposlenih, a analogno tome i veći prihod po osnovu poreza na zarade.
Šest godina Naprednjačka vlast ne shvata da treba intenzivno da radi na povećanju prihoda i da na taj način ubrzati razvoj grada. Bez obzira na to što sadašnji gradonačelnik želi da napravi otklon od svog prethodnika, za nas u Stranci slobode i pravde je to kontinuitet vladavine Srpske napredne stranke u gradu i nema opravdanja za propuste u prethodnom periodu. Ovaj rebalans budžeta grada Kragujevca, pokazuje nastavak politike ogromnih subvencija u visini od 825 miliona, što čini 10% budžeta. Predlažemo da pod hitno ugasite politički i neuspešni projekat Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, jer nije opravdao svoju ulogu, i da te poslove vratite tamo gde su se i nekad obavljali a to je odeljenje za poljoprivredu. Ako to vi ne uradite budite sigurni da ćemo čim budemo preuzeli odgovornost za vođenje grada mi to uraditi. Sredstva koja su se trošila za plate tog centra usmeriti u razvoj i podršku poljoprivredi. U 2021 godini nas čeka izuzetno velika opasnost zbog kako sad već predviđamo otežanog servisiranja kredita i značajno manjih prihoda.
Ovom prilikom postavljamo pitanje šta se uradilo sa odmaralištem na Kopaoniku i kada ćete planirati sredstva za njegovu rekonstrukciju? Po našim informacijama ništa osim stolarije nije popravljeno, a taj objekat predstavlja potencijalni izvor prihoda za grad. Za njegovu revitalizaciju, je potrebno da se uloži oko 90 miliona dinara, kako bi se njegovi kapaciteti iskoristili u potpunosti, a naša deca dobila uslove dostojne vremenu u kojem živimo. Umesto investicije u odmaralište vi sipate ogroman novac za subvencije. Umesto ulaganja u ono što nam donosi novac vi nastavljate sa agonijom i sve iz razloga što pokrivate nesposobnost pojedinih direktora. Šta je sa autobuskom stanicom? Od 2015. godine građanima obećavate izgradnju iste a danas je 2020. godina. Upozoravamo vas kao i vaše prethdonike, a stranačke kolege, da odustanete od te lokacije i objekat gradite na gradskoj lokaciji i tako uštedite novac građana Kragujevca i ubrzate rešavanje ovog ozbiljnog problema. Podsetiću da ste kupili objekat koji je građen 1963. godine na prvoj licitaciji za 360 miliona dinara, a da smo taj novac mogli da iskoristimo i za rekonstrukciju Bioskopa Šumadije i da dobijemo modernu kongrenu salu, Bioskopa Pionir i da dobijemo modernu koncertnu dvoranu i rekonstrukciju odmarališta na Kopaoniku.
Preduzetništvo za vas ne postoji, ni danar planiranih sredstava za preduzetništvo, a znamo da je Program za podsticaj preduzetništva davao odlične rezultate. Preko tog programa su poslove počeli i jedan Zebrano, i Talook proizvodnja cipela itd. Naš grad koji je prepoznatljiv po preduzetničkom duhu i po industrijskoj tradiciji ima beznačajna podsticajna sredstva za privredu i nas je kao Kragujevčane sramota u vaše ime. Sredstva za javne radove ne želimo da komentarišemo uopšte. Takođe vidimo da nijedan jedini dinar nije opredeljen za razvoj seoskog turizma. Sa ovakvim vašim pristupom vraćate grad Kragujevac četiri koraka unazad. Iz svega ovoga i ne čudi što već skoro pet godina ne možete da dobijete regionalni sertifikata kao grad sa povoljnim poslovnim okruženjem jer više ne ispunjavamo uslove koje smo nekad ispunjavali.
Ovom prilikom vam “odajemo priznanje” za rekonstrukciju vrtića „Bambi“, i izražavamo žaljenje zbog mališana koji su se nadali da će iz svog omiljneg vrtića otići u školu, a ta želja im se nije ostvarila, jer rekonstrukcija vrtića traje blizu 800 dana. Ovo je rekord vremena rekonstrukcije nekog objekta u Kragujevcu.

Inicijativni odbor Stranke slobode i pravde Kragujevac

15/10/2020

15/10/2020

UČENIČKI PARLAMENTI- GARANT DEMOKRATIJE U DRUŠTVU

Kada govorimo o obrazovanju često zaboravljamo da je škola po definiciji vaspitno-obrazovna ustanova, već se fokusarimao isključivo na njen obrazovni karakter. To koliko je vaspitni deo bitan nikada bolje nismo mogli videti nego sada. Često možemo čuti floskulu ˝vaspitanje se donosi od kuće˝, što u principu i nije netačno, ali kako se posvetiti vaspitanju deteta kada se roditelji bore za osnovnu egzistenciju. Pauza između 2 posla ne može biti dovoljna za normalno vaspitanje deteta. Škola je ta koja bi u tom slučaju trebalo da odigra ključnu ulogu. Ipak, školu smo danas sveli na 6h slušanja predavanja i ponavljanje naučenog. Kao direktnu posledicu bednog plaćanja prosvetnih radnika danas imamo sve manje je vannastavnih aktivnosti, pa samim tim i slab razvoj kritičke svesti kod mladih ljudi i sve manje đaka motivisanih za bilo kakve inicijative.

Kao posledicu svega toga možemo videti sve veće urušavanje sistema vrednosti kod mladih osoba. Više idoli nisu glumci, profesori, pisci, muzičari, političari, već se idolima smatraju ljudi iz sveta kriminala ili rijaliti programa.

Kada govorimo o demokratski uređenom društvu, teško da ga je moguće izgraditi ako se mladima još tokom obrazovanja ne omogući da steknu osećaj za demokratiju. Uvodom u poimanje demokratije možemo smatrati učeničke parlamente. To je mesto na kojem mladi stiču osnovna znanja o demokratiji. Tu se uči da se ne može uvek biti u pravu, niti da je svako suprotno mišljenje zlonamerno, niti da sukob mišljenja predstavlja svađu ili direktni napad. Svesni činjenice da su ta znanja zapravo glavna pretnja današnjem režimu, jasno je zašto se rad učeničkih parlamenata sveo na gotovo neprimetan minimum. Sve to za posledicu ima izostanak dijaloga kao i elementarne političke kulture. Mladima je na taj način suptilno uskraćeno pravo da razvijaju inicijativu i slobodno mišljenje.

Ako bi demokratizaciju društva predstavili kao jedan viseći most, svaka generacija bi predstavljala jednu letvicu na tom mostu. Gubitak osnovnog znanja o demokratiji predstavljao bi gubitak te generacije. Problem nastaje onog momenta kada izgubimo veći broj letvica i kada se ispred nas nađe ponor koju je nemoguće preći - tada kao duštvo zapadamo u civilizacijski ćorsokak.

Najzad ako pogledamo reprezentativno članstvo vladajuće stranke koje se neprestano pojavljuje na televizijama i ne čudi ovakvo stanje u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Pravo pitanje ostaje da li imamo još letvica kojima bi mogli izaći iz tog civilizacijskog ćorsokaka ili smo već toliko propali da nam ostaje samo da se sa tim pomirimo?

Kao pripadnik generacije koja je uživala sve mogućnosti demokratije nikada se neću pomiriti sa nečim takvim. Većina mladih koji danas provodi svoje najlepše godine protestujući na ulici je zapravo ona generacija koja je u svojim srednjoškolskim danima bila član parlamenta ili neke vannastavne sekcije. Zato se istinski borimo da se vrati prveNstveno dostojanstvo prosvetnim radnicima koji bi ponovo pokrenuli rad vannastvanih sekcija i parlamenata, kako bi smo se ponovo vratili na ispravan put, a mlade okrenute rijaliti vrednostima vratili u škole i na fakultete.

Lazar Ašanin

Mladi Stranke slobode i pravde

07/10/2020

05/10/2020

JEDNOM SMO VAS POBEDILI, POBEDIĆEMO VAS OPET!

Za mene je današnji dan praznik. Dan sećanja na borbu u kojoj smo se mi, kao klinci iz sve snage borili i zajedno sa našim roditeljima izborili.

Osećanja su gorko-slatka, sećanja su nezaboravna, a ideali isti. Borba za humano društvo koje prihvata različitost i u kome postoji šansa za sve. Pravedno društvo u kome se dobrom pomogne da bude još bolji, a slabijem pruži ruka osnaženja i podrške.

Neću o šestom oktobru i propuštenim šansama, samo ću reći da gde god da se sada politički nalazimo, od ovih ideala ne smemo odustati. Ne sme se prodati budućnost sopstvene dece, za klimavu sigurnost oličenu u plati u državnoj službi. Ne smemo biti sebični. To je kao da uređujemo kabinu na Titaniku, dok on, izvesno, tone.

Danas, posle više od dvadeset godina, naša generacija pred sobom ima sličnog protivnika, njegovu apgrejdovanu verziju za 21.vek. Mutirani oblik zla devedesetih oličen u desetoglavoj aždaji koja prožima sve pore ovog društva.. Dobra vest je, da među nama nema straha, jer smo i mi dvadeset godina stariji, iskusniji, mudriji i ne damo se. Nećemo stati dok aždaji ne stanemo za vrat! Naša generacija, jednom za svagda, to mora da reši.

Zato vas molim, dragi ljudi, govorite!

Suprotstavljajte se! Ne dajte da se igraju sa vašim zdravim razumom!

Nama znači vaša podrška oči u oči koju nam svakodnevno dajete. Do skoro nam se činilo da smo tako sami, a sada znamo da nismo. Ali dozvolite da i drugi ljudi čuju šta mislite, da i oni vide da nisu sami.

Početak promena sada izgleda kao kada se po neki kamen kotrlja niz brdo, ali verujte, nije daleko dan kada će se niz to brdo zakotrljati lavina. Nama koji smo aktivno u ovome, to je sada već jasno. Budite deo promena. Budimo sila koja će promeniti stvari na bolje. Hajde da rešimo tu stvar, da je naša deca ne bi rešavala.

Izborićemo se za 6. oktobar, pravda mora da pobedi kad tad.

Budite hrabri, govorite glasno, do pobede!

Milena Stanković,
Članica inicijativnog odbora Stranke slobode i pravde Kragujevac

28/09/2020

RODITELJI DECE SA POTEŠKOĆAMA U RAZVOJU USAMLJENI U SVOJOJ BORBI

Biti roditelj je veliki izazov. Biti roditelj deteta sa poteškoćama u razvoju još je veći.

Kao roditelj deteta sa poteškoćama u razvoju često čujem “Tako si jaka”, “Ne znam kako uspevaš”…

Nisu mi dodeljene nikakve specijalne veštine kada sam postala roditelj deteta sa poteškoćama u razvoju. Ja sam samo majka kao i svako drugi, borim se sa onim što imam, pokušavajući da svojoj deci pružim najbolji mogući život. Zapravo, radim sve ono što i drugi roditelji rade.

Da, nailazimo na velike probleme. Živim u stalnoj brizi za zdravlje svog deteta. Svesna sam da nam se u svakom trenutku dan, pa čak i ceo život može okrenuti naglavačke. Ali kada terapija deluje, kada se napravi i najmanji pomak napred, osećaj sreće je neverovatan! Radost da je moje dete uspelo da postigne nešto što niko nije ni znao da li je moguće je ogroman! Neopisiv zapravo!

Deca sa poteškoćama u razvoju susreću se sa značajnim problemima u pogledu dostupnosti i kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga, a porodice te dece u suočavaju se sa siromaštvom i nedovoljnom finansijskom podrškom za dodatne terapije.

U ovoj zemlji u kojoj se vladajuća stranka “bori za našu decu”, ta ista naša deca nemaju uslove da ostvare svoje osnovne potrebe – jedna od njih je i potreba za adekvatnim lečenjem. Roditelji su često sa malim ili nikakvim primanjima, majke sa smanjenim pravom da ostvare pun lični dohodak (Jer majka prijavljena na 30 000,00 dinara nema punu platu. Zašto? Pa zato što nema 18 meseci radnog staža).

Bolnice sa premalo zaposlenih i nedovoljno stručnim kadrom su posebna priča. Zašto kažem nedovoljno stručnim? Zato što sam pokušavajući da razumem problem svog deteta nailazila na nerazumevanje, na neznanje, na bahatost, traženje novca, ispitivanje političke opredeljenosti...

Kao roditelj, primoran si da pronalaziš rešenja. Koliko god ona bila neverovatna i činila se nedostižnim, kad je zdravlje tvog deteta u pitanju ništa nije daleko i nedostižno. Ipak, lečenje je preskupo. Finansijski prihodi mali. Primoran si da tražiš pomoć, jer drugog rešenja nema.

Nisam ja jedini roditelj, niti je moje dete jedino koje prolazi kroz sve ovo. Ima nas još. I nažalost, sve nas je više. Sve je više nas koji decu lečimo SMS porukama i sredstvima iz humanitarne pomoći. Ima nas mnogo, ali još više ljudi dobrog srca koji sve ovo razumeju i žele da pomognu. Ipak, to nije dovoljno. Nama je potrebna sigurnost, potpora države, zdravstvenog sistema... Na putu kojim idemo zbog naše dece iza sebe ostavljamo sve, svaku našu ličnu potrebu, potrebe naših starih roditelja, najbližih rođaka. Žrtvujemo čak i potrebe naše zdrave dece, samo da bi detetu sa poteškoćama u razvoju olakšali život i omogućili mu da postigne što više.

I još jednom pitam, sebe po ko zna koji put, a sada i sebe i vas- Da li je ovo zemlja koja se bori “ZA NAŠU DECU?” I šta znači kada kažu da se bore? Ko se bori? I kako? Ja rezultate te borbe ne osećam, a ni moje dete.

I još nešto, kao majka deteta sa poteškoćama u razvoju, otkriću vam još jedan problem. Mi roditelji dece sa poteškoćama u razvoju često imamo “svoj” jezik koji je neophodno “prevesti” ukoliko želimo da komuniciramo sa drugim ljudima. Stalno prevoditi i objašnjavati zna da bude teško, ali je još teže kada se nađete uzvan grupe i kada postanete svesni da niko ne razume ono sa čim se vi borite svakog dana. Ipak ono što najviše boli je spoznaja da oni koji su po funkciji koja im je dodeljena od strane građana, na izborima, dužni da nas razumeju i da nam pomognu, niti umeju da razumeju naše probleme i potrebe, niti se trude da nauče kako.

Tamara Ignjatović
Mladi Stranke slobode i pravde Kragujevac

18/09/2020

Otoreno pismo gradonačelniku Kragujevca Nikoli Dašiću

Poštovani Gradonačelniče,

Retke su prilike kada se opozicja odlučuje na ovakav potez, ali osećamo duboku potrebu da Vam se lično obratimo.
Najljubaznije Vas molimo da uslišite jučerašnje vapaje i primite u vlast stanke Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića i Srpski pokret obnove Milana Uroševića.

U slučaju da niste imali vremena da ispratite jučerašnje obraćanje javnosti ova dva “doktora doktrine političke doslednosti”, obaveštavamo Vas da ste tu mogli pre svega da čujete nepregledne pohvale Vama, Vašoj stranci i naravno “bezgrešnom i svemogućem” Aleksandru Vučiću.

Srdačnim rukovanjem sa Veroljubom Stevanovićem, zagrejali ste srce bivšeg gradonačelnika i bivšeg člana više stranaka(SPO, ZDPO,DSS,G17,DS,ZDRAVE SRBIJE), i on je pri tome konačno shvatio da Vi nemate nikakve veze sa politikom Radomira Nikolića, da ste stvorili odklon od te politike nemešanja u svoj posao Vašeg kuma, i da je sada to potpuno novi koncept sa novim licima i novom politikom.

Molimo Vas uzmite ih u vlast, jer gde je 74 odbornika većine, naćiće se mesta za još 11.
U prilog Vašem razmišljanju da se odlučite na ovaj potez ide i činjenica da 6 odbornika koji su bili na listi „Svi na ovu stranu“ već pružaju bezrezrvnu podršku Vašoj viziji Kragujevca.

Učinili bi ste veliku uslugu pre svega građanima Kragujevca koji bi prestali da uživo prate cirkus o tome da su Veroljub Stevanović i poslanik Srpske napredne stranke Milan Urošević opozicija u ovom gradu. Vrapci na grani su shvatili nakon izbora 21. juna ove godine, da su sve stranke koje su učestvovale bile jeftine marionete naprednjačkog političkog inžinjeringa.


Sa iskrenom nadom da će te uslišiti naše molbe,

Srdačno,

Inicijativni odbor Stranke slobode i pravde Kragujevac

18/09/2020

Kultura ispod kriznog radara ili “Ko to tamo (ne) peva?”

Situacija sa COVID - 19 na scenu je izbacila spisak manjkavosti srpskog društva i institucija. Od neopremljenosti bolnica, preko nefunkcionisanja školstva u vanrednim okolnistima, pa do ekonomski razarajućih efekata po stanovništvo. Problem nije zaobišao ni kulturu, u ovom slučaju samostalne umetnike i stručnjake u kulturi, kojih u Srbiji ima oko 2.500, a u Kragujevcu oko 20. Pored standardnog uskraćivanja slobode govora, usled pandemije uskraćena nam je i sloboda kretanja, ali i pravo na kulturu u njenom prirodnom okruženju. Koje je kulturnim radnicima, onima koji su van javnog sektora, u ovdašnjim prilikama generator partokratije, donelo i uskraćivanje - prava na rad.
Samostalni umetnici i stručnjaci u kulturi se u ovoj “kvazi neo-liberalnoj” sredini, tretiraju samo kao poreski obveznici i država ih redovno tereti za socijalno - zdravstvene doprinose, bez obzira da li su tog meseca ostvarili ili ne prihod. U vreme vanrednog stanja, samostalni umetnici i stručnjaci u kulturi uz daleko veći broj ostalih “nevidljivih” kulturnih delatnika (nezavisna kulturna scena i sektor, individualci), bili su prinuđeni da ne rade, što je u ovom slučaju dovelo do kolapsa kulturne scene, umetnika na rubu egzistencije, lokalnih muzičara posebno, producenata u ogromnim dugovima, za razliku od budžetskog sektora koji je primao plate za nerad. I sve to, zato što država i lokalne samouprave okreću glavu i imaju “maćehinski” odnos ka kulturi, varvarski je shvatajući kao trošak i partijsku sinekuru. Mada po Zakonu o kulturi lokalne samouprave mogu, a i ne moraju da pokrivaju pomenute doprinose “samostalaca”, obično se odluče za ovu manjkavost u zakonu “ne moraju”, a i kada to čine, ne shvataju da nije dovoljno dati minimalnih oko 9.000 rsd doprinosa, jer su ti ljudi od početka godine uskraćeni za normalan rad, samim tim i normalna primanja. Sem što je država, samo u jednom turnusu dala kratkoročnu pomoć samostalnim umetnicima (za tri meseca po tridesetak hiljada), ništa se više nije uradilo. A ako uzmemo u obzir da ogroman postotak lokalnog bužeta za kulturu ide na plate zaposlenih u javnom sektoru koji su minimalno radili programski i da se “budžetskom kreativnom sektoru” za virtuelne događaje daju milionski iznosi, sigurno je moglo doći do pravednijeg rebalansa sredstava u krizi.
Ako uz navedeno dodamo i aktuelne krizne preporuke producentima kulturnih dešavanja (skupi beskontaktni toplomeri, četiri prostorna kvadrata po osobi u zatvorenom prostoru, somnabule poput “dezo barijera”…???), dok gosti bez ikakve zaštite sede jedni tik uz druge u krcatim baštama, guraju se ispred Hitne pomoći, u bankama ili prodavnicama, a oni mobilni obilaze okolinu Kragujevca u kojoj je dozvoljeno sve – od proslava do bazena, trebamo se zapitati - da li je Kragujevac za republiku “vanredni grad” ne nekoliko meseci, nego nekoliko godina?
I zato se stiče utisak da samostalni umetnici, stručnjaci u kulturi i muzičari ne postoje. Danas su oni bespomoćni i namerno ili slučajno ( jer kultura je za državu a i grad poslednja rupa na svirali ) debelo obespravljeni. Njih 20 tak samostalnih I muzičari, traže samo da normalno prežive ovu godinu . Ništa više od toga.
Zašto nam je kultura poslednja na spisku, zašto je sve drugo važnije a ona uvek stavljana na poslednje mesto? Zato što oni koji vode državu i grad imaju strah od kulture i njenih činioca. Upravo su kulturnjaci ti koji su kroz istoriju svojim rečima, slikama, delima, muzikom iskazivali pobunu, pozivali na pravdu, na slobodu , pomagali da se podižu bune i revolucije…. Bili su tu kada je trebalo. Danas kada je njima potrebna pomoć, države nema a gradovi su slepi, nemi, ne zanima ih.
Nedavno mi je jako drag prijatelj rekao da se zanosim kulturom i da je kultura elitističko pitanje a da je pravda ono što zaista zanima narod. Nisam se složila sa tim, duboko i subjektivno, ali sam predložila, daj da spojimo ta dva. Kulturu i Pravdu. Da samostalni umetnici, stručnjaci u kulturi, muzičari osete pravdu koja im je sada potrebna, možda onda kultura ne bude više samo elitističko pitanje već i pitanje socijalne pravde za obespravljene kulturnjake. Da i oni budu pravedno tretirani. Kako ovih 2 500 hiljade u Srbiji tako i naših 20 tak i više u Kragujevcu.
Jer kultura je jedan od temelja svake države i društva, a pravda njen krov .
I Pravda će progledati za sve jednako. Ubrzo.

Marija Ilić Paunović
Članica Inicijativnog odbora SSP Kragujevac

15/09/2020

JESAM MUZIČAR... NISAM MUZIČAR...
Da li je Srbija nedavno u Vašingtonu zaključila sporazum sa Kosovom ili ne?
Jedno pitanje, a puno odgovora.
Vučić je rekao da nikakav sporazum sa Kosovom nije potpisan, niti da je reč o trilateralnom ugovoru. Navodno, postoje samo dva bilateralna ugovora i to jedan Srbija - SAD i drugi Kosovo – SAD.
Grenel, pak, kaže da Kosovo i Srbija jesu potpisali sporazum o međusobnoj saradnji na normalizaciji ekonomskih odnosa, uz tvrdnju da nisu potpisali nikakav sporazum sa SAD, a da je Tramp samo potpisao pismo kojim im je čestitao na zaključenom sporazumu o međusobnoj ekonomskoj normalizaciji.
I kao šlag na tortu zvanu “Jesam muzičar, nisam muzičar”, stiže Ivica Dačić od Miljacke, da nam dodatno “pojasni”, ovu dilemu, rekavši: “Ne postoji sporazum koji je potpisan od strane Vučića i Hotija, postoji odvojen sporazum, odvojen tekst koji je potpisala naša strana i njihova strana, tako da nikakav dokument sa Kosovom nije potpisan”.
Svaki student prava (svakako i onaj koji se predstavlja kao najbolji student prava ikada), zna da se ugovor, iliti sporazum, ne mora uvek zaključiti tako što sve strane potpišu tekst na jednom papiru, već da se to može učiniti i na razne druge načine, npr. kad jedna strana (ili neko treći, kao moderator), sačini tekst određene sadržine, pa ako to stranama odgovara i private ga, sporazum će se smatrati zaključenim, bez obzira na to koliko je papira potpisano.
Ovde imamo dva potpisana papira, sa identičnom sadržinom, od naslova, pa sve do poslednje, 16. tačke koja inače i ne tretira međusobne odnose Srbije i Kosova, već predstavlja obavezu Srbije (premeštanje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim) i Kosova (uzajamno priznanje između Kosova i Izraela).
Da stvari stoje baš tako, svedoči i najnovija informacija da je ekspresno stigla nominacija za Nobelovu nagradu za mir 2021. godine, koju bi dobili Donald Tramp i vlade Srbije i Kosova, zbog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji.
Meni je posebno interesantan ovaj predlog da Nobelovu nagradu za mir dobije i naša Vlada, koju predstavlja Ana Brnabić (što bi inače bilo potpuno u skladu sa našim Ustavom, jer je Vlada ta koja „utvrđuje i vodi politiku“, član 123 Ustava), a ne Predsednik, ali neka to bude posebna tema kao odgovor na pitanje, zašto predsednica Vlade i ministar spoljnih poslova nisu bili u Vašingtonu, već predsednik Srbije, kao potpuno nenadležan da pregovara i zaključuje bilo kakve međunarodne ugovore ili sporazume.
Todor Rakočević, SSP Kragujevac