Istorijski arhiv Kraljevo

Istorijski arhiv Kraljevo Istorijski arhiv Kraljevo - Zvanična FB strana

Атмосфера са отварање изложбе „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“.
03/06/2026

Атмосфера са отварање изложбе „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“.

03/06/2026

Отварање изложбе „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“. Изложбу можете погледти до краја јуна.

Отворена изложба „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“У Историјском архив...
02/06/2026

Отворена изложба „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“

У Историјском архиву Краљево у сарадњи са Историјским архивом „Шумадије“ Крагујевац, у понедељак 1. јуна 2026. године, отворена је изложба „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“, Горана Милосављевића, вишег архивисте.
Кроз богату архивску грађу, ретке фотографије и документа из фондова крагујевачког архива, Архива Југославије и Народне библиотеке Србије, приказан је један од најзначајнијих догађаја из наше модерне историје с почетка 20. века.
Величанствено краљевско венчање, одржано 8. јуна 1922. године у Београду, окупило је више стотина угледних званица из читавог света и чланове краљевских породица. Сам догађај био је светска вест број један, симбол успостављања мира и стабилности у Европи после Првог светског рата и трајне дипломатске и културне везе српског и румунског народа.
Изложба има међународни карактер, гостовала је у бројним српским и румунским градовима,као и у Палати парламента у Букурешту и рађена је на три језика српском, румунском и енглеском.
Поред аутора, о значају овог догађаја у историјском, династијском, дипломатском и државном смислу, говорила је и свечано отворила изложбу историчарка Мирјана Савић.
Изложба о краљевском венчању која представља пример како архивски документ постаје повод за дијалог о прошлости и подиже свест о важности очувања нашег културног наслеђа биће отворена у Историјском архиву Краљево до краја јуна.

Аутор текста: Јасминка Марковић
Аутор фотографије: Марија Макуљевић

У организацији Историјског архива Краљево, у петак 29. маја 2026. године, у Галерији Народног музеја Краљево, др Јелена ...
01/06/2026

У организацији Историјског архива Краљево, у петак 29. маја 2026. године, у Галерији Народног музеја Краљево, др Јелена Вукчевић је одржала предавање под називом "Руска белоемиграција у срезу Трстеник између два светска рата." Уводну реч дао је Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево, који је говорио о руској белоемиграцији на територији Краљева и околине.
Публици је, др Јелена Вукчевић, кроз занимљиве историјске податке и примере из локалне прошлости, представила живот и допринос руске заједнице која је између два светска рата оставила дубок траг у друштвеном, културном и урбанистичком развоју Трстеника. Посебно су истакнути руски инжењери, архитекте, просветни радници, свештеници и уметници који су својим знањем и радом допринели модернизацији вароши. О њима је сачувано веома мало података и зато истраживачки рад др Јелене Вукчевић представља драгоцен допринос култури сећања и бољем разумевању њихове улоге у друштвеном и културном животу овог краја.

Изложба „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“, Горана Милосављевића биће ...
29/05/2026

Изложба „Венчање краља Александра и принцезе Марије – круна српско - румунског пријатељства“, Горана Милосављевића биће отворена у Историјском архиву Краљево, Трг Светог Саве 1, у понедељак, 1. јуна 2026. године, с почетком у 13 часова. У програму учествују Горан Милосављевић, аутор, Света Маџаревић, председник Удружења српско-румунског пријатељства „Ризница“ и Немања Трифуновић, историчар.
Добро дошли!

Историјски архив Краљево Вас позива на предавање др Јелене Вукчевић под називом „Руска белоемиграција у срезу Трстеник и...
27/05/2026

Историјски архив Краљево Вас позива на предавање др Јелене Вукчевић под називом „Руска белоемиграција у срезу Трстеник између два светска рата“, које ће се одржати у петак, 29. маја 2026. године од 13 часова у Галерији Народног музеја Краљево.
После запажених излагања у Руском дому у Београду и Већници Народног универзитета у Трстенику, ова изузетна историјска прича стиже и пред краљевачку публику.
Предавање је резултат вишегодишњег научног истраживања и прикупљања архивске грађе о руским избеглицама које су, након Октобарске револуције 1917. године, нашле свој дом у долини Западне Мораве.
На предавању публика ће моћи да чује како је једна руска колонија опстала и деловала у малој средини у централној Србији, причу о заједници у којој је преко 76% чланова било високо образовано (лекари, инжењери, професори, уметници), како су руски емигранти подигли прву електро-централу 1922. године, регулисали градске улице и донели прве школоване медицинске сестре и зубарке, како је руски емигрант архитекта Валеријан Матвејев пројектовао зграду првог трстеничког забавишта (данашња Музејска збирка).
Др Јелена Вукчевић је ово истраживање до сада публиковала у пет научних радова, а серијом предавања ову занимљиву и емотивну тему приближава широј јавности, осветљавајући дубок траг који су руски бели емигранти оставили у српском друштву.
Добро дошли!

"До сада познато о Андрићу дипломати иде у прилог датих оцена и мишљења. Чињеница је да Андрићев бржи успон у дипломатиј...
07/05/2026

"До сада познато о Андрићу дипломати иде у прилог датих оцена и мишљења. Чињеница
је да Андрићев бржи успон у дипломатији почиње доласком Стојадиновића на чело владе и за министра иностраних послова. Од 1935. године он је у самом врху дипломата за кога није било тајни у спољној политици југословенске државе. Положај министра помоћника још више је оснажио његов положај и углед, са знатно више обавеза и овлашћења. У тој позицији био је активан протагониста и тумач спољнополитичких смерница и потеза југословенске владе и Двора. Андрић није био у кругу личности које су креирале спољну политику Југославије, али је био један од оних који су ту политику спроводили. Андрић је дипломата који је личности и појаве дефинисао правим именом и квалификацијом које су време и историја, углавном, потврдили – „Мусолини, Хитлер и Стаљин су диктатори, њихови системи су тоталитарни и агресивни, западне демократе су колебљиве и неодлучне“.
Испољавао је, осим низа врлина, и високо развијено осећање за достојанство народа и државе које је заступао и представљао. (...)
Андрић је био писац у дипломатији. Али, по професионалном ангажману он је био дипломата који пише. А писао је и објављивао и био познат у свету и по томе, за време свог службовања у дипломатији. То су два живота која се преплићу – од којих је живот писца предмет сталног интересовања јавности а онај други, дипломате, потиснут у „сенку“ историје и слабо видљив.
Изложба враћа писцу део потиснуте и мање познате биографије која, тек уклопљена у јединствен „животни мозаик“, одгонета Андрића дипломату – писца и писца – дипломату."
Текст је преузет из "Иво Андрић у дипломатији каталог изложбе" који можете пронаћи на сајту Архива Југославије.

Иво Андрић је провео у дипломатској служби Краљевине Југославије 21 годину, у периоду 1920-1941. Службовао је у Ватикану...
06/05/2026

Иво Андрић је провео у дипломатској служби Краљевине Југославије 21 годину, у периоду 1920-1941. Службовао је у Ватикану, Букурешту, Трсту, Грацу, Београду, Марсеју, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви, поново у Београду и на крају у Берлину. Једанаест година касније, 1952. у својој бележници, о дипломатији и дипломатама записао је следеће:

„...Нисам прочитао много од оног што је писано о дипломатском позиву, али све
што сам прочитао изгледало ми је површно и недовољно. И ја бих био у великој
неприлици кад бих морао да дам одређену дефиницију и битне карактеристике тога
позива. Само на негативан начин могао бих да кажем нешто о њему. И само на основу
искуства.
Не само да дипломатија 'није за сваког' него се може слободно рећи да је мали број људи који заиста имају дара и знања за тај посао. Наравно, много је теже рећи какви су или какви би требало да буду ти људи. Но покушајмо. То су људи добре али једноставне памети, људи упрошћене и ограничене осетљивости и хладна срца, али не и лишени срца и без сваке осетљивости, способни за претварање, али не затворени и тајанствени, још мање подли; снажни, али не груби; брзи и одлучни, али не преки и брзоплети; стварни, трезвени, али и суви и досадни. Они треба да знају доста, али на том што знају не смеју да се виде трагови учења и педантерије, а својим знањем треба да пријатно изненаде па можда и задиве оног са
ким говоре, али да га никад не збуне, не увреде и не постиде њиме. Исто тако је и са њиховом храброшћу; треба да је имају, и да је сигурна и добра, али да је испољавају само у крајњем случају и да је носе као што се носи оружје за које сви знају да га имате, али га не показујете. Морају да имају и маште, али само у одређеној количини, колико да човек види сваку ствар са свих страна и са свима њеним могућностима и
непосредним последицама; све што је више од тога опасно је по њих и штетно по службу коју врше...Укратко, треба бити човек нарочите врсте а нимало не личити на то; него увек и у
свему имати изглед обичног, просечног човека..."
Ове и многе друге информације о дипломатској активности Иве Андрића можете пронаћи у каталогу изложбе "Иво Андрић у дипломатији" који се налази на сајту Архива Југославије.

Иво Андрић је декретом министра иностраних послова др Војислава Маринковића од 15. септембра 1924. године, а у складу са...
30/04/2026

Иво Андрић је декретом министра иностраних послова др Војислава Маринковића од 15. септембра 1924. године, а у складу са стеченим квалификацијама, постављен у звању секретара на рад у Министарство иностраних послова Краљевине СХС. Конзулат у Грацу је напустио 15. октобра и истог дана је отпутовао за Београд. Кратко време је радио у Главној архиви, а почетком новембра премештен је у Друго политичко одељење које се бавило питањима националних мањина, Друштва народа и односа са Ватиканом. После две године проведене у Министарству уследио је премештај и пут у иностранство.

Изложбу архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији" можете погледати у Галерији "Владислав Маржик" сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Краљевим указом од 12. јануара 1923. Андрић је премештен у Конзулат Краљевине СХС у Грацу. У Трсту је радио до 1. фебруа...
28/04/2026

Краљевим указом од 12. јануара 1923. Андрић је премештен у Конзулат Краљевине СХС у Грацу. У Трсту је радио до 1. фебруара после чега је отпутовао за Грац, где је уведен у дужност 3. фебруара 1923. године.
За време службовања у Грацу, Андрић је, да би остао у дипломатији и да би напредовао, морао да положи усмени део испита за рад у дипломатској служби и да оконча студије на факултету. Прво је 23. јуна 1923. године у Министарству иностраних послова у Београду, пред трочланом испитном комисијом за пријем у дипломатску и конзуларну службу, положио испит који је био обавезан за све чиновнике Министарства. Како није имао диплому о завршеном факултету, нашао се на удару примене нових прописа о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда. За место вицеконзула, у ком звању је радио, била је неопходна диплома факултета, па је по сили закона 31. децембра 1923. године отпуштен из службе. На интервенцију и молбу конзула Владимира Будисављевића, који му је био претпостављени, Андрићу је омогућено да остане на раду у Конзулату у звању дневничара.
Андрић је поднео потребна документа и молбу на Семинару за филологију словенских народа на Филозофском факултету у Грацу, за одбрану доктората. После одслушана два семестра, зимског и летњег, и положених испита, Андрићу је 13. јуна 1924. године додељена диплома доктора наука за тезу написану на немачком језику под називом "Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Entwirkungen Türkischen Herrschatt" ("Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине").
Изложбу архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији" можете погледати у Галерији "Владислав Маржик" сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Address

Trg Svetog Save 1
Kraljevo
36000

Opening Hours

Monday 07:00 - 15:00
Tuesday 07:00 - 15:00
Wednesday 07:00 - 15:00
Thursday 07:00 - 15:00
Friday 07:00 - 15:00

Telephone

+38136317560

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Istorijski arhiv Kraljevo posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Istorijski arhiv Kraljevo:

Shortcuts

Share

Category