07/05/2026
"До сада познато о Андрићу дипломати иде у прилог датих оцена и мишљења. Чињеница
је да Андрићев бржи успон у дипломатији почиње доласком Стојадиновића на чело владе и за министра иностраних послова. Од 1935. године он је у самом врху дипломата за кога није било тајни у спољној политици југословенске државе. Положај министра помоћника још више је оснажио његов положај и углед, са знатно више обавеза и овлашћења. У тој позицији био је активан протагониста и тумач спољнополитичких смерница и потеза југословенске владе и Двора. Андрић није био у кругу личности које су креирале спољну политику Југославије, али је био један од оних који су ту политику спроводили. Андрић је дипломата који је личности и појаве дефинисао правим именом и квалификацијом које су време и историја, углавном, потврдили – „Мусолини, Хитлер и Стаљин су диктатори, њихови системи су тоталитарни и агресивни, западне демократе су колебљиве и неодлучне“.
Испољавао је, осим низа врлина, и високо развијено осећање за достојанство народа и државе које је заступао и представљао. (...)
Андрић је био писац у дипломатији. Али, по професионалном ангажману он је био дипломата који пише. А писао је и објављивао и био познат у свету и по томе, за време свог службовања у дипломатији. То су два живота која се преплићу – од којих је живот писца предмет сталног интересовања јавности а онај други, дипломате, потиснут у „сенку“ историје и слабо видљив.
Изложба враћа писцу део потиснуте и мање познате биографије која, тек уклопљена у јединствен „животни мозаик“, одгонета Андрића дипломату – писца и писца – дипломату."
Текст је преузет из "Иво Андрић у дипломатији каталог изложбе" који можете пронаћи на сајту Архива Југославије.
