Istorijski arhiv Kraljevo

Istorijski arhiv Kraljevo Istorijski arhiv Kraljevo - Zvanična FB strana

"До сада познато о Андрићу дипломати иде у прилог датих оцена и мишљења. Чињеница је да Андрићев бржи успон у дипломатиј...
07/05/2026

"До сада познато о Андрићу дипломати иде у прилог датих оцена и мишљења. Чињеница
је да Андрићев бржи успон у дипломатији почиње доласком Стојадиновића на чело владе и за министра иностраних послова. Од 1935. године он је у самом врху дипломата за кога није било тајни у спољној политици југословенске државе. Положај министра помоћника још више је оснажио његов положај и углед, са знатно више обавеза и овлашћења. У тој позицији био је активан протагониста и тумач спољнополитичких смерница и потеза југословенске владе и Двора. Андрић није био у кругу личности које су креирале спољну политику Југославије, али је био један од оних који су ту политику спроводили. Андрић је дипломата који је личности и појаве дефинисао правим именом и квалификацијом које су време и историја, углавном, потврдили – „Мусолини, Хитлер и Стаљин су диктатори, њихови системи су тоталитарни и агресивни, западне демократе су колебљиве и неодлучне“.
Испољавао је, осим низа врлина, и високо развијено осећање за достојанство народа и државе које је заступао и представљао. (...)
Андрић је био писац у дипломатији. Али, по професионалном ангажману он је био дипломата који пише. А писао је и објављивао и био познат у свету и по томе, за време свог службовања у дипломатији. То су два живота која се преплићу – од којих је живот писца предмет сталног интересовања јавности а онај други, дипломате, потиснут у „сенку“ историје и слабо видљив.
Изложба враћа писцу део потиснуте и мање познате биографије која, тек уклопљена у јединствен „животни мозаик“, одгонета Андрића дипломату – писца и писца – дипломату."
Текст је преузет из "Иво Андрић у дипломатији каталог изложбе" који можете пронаћи на сајту Архива Југославије.

Иво Андрић је провео у дипломатској служби Краљевине Југославије 21 годину, у периоду 1920-1941. Службовао је у Ватикану...
06/05/2026

Иво Андрић је провео у дипломатској служби Краљевине Југославије 21 годину, у периоду 1920-1941. Службовао је у Ватикану, Букурешту, Трсту, Грацу, Београду, Марсеју, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви, поново у Београду и на крају у Берлину. Једанаест година касније, 1952. у својој бележници, о дипломатији и дипломатама записао је следеће:

„...Нисам прочитао много од оног што је писано о дипломатском позиву, али све
што сам прочитао изгледало ми је површно и недовољно. И ја бих био у великој
неприлици кад бих морао да дам одређену дефиницију и битне карактеристике тога
позива. Само на негативан начин могао бих да кажем нешто о њему. И само на основу
искуства.
Не само да дипломатија 'није за сваког' него се може слободно рећи да је мали број људи који заиста имају дара и знања за тај посао. Наравно, много је теже рећи какви су или какви би требало да буду ти људи. Но покушајмо. То су људи добре али једноставне памети, људи упрошћене и ограничене осетљивости и хладна срца, али не и лишени срца и без сваке осетљивости, способни за претварање, али не затворени и тајанствени, још мање подли; снажни, али не груби; брзи и одлучни, али не преки и брзоплети; стварни, трезвени, али и суви и досадни. Они треба да знају доста, али на том што знају не смеју да се виде трагови учења и педантерије, а својим знањем треба да пријатно изненаде па можда и задиве оног са
ким говоре, али да га никад не збуне, не увреде и не постиде њиме. Исто тако је и са њиховом храброшћу; треба да је имају, и да је сигурна и добра, али да је испољавају само у крајњем случају и да је носе као што се носи оружје за које сви знају да га имате, али га не показујете. Морају да имају и маште, али само у одређеној количини, колико да човек види сваку ствар са свих страна и са свима њеним могућностима и
непосредним последицама; све што је више од тога опасно је по њих и штетно по службу коју врше...Укратко, треба бити човек нарочите врсте а нимало не личити на то; него увек и у
свему имати изглед обичног, просечног човека..."
Ове и многе друге информације о дипломатској активности Иве Андрића можете пронаћи у каталогу изложбе "Иво Андрић у дипломатији" који се налази на сајту Архива Југославије.

Иво Андрић је декретом министра иностраних послова др Војислава Маринковића од 15. септембра 1924. године, а у складу са...
30/04/2026

Иво Андрић је декретом министра иностраних послова др Војислава Маринковића од 15. септембра 1924. године, а у складу са стеченим квалификацијама, постављен у звању секретара на рад у Министарство иностраних послова Краљевине СХС. Конзулат у Грацу је напустио 15. октобра и истог дана је отпутовао за Београд. Кратко време је радио у Главној архиви, а почетком новембра премештен је у Друго политичко одељење које се бавило питањима националних мањина, Друштва народа и односа са Ватиканом. После две године проведене у Министарству уследио је премештај и пут у иностранство.

Изложбу архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији" можете погледати у Галерији "Владислав Маржик" сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Краљевим указом од 12. јануара 1923. Андрић је премештен у Конзулат Краљевине СХС у Грацу. У Трсту је радио до 1. фебруа...
28/04/2026

Краљевим указом од 12. јануара 1923. Андрић је премештен у Конзулат Краљевине СХС у Грацу. У Трсту је радио до 1. фебруара после чега је отпутовао за Грац, где је уведен у дужност 3. фебруара 1923. године.
За време службовања у Грацу, Андрић је, да би остао у дипломатији и да би напредовао, морао да положи усмени део испита за рад у дипломатској служби и да оконча студије на факултету. Прво је 23. јуна 1923. године у Министарству иностраних послова у Београду, пред трочланом испитном комисијом за пријем у дипломатску и конзуларну службу, положио испит који је био обавезан за све чиновнике Министарства. Како није имао диплому о завршеном факултету, нашао се на удару примене нових прописа о чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда. За место вицеконзула, у ком звању је радио, била је неопходна диплома факултета, па је по сили закона 31. децембра 1923. године отпуштен из службе. На интервенцију и молбу конзула Владимира Будисављевића, који му је био претпостављени, Андрићу је омогућено да остане на раду у Конзулату у звању дневничара.
Андрић је поднео потребна документа и молбу на Семинару за филологију словенских народа на Филозофском факултету у Грацу, за одбрану доктората. После одслушана два семестра, зимског и летњег, и положених испита, Андрићу је 13. јуна 1924. године додељена диплома доктора наука за тезу написану на немачком језику под називом "Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Entwirkungen Türkischen Herrschatt" ("Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине").
Изложбу архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији" можете погледати у Галерији "Владислав Маржик" сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Андрић је, незадовољан што је послат у Букурешт, углавном због климе, која је неповољно утицала на његово здравствено ст...
24/04/2026

Андрић је, незадовољан што је послат у Букурешт, углавном због климе, која је неповољно утицала на његово здравствено стање, тражио премештај. Колико је његова молба утицала на премештај тешко је рећи, али је указом краља Александра I од 14. новембра 1922. у истом звању премештен у Генерални конзулат Краљевине СХС у Трсту. У очекивању питања за испит из дипломатско-конзуларне струке, који је био у обавези да положи, разрешен је дужности 30. новембра и напустио је Букурешт 6. децембра. После три дана, конзул у Трсту Александар Цинцар-Марковић, будући министар иностраних послова, обавестио је Министарство да се Андрић јавио на дужност.

Служба у Трсту трајала је нешто мање од два месеца и била је најкраћа од свих његових службовања. Ипак, он је у Генералном конзулату у Трсту радио писмени део испита за дипломатско-конзуларне чиновнике из народне историје на тему "Колико је било српских држава и како су оне постале". Члан комисије у Београду, др Владимир Ћоровић, забележио је на раду "Врло интелигентно рађен рад" и предложио оцену 9. Писмени рад из француског језика састојао се од превода једног писма са српског на француски и слободне обраде на француском језику теме "Најважнији узроци Светског рата 1914".
Тршћанска клима није погодовала Андрићевом здрављу па је, по савету лекара, тражио премештај, у чему га је подржао и конзул Александар Цинцар-Марковић.

Изложбу архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији" можете погледати у Галерији "Владислав Маржик" сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Посета атинском архивуСтручна екскурзија под називом „Атина – колевка западне цивилизације“, у организацији Историјског ...
22/04/2026

Посета атинском архиву

Стручна екскурзија под називом „Атина – колевка западне цивилизације“, у организацији Историјског архива Ниш, окупила је средином априла велики број архивских радника из Београда, Новог Сада, Краљева, Крушевца, Чачка, Смедерева, Зајечара и Ниша. У циљу јачања међународне сарадње и унапређења архивске делатности архивски радници из Србије посетили су атински архив и са грчким колегама разменили искуства у очувању културне баштине, дигитализацији и примени савремених технологија у архивистици. У оквиру стручне посете учесници су обишли и културно-историјске знаменитости Атине и локалитете у окружењу.

Аутор текста
Јасминка Марковић

Андрићев пут у дипломатију почиње почетком јануара 1920. године када се обратио министру иностраних послова др Анти Трум...
22/04/2026

Андрићев пут у дипломатију почиње почетком јануара 1920. године када се обратио министру иностраних послова др Анти Трумбићу са молбом да буде распоређен у конзулат у Њујорку, уз подршку министра Алауповића. Указом краља Александра I Карађорђевића од 14. фебруара исте године постављен је за вицеконзула Генералног конзулата Краљевства СХС у Њујорку. Ипак, убрзо долази до измене: решењем министра од 16. фебруара упућен је на службу у Посланство Краљевства СХС при Светој Столици. Са дипломатским пасошем и неопходним документима отпутовао је у Рим, где је 7. марта 1920. године ступио на дужност. У посланству је, уз посланика др Луја Бакотића, био једини службеник.

Новим распоредом дипломатског кадра у јесен 1921. године обухваћен је и Иво Андрић, који је и сам иницирао премештај из Рима. Указом краља Александра I од 1. октобра 1921. постављен је за вицеконзула у Генералном конзулату Краљевине СХС у Букурешту у којем је ступио на дужност 25. новембра. Његово нарушено здравље, као и породичне околности, често су га приморавали да тражи одсуства ради лечења и опоравка. Поред тога, Андрић није био задовољан службовањем у Букурешту, пре свега због климе која је лоше утицала на његово здравље, па је поново поднео захтев за премештај.

Изложбу архивских докумената Архива Југославије „Иво Андрић у дипломатији“ можете погледати у Галерији „Владислав Маржик“, сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у селу Долац код Травника. Након очеве смрти, када је имао две године, мајка...
21/04/2026

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у селу Долац код Травника. Након очеве смрти, када је имао две године, мајка га одводи код своје сестре у Вишеград, где завршава основну школу. Гимназијско образовање стиче у Сарајеву.

Студије започиње 1912. године на Мудрословном факултету у Загребу, да би већ наредне године наставио школовање на Филозофском факултету у Бечу, на групи за славистику. После једног семестра прелази на Јагелонски универзитет у Кракову, на филолошки одсек. Међутим, након атентата у Сарајеву 1914. године, напушта Краков и одлази у Сплит, где га аустријске власти хапсе због повезаности са националистичким круговима који су се залагали за ослобођење и уједињење са Србијом.

Казну издржава у више затвора, а после опште амнестије у лето 1917. године одлази у Вишеград. Због нарушеног здравља није био мобилисан и бива упућен на лечење у болницу Милосрдних сестара у Загребу, где га 1. децембра 1918. затиче проглашење Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Важну улогу у његовом животу имао је његов некадашњи професор др Тугомир Алауповић, који му је био искрен пријатељ и подршка, захваљујући којем бива запослен у Министарству вера. Ипак, Андрић је јасно тежио томе да своју професионалну будућност изгради у дипломатској служби.

Изложбу архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији" можете погледати у Галерији "Владислав Маржик", сваког радног дана од 10 до 19 часова, до 7. маја 2026. године.

Поводом Имендана града Краљева, a у организацији Историјског архива Краљево, 17. априла 2026. у Галерији "Владислав Марж...
20/04/2026

Поводом Имендана града Краљева, a у организацији Историјског архива Краљево, 17. априла 2026. у Галерији "Владислав Маржик", свечано је отворена изложба архивских докумената Архива Југославије "Иво Андрић у дипломатији", аутора Душана Јончића и Јелене Ђуришић, а чији су редактори Драган Теодосић и Јелена Ђуришић.
Изложба говори о Андрићевој служби у 10 градова и 8 држава, преко Рима, Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Београда, затим Марсеја, Париза, Мадрида и Женеве. Након тога, Иво Андрић се поново враћа у Београд, где 1937. године постаје помоћник министра иностраних послова и самим тим постаје други човек југословенске дипломатије. Од 1939. године био је посланик Краљевине Југославије у Берлину и на том месту се задржао све до 1941. године.
На отварању изложбе говорили су: Јасмина Дражовић, директорка Историјског архива Краљево, Драган Теодосић, редактор изложбе и руководилац Одељења за објављивање архивске грађе и међуархивску сарадњу и др Милан Терзић, директор Архива Југославије.

Позивамо вас да посетите изложбу и откријете Ива Андрића из другог угла.

Изложба је отворена за јавност сваког радног дана у периоду од 10 до 19 часова у Галерији "Владислав Маржик" (Хајдук Вељкова 61) до 7. маја 2026. године.
Добро дошли!

Предавањем Марије Аћимовић, кустоса Замка културе "Белимарковић" из Врњачке Бање, под називом "Врњци су увек у моди", по...
01/04/2026

Предавањем Марије Аћимовић, кустоса Замка културе "Белимарковић" из Врњачке Бање, под називом "Врњци су увек у моди", последњег дана марта, завршен је културни програм Историјског архива Краљево који прати изложбу "Жена".
Кроз поменуто предавање публика је имала прилику да упозна Врњачку Бању не само као место лечења, већ и простор у којем се упоредо са изградњом репрезентативних вила и хотела формирао специфичан друштвени живот који је изнедрио препознатљив стил и културни идентитет током првих деценија 20. века.

Предавање Мирјане Савић, историчарке и музејске саветнице на тему "Трагови Краљевчанки у спорту, уметности и медицини", ...
27/03/2026

Предавање Мирјане Савић, историчарке и музејске саветнице на тему "Трагови Краљевчанки у спорту, уметности и медицини", одржано је 26. марта 2026. године, у организацији наше установе. У галерији Народног музеја Краљево присутни су имали прилику да се упознају са животом и радом жена које су допринеле обликовању локалне и националне историје, као што су др Оливера Радојковић Чоловић, Дара Вукотић Плаовић и Љубинка Бина Аритоновић.

Address

Trg Svetog Save 1
Kraljevo
36000

Opening Hours

Monday 07:00 - 15:00
Tuesday 07:00 - 15:00
Wednesday 07:00 - 15:00
Thursday 07:00 - 15:00
Friday 07:00 - 15:00

Telephone

+38136317560

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Istorijski arhiv Kraljevo posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Istorijski arhiv Kraljevo:

Share