25/09/2023
И Јужна Србија је део Србије
Покрет слободних грађана је препознајући неједнакост у развоју и улагању средстава од стране Владе РС, недавно усвојио Политичку платформу за развој региона Јужне Србије, чији је циљ дефинисање основа и принципа услова за равномерни регионални развој Јужне Србије коју чине градови и општине Нишавског (Ниш, Алексинац, Сврљиг, Мерошина, Ражањ, Дољевац, Гаџин Хан), Јабланичког (Лесковац, Бојник, Лебане, Медвеђа, Власотинце, Црна Трава), Топличког (Прокупље, Блаце, Куршумлија, Житорађа) Пиротског (Пирот, Бела Паланка, Бабушница и Димитровград) и Пчињског (Врање, Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Трговиште, Бујановац и Прешево) округа.
Управо ових дана је и сама Влада РС потврдила оправданост усвајања овог документа те и сама признала да се Србија, под њеном влашћу неравномерно развија.Наиме, новом Уредбом о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе утврђено је да се од 19 девастираних општина - 15 налази на југу Србије. У 9 управних округа Републике Србије степен развијености је испод 50% а чак 5 од њих се налазе на југу Србије.
Толико пута помињани. од стране Председника РС, БДП и и нестварна и нереална прича о економском расту и развоју је у ствари празна прича. Регион главног града у БДП учествује са 41,7%, а регион јужне и источне Србије са учешћем од 13,7%. Чак три пута више.
Још значајнија је разлика у улагања у истраживање и развој. Иако је Ниш Универзитетски град са значајним потенцијалима за истраживања, иако има Научно технолошки парк улагања у београдски регион су 72,8% укупних улагања у истраживања и развој, за разлику од улагања у регион јужне и источне Србије у који се улаже само 4,5%.
Становници неких београдских општина имају просечну плату од 109.127 динара, док становници нпр. Бојника имају 45.019 динара. Скоро 2,5 мању зараде су на југу Србије.
Да ли је, захваљујући томе што се више од половине средстава за спречавање незапослености улаже у Београд, и повећан одлазак младих, незапослених са југа Србије у Београд, због чега је све више девастираних и напуштених села и општина на југу Србије?
Негде се чини да је и чак 15 пута већи београдски буџет (160,3 милијарди динара) од нишког (11.4 милијарди) и очекиван.
А да ли је то брига о равномерном развоју Србије?
Да ли је неразвијеним општинама на југу Србије неопходна изградња стадиона из сопствени средстава док се за стадион у Београду узимају скупи кредити од међународних институција?
Неопходно је да се значајно смање разлике у улагање у регионе Србије, посебно у регион јужне и источне Србије, неопходно је хитно заустављање изградње непотрбних стадиона и отварање нових производних погона који ћ епостатимотор развоје а не фирме које финансира држава и које раде док примају субвенције од државе. Не фирме у којима је успостављен „робовласнички систем“ у коме се мотају каблови. Неопходно улагање у здравстену, образовну и сваку другу инфраструктуру а не стадиони на којима неће имати ко да игра ако се настави са оваквом политком неравномерног развоја.
Очигледно да актуелна власт то не жели и да је крајње време да се промени. А то ће се ускоро и десити..
