Komunistička partija Vojvodine

godine, nakon njegovog raskida s SSSR-om. Razlika titoizma u odnosu na druge komunističke ideologije jeste što se u njenom središtu nalazi socijalističko samoupravljanje naspram apsolutne vlasti i kontrole u staljinizmu. Zbog niza povesnih okolnosti neki periferni elementi staljinizma bili su prvih godina prisutni i u titoizmu, no nakon početnih godina oni se postepeno napuštaju. Samoupravni socij

alizam bio je najveća karakteristika jugoslavenske privrede i društva, sve do njenog raspada 1990. Pod parolom Fabrike radnicima, tadašnji jugoslavenski lideri uspostavili su taj sistem 1950-ih godina, prepustivši tako upravljanje nad državnim preduzećima radnicima. Organizacija preduzeća koja su poslovala u okviru samoupravnog socijalizma dodatno je razrađena Ustavom iz 1974. i Zakonom o udruženom radu iz 1976. Eksploatacija označava iskorištavanje tuđe radne snage. Predstavlja iskorištavanje tuđeg rada od strane vlasnika sredstava za proizvodnju. U robovlasništvu, robovlasnik eksploatiše roba, u feudalizmu feudalac - kmeta a u kapitalizmu kapitalista ekspolatiše radnike. U socijalizmu sredstva za proizvodnju su u društvenom vlasništvu i dolazi do nestanka eksploatacije čoveka nad čovekom, jer društveno politički sistem propagira jednakost svih zaposlenih, a najvažnije od svega je što ne postoji privatna svojina nad proizvodnim resursima. Prisilna nezaposlenost:
Za radnike kažemo da su prisilno nezaposleni kada žele raditi za dnevnice kakve prevladavaju na tržištu, ali ne mogu naći uposlenje. Strukturna nezaposlenost:
Označava raskorak između ponude i potražnje za radnicima. Raskoraci mogu nastati zato što potražnja za jednom vrstom rada raste, dok se potražnja za nekom drugom vrstom smanjuje, a ponuda se ne prilagođava brzo.