24/05/2026
“Ako propadne Srbija neka propadnem i ja”
- Mihajlo Idvorski Pupin
Počeo je najveći sukob u dotadašnjoj istoriji Evrope, Austrougarska monarhija je objavila rat Kraljevini Srbiji. Dalje su objavljivale rat jedna država drugoj i počeo je Veliki rat.
Upotrebljene su nove tehnologije 20. veka i novo naoružanje.
Prva upotreba tenka od strane Britanaca, prvo korišćenje bojnih otrova. Avioni su leteći iznad fronta prvo izviđali, a potom bacali bombe.
Bitke su se nizale, ljudi su ginuli, milioni majki je zaplakalo. Od Cerske, Kolubarske bitke, do bitke na Marni, Somi, Verdena i čuvene na Galipolju.
Proboj Solunskog fronta (1918), srušio je linije Centralnih sila, što je dovelo do kapitulacije Bugarske i započeo kraj rata.
Kraljevina Srbija je ušla u rat sa vrlo ograničenim vojnim i finansijskim resursima, ali jednim veoma vrednim resursom, a to su bili naši ljudi koji su živeli u rasejanju i podržavali ratne napore, pa je svako davao doprinos kako je znao i umeo.
Nekadašnji mladić koji se 1874 iskrcao u Americi sa pet centi u džepu, i tih pet centi potrošio na pitu od višanja sa sve košticama, u vreme kada je počeo veliki rat bio je pronalazač, profesor univerziteta Kolumbija, prijatelj američkog predsednika Vudroa Vilsona, počasni konzul Kraljevine Srbije u Americi, i najbolji ambasador Srbije u svetu.
Mihajlo Pupin je založio celokupno svoje lično bogatstvo za odobravanje kredite za Kraljevinu Srbiju, bio je multimilioner po današnjim merilima, delovao je kao finansijski garant za ratne kredite i zalihe hrane isporučene Kraljevini Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Njegova finansijska podrška direktno je finansirala nabavku medicinske opreme, hitne hrane i logistike koja je na kraju podržala proboj Solunskog fronta.
Na jednom sastanku sa bankarima, nakon što je založio svoju imovinu za ratni kredit, jedan bankar mu je rekao da će verovatno propasti. Pupin je na to odgovorio:
“Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja!”
To su bile reči velikog rodoljuba sa visokom svešću, koji je borbu za oslobođenje Srbije stavio kao prioritet i u tu svrhu založio svoju imovinu, angažovao svoje kontakte, upregao sebe i druge, pomogao kako je mogao da bi mi imali državu i bili slobodni.
Njegov doprinos je bio ogroman i višestruk:
Pupin je iskoristio svoje značajno bogatstvo, akumulirano od unosnih telekomunikacionih patenata prodatih kompaniji AT&T, kako bi obezbedio kritične kreditne linije za skoro bankrotiranu srpsku vladu, kada evropski saveznici više nisu imali snage.
Kolumbijska ekspedicija za pomoć:
Finansirana obilno njegovim mrežama, ova inicijativa je direktno u ratne zone na Balkanu slala kamione, ambulantna kola, medicinski materijal, žitarice i poljoprivredne alate.
Lične garancije za hranu:
Lično je garantovao plaćanje i isporuku pošiljki hrane u velikim količinama civilnom stanovništvu koje se suočavalo sa glađu pod austrougarskom i bugarskom okupacijom.
Ratne fondacije:
Osnovao je humanitarne fondove kao što je Srpsko društvo za pomoć deci.
Regrutovanje dobrovoljaca:
Pupin je osnovao Srpski nacionalni savet za odbranu Amerike. Preko ove organizacije, organizovao je i finansirao preko 4.000 dobrovoljaca.
Pradeda autora ovog teksta prešao je put od Pitsburga, Pensilvanija,
do Solunskog fronta u organizaciji Mihajla Pupina i omogućio mu da zajedno sa procenjeno 140 do 150 hiljada rodoljuba probiju Solunski front i oslobode Srbiju 1918 i pomognu završetak prvog svetskog rata. Hvala im svima!
Inače Mihajlo Pupin je pomogao prevoz Srpske emigracije na Solunski front iz Amerike i pomogao okupljanje vojnika koji su učestvovali kasnije u proboju.
Mnogo dobrovoljaca je organizovano dolazilo i iz Rusije koji su takođe pomagali popunjavanje redova vojske.
Procenjeno je oko 25 do 35 hiljada vojnika iz celog sveta.
Proglase za pomoć Srbiji i okupljanje dobrovoljaca izdavali su Vlada Kraljevine Srbije i Jugoslovenski odbor tokom 1917 i 1918 godine. Napomena autora: (što se tiče konkretnog broja dobrovoljaca iz pojedinih zemalja i teritoraija postoje različiti podaci te ne mogu garantovati za tačnost).
Deklaracija o „Danu Srbije“:
28. jula 1918. godine, predsednik Vudro Vilson je izdao istorijsku javnu izjavu hvaleći srpski narod, što je dovelo do toga da se srpska zastava ponosno vijori iznad Bele kuće.
Državni zajmovi:
Zakonom Kongresa u aprilu 1917. godine, SAD su obezbedile vitalne finansijske ratne zajmove Kraljevini Srbiji, koji su korišćeni za brigu o ratnim zarobljenicima, ratnim invalidima i porodicama.
Naučni doprinosi:
Imenovan od strane predsednika Vilsona u Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku SAD (preteču NASA-e), Pupin je direktno pomagao silama Antante izumom sistema za otkrivanje podmornica i održavanje radio komunikacije sa avionima u letu.
Pariska mirovna konferencija (1919):
Pupin je sastavio kritične istorijske i etničke memorandume koji su direktno uticali na odluku predsednika Vilsona da odbaci antisrpski Londonski sporazum, omogućavajući da se zemlje naseljene Srbima uključe u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Tokom Prvog svetskog rata poginulo je između 15 i 22 miliona ljudi, uključujući skoro 10 miliona vojnika i između 6 i 13 miliona civila. Ukupan broj žrtava, zajedno sa preko 20 miliona ranjenih, čini ovaj sukob jednim od najsmrtonosnijih u istoriji čovečanstva.
Posebno je važno istaći da je Kraljevina Srbija pretrpela procentualno najveće stradanje u odnosu na broj stanovnika od svih zemalja učesnica. Procenjuje se da je Srbija izgubila oko 1.245.000 ljudi, što je činilo čak oko 26% njene tadašnje populacije (od toga oko 400.000 vojnika i 840.000 civila).
Neka im je večna slava i hvala!
