27/08/2026
У објави поводом поклона госпође Александре Пешец Алексић нашем музеју, обећали смо вам и причу о др Владимиру Алексићу.
Причу о породици из које је потекао, али и о самом овом човеку, није лако испричати укратко. Ипак, покушаћемо.
👉 Алексићи, шпицнамена Божини, насељавају се у Банатском Новом Селу, где стижу чак из околине Марибора. Тамо су се, као ускоци, борили против Турака током 16, 17. и 18. века.
Отац др Владимира Алексића, Павле, доселио се у Панчево и купио кућу на углу данашњих улица Војводе Радомира Путника и Војводе Живојина Мишића. У њој је отворио чувену продавницу „Код црвеног рака“.
Доктор Алексић школовао се у Панчеву и Новом Саду, а студије медицине завршио је у Грацу. Говорио је неколико језика, писао песме и дружио се са Исидором Секулић, која је тада живела и радила у Панчеву.
Године 1906. др Алексић купује кућу у данашњој Змај Јовиној улици број 10, где убрзо отвара један од најсавременијих санаторијума за хидротерапију у овом делу Европе.
Санаторијум је располагао најсавременијом опремом, операционим салама и рендгеном — свега неколико година након открића рендгенских зрака. Имао је и електричну енергију, чак 20 година пре самог града Панчева.
Др Алексић био је и први Панчевaц који је поседовао аутомобил.
Заинтересовао се за аероплане и конструкцију летелица чим је сазнао за први лет браће Рајт. Само шест година након њиховог првог лета, 17. октобра 1909. године, полетео је на дрвеној једрилици сопствене конструкције са једне ливаде у Војловици.
Тако је, према доступним историјским изворима, постао први Србин који је полетео летелицом сопствене конструкције.
Нажалост, преминуо је рано, у својој 39. години, услед компликација приликом операције слепог црева.
Данас, готово заборављен, др Владимир Алексић има само једну малу улицу у Панчеву — у којој постоји само једна кућа.
Ако смо вас заинтересовали за овог необичног човека, препоручујемо да прочитате књигу нашег суграђанина Милорада Миће Илића „Како је полетела Српска Спарта“. У њој аутор оживљава сећање на овог „ренесансног“ великана нашег града и време у коме је живео и радио.
Можда је управо време да др Владимир Алексић поново добије место које заслужује у сећању Панчеваца.
