18/12/2023
Прво да се захвалим свим бирачима који су дали свој глас коалицији Добро јутро Србијо. Било нас је преко 43.000. Водили смо чисту, пристојну кампању, говорили о конкретним решењима и поносни смо на то.
Опозиција је доживела фијаско на овим изборима. Власт је ојачала. У Београду још горе него у Републици. Било би корисно да бирачи размисле о томе ко и шта је допринело да дође до фијаска опозиције и јачања власти. Јер ако то не схватимо сви заједно, до промене никада неће доћи. Анштајн је говорио да је дефиниција лудила радити исте ствари, а очекивати другачији резултат.
Све је почело од ничим изазване блокада скупштине када је Ђиласова “колона у припреми” напрасно тражила изборе до краја године, које је Вучић онда великодушно прихватио. Тражили су изборе без једног јединог захтева за изборне услове, без договора о медијском представљању, без икакве контроле бирачког списка, без икакве контроле промене пребивалишта. Ништа. Подсетићу вас да је ДЈБ за прошле изборе договорио изборне услове за те изборе и да је један од тих изборних услова био да се направи међустраначка комисија којој је МУП месецима пре избора сваког месеца достављао детаље о променама пребивалишта, а Министарство државне управе о променама у бирачком списку и да је опозиција могла да надгледа сваку појединачну промену. Подсетићу вас и да нас је Ђиласова опозиција, уз пуну подршку “независних медија” и тада нападала да срађујемо са Вучићем јер смо преговарали о изборним условима.
Након што је поклонио изборе Вучићу без икаквих изборних услова, Ђилас је онда направио своју колону са 9 странака. Ова колона је добила безрезервну подршку “назависних медија” који су практично постали Пинк Ђиласове колоне. Водитељи програма “независних медија” су намештали балоне Ђиласовој колони из емисије у емисију, “суптилно” повезивали ПроГлас са Ђиласовом колоном и нападали сву другу опозицију која није Ђиласова колона. Осим ДСС-а. ДСС је “неким чудом” добио посебан третман.
Бирачи су очекивали и тражили да се направи и друга колона, јер је свима добронамерним било очигледно да би то било најбоље решење. А онда су ДСС и Двери/Заветници заједнички минирали прављење једне колоне, док су се пред бирачима претварали да раде на уједињењу. Сви заједно су игнорисали сваки захтев ДЈБ за састанак и разговор. Десио се само један заједнички састанак на који није био позван ДЈБ јер то није дао Милош Јовановић. Шта се тамо десило, чули сте. Прављење једне колоне није одговарало ни Вучићу, ни Ђиласу. Ђилас је себи привукао ДСС и као награду Милош Јовановић је добио велики простор на “независним медијима”. Ко је себи привукао Двери/Заветнике да одбију формирање једне колоне ћу оставити вама на оцену. Оно што знамо је да су их нека “истраживања” пумпала и на преко 11%, па онда на 8%, а да су их кладионице стављале на 7%. Толико о кладионицама и “истраживањима”. Можда је то разлог што су мислили да је најбоље да иду сами.
И тако су остали још ДЈБ, Народна и Тадић кога Ђилас није хтео, а коме је преко Алексића черупао чланство.
До коалиције ДЈБ и Народне странке није дошло зато што је “истраживач” Ђорђе Вукадиновић пумпао Вука Јеремића, слично оним “истраживањима” која су пумпала Двери/Заветнике, да има сам преко 3%, иако су сва друга истраживања показивала да је Народна испод 1% јер му је Алексић, уз помоћ Ђиласа и “независних медија”, покупио скоро све бираче. Вук је захтевао да у првих осам (толико мандата носи цензус), седам буде из Народне странке и рекао да му је то црвена линија. Рекао је и да је седми на његовој листи посланика Ђорђе Вукадиновић и да он мора да уђе у скупштину као седми.
ДЈБ је све покушао да дође од уједињења, тако да нам је савест чиста.
Несторовић је пројекат власти. То је очигледно свакоме ко жели да види. Власт му је и сакупила недостајуће потписе да би уопште могао да преда листу. Власт је инвестирала неколико година у њега и његову екипу, искористила Хепи телевизију као главни канал за промоцију. А нису се ни скидали са разних јутубе канала на којима су добијали велику подршку водитеља. Активирани су за ове изборе као нови Бели. Власт добро процењује да се значајан део нашег бирачког тела пеца на свакога новог. Ово смо знали и пре избора и знали смо да неће прихватити ни позив за разговор. Ипак смо их звали да остане траг и наравно одбили су нас. Несторовић је урнисао Двери/Заветнике. Узео је и преко проценат гласача ДЈБ.
О Тадићу сам писао током кампање. Овде ћу само поновити да ми је драго што сам га добро упознао, да ми је разјаснио много ствари о томе шта се дешавало у време док је био председник, како је функционисала Демократска страна и ко је радио шта. Могу без икакве задршке да кажем да је Борис Тадић добар човек, поштен човек, искрен човек, човек који има огромно међународно искуство, човек који је поштован у свету, и на истоку и на западу и да је такав човек драгоцен за државу у одбрани њених државних и националних интереса.
И тако је настала једна Ђиласова листа и 6 листа које су против француско-немачког плана. Од тих 6 листа, “независни медији” су промовисали једну (ДСС), били неутрални према 4 и нападали једну (ДЈБ-СДС).
Ђиласова колона и “независни медији” су нападали листу ДЈБ-СДС од самог почетка. Док су нас нападали готово свакодневно, невероватно је да “независни” медији ни мене ни Тадића нису позвали ни у једну једину емисију или дебату, ни у један јутарњи програм, поподневни програм, вечерњи програм, дневник. Једини позив је био у Утисак недеље, међутим то није позив уредника већ позив Оље Бећковић лично.
Фабрикована прича о фалсификованим потписима је ишла током практично целе кампање. Подметнуто нам је неколико потписа познатих људи, што је онда дојављено Ђиласовим људима у ГИК-у који су онда међу 3500 наших потписа и 35000 осталих потписа осталих листа “пронашли” баш тих неколико и испало је да је један од дечка новинарке Н1 која је онда кренула у кампању. Та прича је била и практично једина тема Утиска недеље у коме сам гостовао. У исто време, прича о 200 фалсификованих потлиса Ђиласове листе који су наравно њима подметнути у Новом Пазару (јер ко је луд да фалсификује потписе) је прошла без икаквог осврта “незавнисних медија” док је кампања против ДЈБ-СДС трајала и даље.
На крају су ангажовали кусо и репато, разне Шаровиће, Паровиће и остале да нас нападају и усмеравају гласаче ка Несторовићу који је остао хваљен и ненападнут.
Неких седам дана пре избора, ИПСОС-ова истраживања у која смо имали увид, наша коалиција је била на цензусу, али са једном значајном сенком: 60% бирача је у анкетама говорило да нису сигурни да ће уопште изаћи на изборе. ИПСОС-ова истраживања су се на крају показала као једино поуздана.
Тада је и кренула кампања Ђиласове листе да нећемо прећи цензус и да је глас за нас бачен глас. И кампања је на жалост успела.
Резултат ове Ђилас-Вучић архитектуре опозиционе сцене је дуопол у коме је Вучић сигуран на власти. Тај дуопол има и два сателита: Ђиласов је Милош Јовановић, Вучићев Несторовић и екипа. У том дуополу, Ђиласова колона је јалова и не може никада да угрози власт. У исто време та колона уз помоћ два сателита спречава јачање неке друге опозиционе колоне која би могла да угрози власт.
Сва снага дуопола долази од успостављеног дуопола у медијима. Вучић има Пинк/Информер, Ђилас Н1/Данас. И једни и други подржавају једну политичку опцију и нападају све друге.
Политичари дуопола су веома слични по својој надмености, неодмерености, бахатости, спремности да се заједно ваљају у блату, и истовременим недостаком искуства, знања и одговорности да воде државу. Задатак медија је да бирачи то не примете. Довољно је да погледате првог на листи Ђиласове колоне или кандидата за градоначелника па да све ово постане јасно. Први на листи је активиста НВО, без образовања, без икаквог релевантно радног искуства. Ђиласов кандидат за градоначелника је толико плитак и блед, са таквом биографијом, да се човек пита да ли је намерно поставио таквог човека да помогне власти да задржи Београд.
Начин на који Ђиласова колона и “независни медији” нападају власт је толико иритантно већини бирачког тела, да са таквим приступом никада неће доћи до промене, јер већина људи каже: власт је лоша, али је опозиција гора. Политика која каже да Србија треба да се одрекне Косова и Метохије, да се одрекне Републике Српске, да уведе санцкије Русији, да је у Сребреници био геноцид, нема никакву шансу да икада угрози власт.
Да је ДЈБ самостално изашао на изборе, не би се много тога променило. Без икакве подршке медија и без значајних финансија имали бисмо исте проблеме. Значајан део наших гласача је отишао ка Несторовићу, баш као што је и 2017. значајан део гласао за Белог. Онај део гласача које смо придобили у коалицији са Тадићем је преломио на страну сигурног гласа и подлегао кампањи Ђиласове колоне и “независних медија” да нећемо прећи цензус.
Шта је резултат ове и овакве политике Ђиласове колоне и “независних медија”? Резултат је изборни фијаско опозиције. Изборни фијаско је посебно јасан у Београду где је опозиција у много горем положају него прошле године. Наравно, на “независним медијима” нећете чути никакву анализу ових дешавања. Тамо ће и даље ићи прича да су људи из Републике Српске главни кривици.
Шта су могли другачије да ураде? Могли су да нас не нападају, да нам дају простор да се обратимо својим бирачима. Тиме смо могли и да спречимо значајан одлив наших бирача ка Несторовићу. То бисмо ми урадили да су позиције биле обрнуте. Очигледно им је од Београда било важније да нас потопе и да они остану једини.
Нама и даље остаје борба против француско-немачког плана за Косово и Метохију. А то нам долази 2024. Тај план би нам не само отео Косово и Метохију већ би и наша културна баштина на Космету, преко 1300 цркава и манастира, постала албанска. То морамо да спречимо били у парламенту или не. А долазе нам и локлани избори у Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима на пролеће. Можда буде више памети да се супротставимо дуополу.
Драган Ђилас и “независни медији” су рак рана српске опозиције. Док год се буду понашали како се данас понашају, док год буду личили на Вучића и медије који подржавају власт, опозиција ће ићи од фијаска до фијакса, у Србији неће доћи до промене и власт ће бити сигурна. Док год гласачи то не схвате, ништа се у Србији неће променити.
