Narodna biblioteka Ilija M. Petrović Požarevac

12/06/2026

Од униформе до књиге – Драган Половшек у Библиотеци у Костолцу

У Библиотеци у Костолцу, Огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак, 11. јуна 2026. године, одржано је књижевно вече на коме је Драган Половшек представио своју прву књигу „Срби са Бриндизија“.
Програм је отворила Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник и модератор вечери, која је присутне упознала са животним и професионалним путем аутора.
О књизи је говорила Марија Миловановић, библиотекар и рецензент издања, осврнувши се на њене главне мотиве и вредности. На захтев публике прочитала је и одломак из књиге, што је додатно приближило присутнима атмосферу и стил Половшековог приповедања.
Током разговора са модератором, аутор је говорио о детињству проведеном у костолачкој улици Бориса Кидрича, за коју каже да је била улица са највећим бројем деце у Србији, о годинама проведеним у војној служби, ратним искуствима и снажном презиру према рату који прожима његово књижевно стваралаштво. Иако је више од три деценије провео у војсци, његове приче носе јасну антиратну поруку и сведоче о вредности мира, љубави и људскости.
Половшек је говорио и о својим књижевним почецима, присетивши се прве приче коју је написао и подстицаја који је добио на креативној радионици писања у Библиотеци у Костолцу. Управо ту је, како је истакао, схватио да може и жели да буде писац.
Посебну пажњу публике привукла је прича о настанку књиге и избору прича „Испраћај“, „Близнакиње“ и „Срби са Бриндизија“, које чине ову збирку. Аутор је објаснио и зашто је управо наслов последње приче постао наслов читаве књиге.
У другом делу вечери уследио је разговор са публиком, током кога је Драган Половшек одговарао на бројна питања о својим јунацима, инспирацији, сећањима и односу према прошлости. На питање како би једном реченицом описао суштину своје књиге, одговорио је:
„Моја књига је противратна и љубавна.“
Ова једноставна, али снажна реченица можда најбоље осликава дух књиге у којој се преплићу сећања, ратна искуства, људске судбине и трагање за смислом, миром и љубављу.
На крају вечери, аутор се захвалио свима који су помогли настанак његове прве књиге, а посебно својим колегама и саборцима који су дошли да га подрже, као и члановима породице који су све време били његова највећа подршка.
Драган Половшек рођен је 1971. године у Костолцу. Након 33 године војне службе пензионисан је у чину заставника. Најзначајнији део каријере провео је као припадник и један од оснивача 280. центра за електронско извиђање и ометање РВ и ПВО. Данас је пензионер, отац двоје деце, деда двоје унучади и писац који у својим причама трага за миром и чува успомене од заборава. Живи у Старом Костолцу, а књига „Срби са Бриндизија“ његово је прво објављено књижевно дело.

11/06/2026

Лековитост речи као пут ка разумевању

У Свечаној сали Народне библиотеке Пожаревац, 10. јуна, одржана је промоција књиге „Лековитост“ Марије Куловић, психолошкиње и психотерапеуткиње из Београда, објављене у издању Психолошког саветовалишта „Реч по реч“. Ова промоција отворила је простор за разговор о комуникацији, емпатији, односима међу људима и значају речи у процесу лечења и међусобног разумевања.

Вече је отворено подсећањем да је „Лековитост“ књига која нас не учи само како да разговарамо са другима, већ и како да будемо присутни једни за друге. Ауторка је кроз своје дугогодишње искуство у раду са људима препознала колико су неизговорене мисли, страхови и неспоразуми често узрок патње, али и колико искрен дијалог може бити лековит. Управо из тог искуства настала је књига која повезује стручна сазнања из психологије са топлином и дубоким разумевањем људске природе.

Разговор са ауторком водила је Јелена Чобић Станисављевић, која је вече усмерила ка кључним темама књиге. Једна од првих била је комуникација између лекара и пацијената. Марија Куловић истакла је да је књига настала из потребе да се превазиђу препреке које постоје у овом односу. Савремена медицина располаже изузетним стручним знањем, али често недостаје простор за развијање комуникацијских вештина и разумевање емоционалних потреба пацијената. Са друге стране, ни пацијенти нису довољно оснажени да јасно изразе своје потребе, страхове и очекивања. Књига зато нуди смернице које могу помоћи да се однос између лекара и пацијента заснива на поверењу, поштовању и сарадњи.

Говорећи о природи људске комуникације, ауторка се осврнула на разлику између перцепције и пројекције. Кроз занимљиве примере објаснила је како људи често не виде друге онаквима какви јесу, већ кроз сопствена искуства, очекивања и страхове. Овај механизам посебно долази до изражаја у ситуацијама неизвесности, када се неретко више бавимо сопственим претпоставкама него стварним саговорником.

Посебну пажњу присутних привукла је тема емоција. Марија Куловић нагласила је да емоције нису слабост, већ важни показатељи унутрашњих стања. Страх, туга, љутња или радост имају своју функцију и преносе поруке које не би требало игнорисати. Потискивање емоција, упозорила је ауторка, често води ка телесним симптомима, хроничном стресу и синдрому сагоревања. У том контексту говорило се и о значају правилног дисања, које може бити једноставан, али моћан алат за успостављање равнотеже између тела и ума.

Једна од тема била је и медитација, која се често погрешно везује искључиво за духовне праксе или изолацију од свакодневног живота. Ауторка је објаснила да медитација представља вештину присутности и свесног усмеравања пажње, корисну не само у приватном животу већ и у професионалном раду, спорту и међуљудским односима.

Посебан део разговора био је посвећен симболици медицине. Полазећи од питања да ли је симбол медицине Ескулапов штап или Хермесов кадуцеј, разговор је отворио ширу тему о томе шта заправо представља лечење, само техничку стручност или спој знања, мудрости, етике и људскости. Управо та равнотежа између стручности и саосећања провлачила се као једна од централних порука целе књиге.

Интересовање публике изазвале су и теме плацебо и ноцебо ефекта. Ауторка је указала на моћ људских очекивања, мисли и речи, које могу допринети побољшању здравственог стања, али и појачати осећај болести и нелагодности. Тиме је још једном потврђена основна идеја књиге, да начин на који разговарамо са другима може имати стварне последице по њихово психичко и физичко здравље.

Разговарало се и о границама медицине, о односу према смрти, животним кризама, стресу и потрази за смислом. Библиотекар Оливер Стокић читао је стихове нобеловке Виславе Шимборске, чија поезија на посебан начин повезује филозофска питања живота и пролазности са свакодневним људским искуством. Њени стихови пружили су поетски оквир темама о којима се говорило током вечери и подсетили присутне да су живот и смрт нераскидиво повезани.

Ивана Славковић, дипломирани филолог, читајући одломак из књиге, својом интерпретацијом приближила је публици стил писања Марије Куловић, јасан, непосредан и истовремено стручан, али топао и људски.

Током разговора публика је активно учествовала постављајући питања о свакодневним изазовима комуникације, односу према стресу, страховима, професионалном сагоревању и квалитету међуљудских односа. Показало се да теме којима се књига бави превазилазе оквире медицине и психологије и дотичу свакога ко жели да боље разуме себе и друге.

Истинско разумевање почиње онда када не слушамо само речи саговорника, већ и човека који их изговара. Управо зато „Лековитост“ представља важан приручник не само за лекаре и пацијенте, већ за све који верују да су пажња, емпатија и дијалог међу најважнијим лековима које поседујемо.

06/06/2026

Како лекар треба да разговара са пацијентом?

Поштовани љубитељи књиге, лепе речи и разговора који лечи,

Са великим задовољством вас позивамо на књижевно вече посвећено књизи „Лековитост“, ауторке Марије Куловић, психотерапеуткиње из Београда, заљубљенице у речи и њихову моћ.

Ова књига није само приручник о комуникацији између пацијента и лекара. Она је позив да застанемо, да пажљивије слушамо једни друге и да разумемо колико изговорена реч може да утеши, оснажи и покрене промену. Кроз савете, вежбе и теме емоционалне писмености, „Лековитост“ отвара простор за разговор о поверењу, емпатији, асертивности и свему ономе што се често дешава „између редова“.

На књижевној вечери разговараћемо о томе како настаје књига која спаја психотерапију, искуство рада са људима и љубав према писању, али и о томе зашто су разумевање и саосећање данас важнији него икада.

Добро дошли на вече посвећено речима које повезују, разумеју и лече!

05/06/2026

Карота

У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац, 4. јуна, одржана је промоција романа Карота аутора Дарка Тушевљаковића, добитника овогодишње НИН-ове награде за роман године.

Публици се најпре обратио проф. др Александар Јерков, који је говорио о књижевним вредностима романа, његовој сложеној наративној структури и месту које заузима у савременој српској књижевности. Осврнуо се и на разлоге због којих је жири управо овом делу доделио најзначајније књижевно признање у земљи.

Аутор романа, Дарко Тушевљаковић, говорио је о настанку књиге, инспирацији за њено писање, као и о темама које су га заокупљале током стваралачког процеса. Кроз разговор са публиком приближио је свет романа, његове јунаке и слојевиту причу која је освојила и читаоце и књижевну критику.

Посетиоци су имали прилику да чују занимљиве увиде о савременој књижевној продукцији, улози књижевности у тумачењу личних и колективних искустава, као и о значају књижевних награда за промоцију читања и књижевног стваралаштва.

03/06/2026

Добро дошли!

01/06/2026

29/05/2026

Посета Библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац Казнено поправном заводу за жене Пожаревац



Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац у складу са својом хуманом мисијом ширења знања и љубави према писаној речи, организовала посету Казнено поправном заводу за жене Пожаревац, 28. 5. 2026.

Библиотекарке Љиљана Јовић из матичне библиотеке и Рената Минић из огранка Библиотеке у Костолцу организовале су промоцију стваралаштва завичајних песника окупљених око догађаја под именом „Чајанка с књигом“. Свака „Чајанка“ има своју тему а ова је носила наслов „Реч која охрабрује“. Овом приликом, пред штићеницама ове казнено поправне установе, наступили су Магдалена Реџовић, Гордана Славковић, Данијела Божичковић Радуловић, Љубисав Грујић – Груја, Славица Пејовић, Радмила Стојадиновић, Драган Журжевић и Златан Пејкић. Пред специфичном публиком низали су се стихови који су пружали трачак светлости у њиховим дугим данима. Стихови су постали прозори кроз које су жене могле видети свет изван решетака, свет у коме се љубав, нада и лепота не могу закључати. То су били златни минути који су остали сведочанство да поезија може да превазиђе сваку границу.

Ова посета је постала више од културног догађаја, постала је чин повезивања, разумевања и вере у снагу речи. Библиотека и затвор, два света толико различита, тог дана су били уједињени стиховима. Овакве прилике су светли примери како се граде мостови између људи, како се кроз уметност и стваралаштво уздижу и прочишћавају душе и даје нада у боље сутра. Најбољи доказ за то су били искрени осмеси на лицима жена у публици и њихови срчани и громогласни аплаузи.

Библиотека и њени пријатељи песници, су затворској библиотеци поклонили преко 50 књига, са обећањем да ће се поклон периодично увећавати.

Посета је реализована уз срдачну и професионалну сарадњу управе Казнено поправног завода за жене Пожаревац. Захвалност дугујемо свим запосленима у овој установи, посебно управници, Милијани Обреновић.

27/05/2026

Светски извештај о срећи

У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу 26. маја 2026. године представљене су све нове књиге поезије „Крај света је далеко“, избор из поезије на српском и мађарском језику“ (Сента, 2025) и „Светски извештај о срећи“, збирка песама (Смедерево, 2025) ауторке Биљане Миловановић Живак. Гошће Библиотеке Тамару Крстић, књижевну критичарку и уредницу, др Гордану Видојковић, судију Вишег суда у Пожаревцу и Луцу Рац Сабо представила је Татјана Живковић.
Тамара Крстић је у дијалошкој форми, кроз разговор са песникињом, иистакла етички кодекс Биљанине поезије који је под утицајем српске народне поезије. Посебно је истакла преиспитивање појма среће и љубави у поезији Биљане Живак. Истакла је да начин на који песникиња пише о љубави и емотивности није присутан у савременој српској књижевности. Теме које преовладавају у поетици Биљане Живак су истина, слобода и правда.
У својој рецензији др Гордана Видојковић пише да је збирка песама „Светски извештај о срећи“ својеврсна посланица човечанству, која се заснива на библијском тексту – „Химни љубави“. Кроз алузију да је реч неуништива, верујући у неуништивост човекове духовности, песникиња нам открива, наводи рецензенткиња, да се љубав, упркос свим искушењима и препрекама, може досећи. Спознајом да је срећа у отелотвореној Божанској љубави, кроз овоземаљску, и да ће човек пронаћи смисао истрајавањем на том путу, песникиња нас охрабрује да верујемо како је срећа, на овоземаљском свету, ипак могућа. Гордана Видојковић је истакла и Биљанину забринутост за посрнуће цивилизације и човечанство које је далеко од прокламованог хуманизма и у човека који се одрекао Бога.
Стихове на српском и мађарском језику говориле су ауторка и Луца Рац Сабо из Смедерева.
Бројна пожаревачка публика је имала прилику да учествује у разговору са Биљаном Миловановић Живак и купи књигу „Светски извештај о срећи“ са посветом ауторке. Сав приход од продатих књига иде у хуманитарне сврхе.