24/10/2016
У рељефу општине Сечањ доминирају три морфолошке целине: Банатска лесна зараван, Итебејска депресија и Алувијална раван Тамиша. Амплитуде надморске висине општине Сечањ крећу се од 76м код ушћа Брзаве у Тамиш, па до највише тачке од 128м у Јарковцу.
Педолошку карту Сечња чине: чернозем, чернозем са знацима оглињавања, чернозем са знацима ранијег забаривања, чернозем солоњецасти, ритска црница бескарбонатна, ритска смоница и алувијално земљиште.
Централно место у рељефу сечањске општине заузима тека Тамиш и систем каналске мреже. Тамиш улази у Војводину северно од Јаше Томић чинећи у дужини од 3 км природну границу између Србије и Румуније. То је типично равничарска река са великим бројем мањих и већих меандара (старача и мртваја), плитким коритом, са незнатним протицајем, док се при високим водостајима излива и често плави плодно земљиште и насеља. Кроз општину Сечањ Тамиш протиче у дужини од 38 км. Густа каналска мрежа састоји се од главне трасе канала ДТД, каналисане Брзаве и читавог низа мањих канала. На територији општине изграђено је 5 вештачких језера – рибњака на укупној површини од 3000 ха.
На формирање поџемних вода, које су карактеристичне за ово подручје, утицали су бројни фактори и то: мала надморска висина, геолошка структура и нагнутост терена према Тамишу и удаљеност планинских области у Румунији (50-100 км).
Фреатске воде, које се налазе у порозној подлози до првог водонепропусног слоја, имају током године различите нивое од 100-300 цм. Ове воде су неуједначеног квалитета, а најчешће су загађене, што је последица загађивања топографске површине. У хемијском погледу њихов квалитет је неповољан и најчешће имају повишену количину гвожђа, нитрита, нитрата и велику тврдоћу.
Артершке воде представљају поџемне воде које се налазе између два непропусна слоја под хидростатичким притиском. Артершка издан јавља се у више хоризоната.. Први хоризонт ја на дубини од 60м. С аспекта водоснабдевања најкавлитетнији водоносни хоризонт је на дубини од 98-118м. И ова вода нема одговарајући хемијски квалитет услед повећане количине амонијака и гвожђа.
Општина Сечањ налази се у умерено-континенталном појасу карактеристичном за Банат, са одликама степско-континенталне климе. Средња годишња температура је 11,2 С. Средња годишња релативна влажност ваздуха је изузетно мала (77%), а такође и просечна годишња количина падавина (598мм/м2).
Ово је један од најветровитијих делова Војводине, где доминира југоисточни ветар кошава.
Природно-географске промене које су се дешавале у прошлим временима, као и значајан утицај човека у задњих неколико векова, имало је утицај на бројност и разноврстност биљног и животињског света. То је довело до појаве већег броја биљних врста, уместо пређашњих степа, а преоравањем степске вегетације, исушивањем мочвара и регулацијом река, многе животињске врсте су нестале.
Биљни свет је најраширенији на пољопривредним површинама где се гаје житарице, индустријско и крмно биље, а нешто мање поврће, воће и винова лоза.
Представници ливадско-пашњачких заједница су: чичак, хајдучка трава, ливадска детелина, волујак, пелен, ливадска жалфија, млечика, ивањско цвеће, буника и др.
Представници мочварне заједнице су: трска, рогоз, водопија, кукута, шевар, ниска сита, репув, мрестњача, сочивица и др.
Представници вегетације вода су: алге порознице, мочварни љутић, водени троскот, бели и жути локвањ, плавун, сочивица, водени орашац и др.
Шумска вегетација захвата незнатну површину општине Сечањ. Заправо, правих шума и нема, осим нешто мало поред водотокаова. У новије време подижу се шумски засади као ловачке ремизе, где доминирају топала, врба, багрем, бели глог...
Представници животињског света који су присутни на територији општине Сечањ су: јелен, зец, лисица, бизам-ондра, твор, шишмиш, пацов, волухарица, хрчак, текуница, ласица, кртица, јеж, барска корњача, бројни представници птичијег света: бела рода, ветруша, ритска сова, соко, кукавица, пупавац, детлић, кобац, мишар, црни кос. Галеб, барска шљука, вивак, чапља, гњурац, дивља гуска, патка, препелица, фазан, јаребица, чворак, гавран, врана (сива и црна), сврака, велика сеница, жути кос, врабац, сеоска ласта и др. Значајно је напоменути да се у близини насеља Неузина налази једно од највећих станишта белих рода у Војводини, што доказује да је ово једна здрава и незагађена средина.
У водама општине Сечањ живи више врста риба, међу којима доминирају шаран, сом, штука, смуђ и бела риба.
