21/01/2025
НИС наравно може бити национализован, као и све друге компаније, рудници или имовина у Србији. Питање је да ли је то у интересу Србије. Одговор у овом случају је прилично јасан: то не би било у интересу Србије.
Земље ЕУ су самоубиле своје економије када су прихватиле сулуде санкције Русији које им је подвалила Баједнова САД уз пуно саучесништво свих ЕУ политичара. Тиме су своје привреде лишили јефтиних енергената и довели у питање целу своју економију. Русија је главни извор енергената и за Србију. Без руских енергената, стала би нам економија.
ЕУ политичари већ одавно нису политичари који раде у интересу Европљана, већ купљени политичари који раде искључиво у интересу глобалних корпорација и банака. Преко разних "НВО", запада "школује" своје политичаре да буду послушни и да се не обазиру на интересе својих грађана. То је партократија у интересу глобалних банака и корпорација.
У Србији такође, владајућа странка је "школовала" своје политичаре, омогућила им да "набаве" дипломе, поставила их на најважнија места у држави и одатле воде рачуна само о својим личним интересима, интересима владајуће странке и интереси Србије и њених грађана им нису битни. То је партократија у интересу власти.
Руска државна компанија Гаспром је купила 51% удела у НИС -у 2008.године за 400 милиона долара. Ова цена је била књиговодствена и далеко испод тржишне. Оправдање за ову цену је била изградња гасовода Јужни ток и подземног скалдишта Банатски двор. Незванично оправдање је била подршка Русије одбрани Косова и Метохије.
Данас је НИС књиговодствено вредан мање од 2 милијарде евра. Гаспром је повећао свој удео на око 56%, тако да је књиговодствена вредност око 1,1 милијарда. Тржишна вредност НИС се процењује на више од 4 милијарде евра, у складу са профитом који НИС остварује. Овај профит је умањен на штету Србије разним трансферним уговорима између предузећа матичне компаније Гаспром, њених других ћерка фирми и НИС. Наравно чланица управног одбора НИС-а из породице Драшковић сигурно одлично штити интересе Србије, зато тако и пролазимо.
Бајденова одлазећа администрација је увела драстичне санције свим руским компанијама, пред свој одлазак. Ове санкције укључују и танкере и све друге компаније које су у ланцу који посредно превози и тргује са руском нафтом. Наравно нису увели санкције својим корпорацијама које и даље послују у Русији и тамо остварју профит. Ове нове санкције служе и да се додатно ЕУ баци на колена, али и да се долазећој Трамповој администрацији сузи простор за деловање.
Србији су руска нафта и руски гас неопходни. Не постоји еквивалентна замена, постоји само много скупља замена, баш као и за земље ЕУ. Политички потези који би индиректно стали на страну западних санкција Русији би били дубоко штетни за Србију.
Потези које је власт у Србији повукла и вуче у последње време, од литијума, до куповине француских авиона Рафал, слабе Србију. Сукоб са Русијом око НИС-а би био још један потез у погрешном правцу. Мада, нови амбасадор Србије у Вашингтону, који је пљувао Трампа на сва звона, би сигурно пожирио и у сукобу са Русијом.
Све странке Н1-опозиције (то је она опозиција коју промовише Н1) би једва дочекале да уведу санкције Русији и ураде све остало што запад тражи од њих. Србија има опозицију која је против погубне политике власти, али није против државни и национални интереса Србије.
Само та опозиција нема простор ни на једној телевизији, ни режимској ни Н1. Због тога за ту опозицију већина мисли да не постоји. И режимски медији и Н1-медији су на истом задатку: да се ништа не промени и да Србија остане колонија јефтине радне снаге и паркинг за прљаве технологије за запад.
А Србији су потребни политичари који умеју да заштите виталне државне и националне интересе и истовремено сарађују и са истоком и са западом. Србија има такве људе, само они немају простор на медијима, па људи мисле да и не постоје. Медији су били и остали централни проблем Србије.
