04/08/2026
📚 Održan je još jedan susret Čitalačkog kluba „Knjiga nas spaja“.
✨Na još jednom susretu Čitalačkog kluba „Knjiga nas spaja“ razgovarali smo u prijatnoj i opuštenoj atmosferi, kao što to biva na našim susretima, o jednoj naizgled jednostavnoj, a zapravo veoma zanimlјivoj temi: knjigama koje svi čitaju, preporučuju i hvale, a mi ih uporno zaobilazimo.
❓Na početku smo se zapitali: Da li postoji knjiga koju svi osim mene čitaju? Koja je knjiga koju svi oko nas hvale, a mi je nikada nismo pročitali? Postoji li naslov za koji su nas drugi više p**a pitali: „Kako to nisi pročitao/la?“ I da li smo neku knjigu ipak pročitali samo zato što su je svi čitali?
Ubrzo smo došli do pitanja zašto neke knjige zaobilazimo. Da li nas odbija tema, autor, broj stranica, stil pisanja ili upravo činjenica da je knjiga previše hvalјena? Može li popularnost da proizvede otpor? I možemo li imati mišlјenje o knjizi koju nismo pročitali?
🗒️Na našoj zajedničkoj „listi zaobilaženja“ našli su se veoma različiti naslovi: „Strah od letenja“, „50 nijansi sive“, „1984“, „Mali princ“, „Sluškinjina priča“, „Igre gladi“, „Hari Poter“, „Gospodar prstenova“, „Hazarski rečnik“, „Crveno i crno“, kao i knjige Ljilјane Habjanović Đurović, Dobrice Ćosića, Jelene Bačić Alimpić. Neki naslovi su se pojavili više p**a, a „Hari Poter“ se pokazao kao jedna od knjiga koju smo više p**a svesno zaobilazili.
Razlozi su bili različiti. Neke knjige su nam bile preduge, neke nas nisu privlačile temom, neke smo doživlјavali kao previše popularne, a neke smo jednostavno godinama ostavlјali za „neki drugi trenutak“. Ponekad je bilo dovolјno da nam se ne dopadne autor, žanr ili način na koji je knjiga predstavlјena. A ponekad je najjednostavniji odgovor bio: „Jednostavno mi se nije čitala.“
📚Zanimlјiv deo susreta bio je i momenat kada bi neko naveo knjigu koju je zaobišao. Onaj ko ju je pročitao i kome se dopala imao je zadatak da je odbrani i pokuša da „ubedi“ onoga ko ju je odbacio da joj ipak pruži šansu.
Razgovarali smo i o onoj čuvenoj rečenici: „Moraš da pročitaš ovu knjigu!“ Da li nas takva preporuka motiviše ili, naprotiv, odbija? Možemo li od reči „moraš“ stvoriti otpor prema nečemu što bismo možda sami, bez pritiska, jednog dana poželeli da pročitamo?
🎬Naravno, dotakli smo se i filmova. Može li film da zameni čitanje knjige? Da li smo neku knjigu ostavili po strani jer smo već pogledali njenu filmsku adaptaciju? Ili nas je, naprotiv, film podstakao da knjigu ipak uzmemo u ruke?
Jedan od zabavnijih delova razgovora bio je pokušaj da zamislimo kako bismo odbranili knjigu koju nismo pročitali. Ovo pitanje je otvorilo još jednu zanimlјivu temu: koliko lako stvaramo mišlјenje o nečemu što zapravo ne poznajemo? Koliko na naš sud utiču tuđe preporuke, kritike, popularnost, film, društvene mreže ili ono što smo o knjizi čuli?
A onda smo došli do jednog zanimlјivog obrta: da li smo nekada počeli da čitamo knjigu sa velikim otporom, a završili je oduševlјeni? Da li postoji knjiga koju smo nekada odbacili, a kojoj bismo danas dali drugu šansu? Da li smo neke knjige razumeli tek kada smo bili stariji?
Ispostavilo se da odgovor nije uvek bio isti. Neke knjige su ostale na našoj listi zaobilaženja, ali neke su ipak uspele da probiju naš otpor. „Malog princa“ i „Derviša i smrt“ neki od nas su, posle dugog opiranja, ipak pročitali. I upravo tu se otvorilo zanimlјivo pitanje: možda nije problem uvek u knjizi, već u trenutku u kojem smo je sreli.
Razgovarali smo i o tome šta za nas znači kada kažemo da je neka knjiga „precenjena“. Da li je zaista precenjena ili jednostavno nije knjiga za nas? Može li jedna knjiga istovremeno biti kvalitetna, važna i popularna, a da se nama ipak ne dopadne? I da li popularnost uopšte znači kvalitet?
Na kraju smo svako za sebe razmislili: kojoj knjizi bismo ipak dali šansu? Ne moramo je pročitati odmah. Ponekad je dovolјno priznati da možda još nije došlo njeno vreme.Jer knjige ne bi trebalo da budu obaveza. Neke nas osvoje od prve stranice, neke tek posle mnogo godina, a neke jednostavno nikada ne postanu „naše“. I sve je to deo čitalačkog iskustva.
A možda je najvažnije upravo to da ne moramo svi voleti iste knjige da bismo razgovarali o njima.
Zato je za naš sledeći susret ostalo jedno pitanje koje nismo postavili samo jedni drugima, već ga postavlјamo svima nama: Da li nas više spajaju knjige koje smo svi pročitali ili one o kojima možemo potpuno različito da mislimo? Jer, možda se suština našeg kluba i krije upravo u tome: Knjiga nas spaja, čak i kada nas ne spaja isto mišlјenje o njoj.
Kao i uvek, završni deo susreta bio je posvećen knjigama koje trenutno čitamo.
Program Kluba „Knjiga nas spaja” osmišlјava i vodi Žana Gnjatović, bibliotekarka.
