25/08/2015
Моја најлепша песма која инспирише моју душу и мој живот.
Желим је поделити са вама ...
+ МАНАСТИРСКА ТЕШКА ВРАТА +
Ко удара тако позно,у дубини ноћног мира, на капији затвореној,светогорског манастира ? Већ је прошло давно вече и нема се поноћ хвата, седи оци,калуђери,отворите ми тешка врата. Светлости ми туша хоће,а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело,уморне су моје ноге. Ал’ је крепка воља моја што ме ноћас вама води, да посветим живот роду,отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе,царску круну и порфиру, и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор’те ми часни оци манастирска тешка врата и примите скромног сина ко најмлађег свога брата. Зашкрипаше тешка врата а над њима сова прну, и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог,где се Божје име слави са буктињом упаљеном настојник се отац јави. Он буктињу горе диже,изнад главе своје свете и угледа чудећи се ,безазлено босо дете. Високо му бледо чело,помршене густе власи, али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе,пољуби му чело бледо и кроз сузе прошапута примамо те мило чедо. Векови су прохујали од чудесне оне ноћи, векови су прохујали и многи ће јоште проћи. Ал’ то дете јоште живи,јер његова живи слава и живеће још у нама,све до нашег земног краја !
Воли вас ваш ЗПШ! :)
