05/03/2016
Zašto glasam za “Dosta je bilo”?
Prvi i osnovni uslov koji je za mene bitan jeste način kako se određena stranka finansira. Zašto?! Zato sto čak iako podržavam stavove neke od ponuđenih partijam kako da joj verujem ukoliko ona nekome duguje „uslugu” jer onda nece biti nezavisna I kad-tad moze doći do preklapanja ili sukoba stavova sa tim nekim kome „duguje”, a onda znamo ko ima prioritet. Kod nas je ovo gotovo pravilo, a ono za šta se stranke deklarativno zalažu su, mozemo reci, bajke a birači su u većini slučajeva potpuno obmanuti jer lopovi promovišu borbu protiv korupcije, a lažni diplomci obrazovanje. Znači, uslov sprovođenja programa stranke jeste da ista bude nezavisna, finansijski nezavisna od bilo koga. Inače, SNS je nakon osnivanja uložila 10 miliona eur. U kampanju?! Ko, kako, zasto? Osnovno pitanje.
Ja smatram da se ovo može postici jedino ako je stranka finansirana ograničenim prilozima velikog broja ljudi. Tako niko nema direktnu i netransparentnu moć i uticaj na poteze i stavove stranke.
DJB je ispunio ovaj uslov što se jednostavno može videti po sredstvima uloženim u kampanju kao i transparentnim finansijskim izvestajima na kojima se mogu videti donator, iznosi, kao i izveštaj o troškovima. Troškovi ne prevazilaze prihode, a i jedni i drugi su transparentni.
Drugi uslov, naravno podjednako bitan za mene kao i prvi, jesu stavovi stranke. Tu je bespredmetno reći bilo šta osim „Idi na sajt http://dostajebilo.rs/, pročitaj, ako se slažeš, odlično, ako ne, pogledaj jos neki sajt…”
Treći uslov je kredibilitet, kako stranke tako i lidera. U slučaju DJB-a, stranka nije imala još uvek priliku da dokaže kredibilitet pa sam njen morao tražiti kroz lidera stranke I ljude koji ga okružuju. Saša Radulović je covek koji nije bio u politici, već se tokom života bavio privatnim preduzetništvom u sistemima koji ne praštaju neznanje, nesposobnost ili lenjost sto ukazuje na psiholoski sklop čoveka koji se ne uklapa u arhetip prosečnog srpskog političara. Vratio se u Srbiju i prihvatio se učešća u vladi Ivice Dačića iz koje je izašao nakon 4 meseca kada je video da ne može da sprovede ono sto je obećao sebi, predsedniku vlade i biracima. Imajući u vidu prirodu vlasti AV/ID, već ovaj potez me je dodatno zaintrigirao za Sašu Radulovića. Jer, realno, ko još u Srbiji daje ostavku onda kada ne moze da sprovede ono u šta veruje. Uglavnom je uvreženi obrazac ponasanja „kad već ne mogu da promenim ništa, zašto da glumim Don Kihota kada mogu da obezbedim ženu, decu i unučiće, a pri tom ne postoji odgovornost.” Tačno je, ne postoji odgovornost osim lične, koju danas ima jako malo ljudi. Znaci iz ugodne pozicije klimoglavaca kod Aleksandra Vučića, Radulović odlučuje da napravi stranku bez sredstava I suprotstavi se čoveku koji je u tom trenutku gospodar Srbije. Nakon osnivanja udruženja, vodi kampanju bez sredstava uglavnom onlajn i uz pomoć malog broja entuzijasta koji su videli nesto iskreno u svemu tome nakon mnogo, mnogo godina. Pored Saše, dodatno uverenje da je ovo prava stvar, meni barem, bilo je okruzenje koje se sastojalo od stručnih, neuprljanih, vrednih, ostvarenih ljudi kao sto su Dušan Pavlović, Aleksandar Stevanović, Jasmina Nikolić, Tatjana Macura I svi ostali, svi oni ljudi koji se ne vide a koje sam upoznao tokom davanja svog doprinosa opstanku i napretku udruženja Dosta je bilo.
Prvi i jedini put je neko ispunio tri osnovna uslova koja sam tražio u stranci kako bih mogao da joj pristupim, pomognem i verujem. Nezavisnost, Program, Kredibilitet!
Mirko Benać
član pokreta „Dosta je bilo“, Čukarica, Beograd
http://dostajebilo.rs/ukljuci-se
