https://www.facebook.com/161146554250412/

Bukovica, Parcic (2026)

21/05/2026

КРАЂА ИДЕНТИТЕТА У ПОДНЕБЉУ ЗАБОРАВА: КАКО СЕ БРИШЕ СЈЕЋАЊЕ НА СРБЕ КРАЈИНЕ

Најновији потез хрватског Министарства културе и медија, којим је крсна слава у долини Неретве званично проглашена за „нематеријално културно добро Републике Хрватске”, представља ништа друго до свјестан и систематичан покушај потпуног затирања историјског сјећања на српске старосједиоце у Крајини, али и шире. Према доступним подацима и званичној одлуци од 20. априла 2026. године, режим у Загребу је под плаштом заштите локалне традиције „неретванских католика” институционално присвојио један од најпрепознатљивијих и најаутентичнијих стубова српског православног идентитета. Када се симболи попут славског колача, свијеће, жита и вина, па чак и специфичан ритуал гашења свијеће вином, припишу католичком наслијеђу, јасно је да циљ није очување баштине, већ дефинитивно прекројавање прошлости. Овај процес не само да негира вјековно присуство Срба на тим просторима, већ преостале трагове српског народа преводи у туђи културни код.

ТИХА АСИМИЛАЦИЈА И БРИСАЊЕ ИСТОРИЈСКИХ КОРЈЕНА

Евиденција и историјски извори јасно указују на то да је прослава крсне славе међу католичким породицама у долини Неретве, Конавлима и дјеловима Далмације директна посљедица вјековне асимилације и покатоличавања српског становништва.

Умјесто да се та пракса научно и поштено идентификује као траг српског поријекла тих породица, она се данас користи као оруђе за довршавање етничког чишћења културним средствима. Када хрватске институције наводе да се овај обичај преноси с кољена на кољено по мушкој линији и да чува меморију предака, оне свјесно прећуткују чињеницу да су ти претци били православни Срби. Оваквим потезима, сјећање на војнокрајишке и далматинске Србе настоји се трајно избрисати, а наша богата културна баштина уклопити у нови хрватски национални наратив.

ЗИМСКИ САН У БЕОГРАДУ: САНУ СПАВА, ВЛАДА НЕ МАРИ

Док се на терену спроводи отворено отимање културног наслијеђа, српске научне и политичке елите показују несхватљиву пасивност. "Српска академија наука и уметности" , изолована у својим кабинетима, спава дубоким зимским сном у меканим фотељама, показујући потпуни недостатак иницијативе да се заштити српска баштина на просторима Српске Крајине и шире. Научна јавност не реагује, а академске реакције на овакве радикално агресивне потезе из сусједства готово да и не постоје. Истодобно, Влада Републике Србије не показује марљивост нити стратешки интерес за очување културно-историјског идентитета крајишких Срба. Без снажног институционалног одговора, дипломатске ноте и јасних аргумената пред међународним организацијама попут УНЕСКО-а, Србија дозвољава да се њено наслијеђе парча и присваја пред очима цијелог свијета. Без одлучне акције матице, прошлост Срба Крајине постаће само фуснота у туђим књигама.

Срамота!

Илија Смиљанић 🐺
----------------------------------------
🖋️ Текстове са наше странице можете преносити у изворном облику, српским писмом, уз обавезно навођење извора.

07/04/2026

На Благовијести, 7. априла 1943. године, у кући на обали језера Мичиген (САД) преминуо је Јован Дучић, један од најзначајнијих српских пјесника и први дипломата у рангу амбасадора у нашој историји.

Тог истог дана, из штампе је изашла његова нова књига "Лирика," коју је дуго припремао, а није дочекао да је види.

Три дана касније, књига му је положена на груди, и са њом је сахрањен.

Подсјетимо се стихова његове посљедње пјесме:

Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.

И 'место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.

С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!

На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре...
И мртве уче сад да мирују.

Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.

Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.

Стојан Јанковић 🏘️

27/03/2026

БЕНКОВАЦ – СРЦЕ ОД КОТАРА И СТОЖЕР КРАЈИШКЕ СУДБИНЕ

Бенковац није само географски центар гдје се кршевита Буковица спушта у плодне Равне Котаре; он је симбол идентитета, опстанка и непоколебљивог поноса српског народа Далмације. Изникао из камена, он је кроз вијекове остао чврст и постојан, баш као и људи који су га градили и бранили.

ИЗМЕЂУ БУКОВИЦЕ И РАВНИХ КОТАРА

Бенковац је природна раскрсница путева, мјесто гдје се сусрећу два различита, али нераскидива свијета. Док га с једне стране грли сурови буковички крш, с друге му се отварају травнате долине Равних Котара. Овај стратешки положај кроз историју је изњедрио УСКОК јунаке и граничаре који су знали цијену слободе, чувајући своја огњишта на вјечитој вјетрометини царстава и војски.

ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ КАО СТУБОВИ ОПСТАНКА

Духовни живот Бенковца и околине вјековима је био укоријењен у православљу. Звона храма Светог Јована Крститеља у самом граду, као и близина древних манастира попут Крке, били су свјетионици који су освјетљавали пут народу у најтежим временима. Ове светиње нису само вјерски објекти, већ живи споменици српског трајања, културе и писмености на овим просторима.

БЕНКОВАЧКИ САЈАМ И ДУША РАВНОКОТАРСКОГ СЕЉАКА

Ако Бенковац има жилу куцавицу, то је његов чувени сајам. Сваког десетог у мјесецу, град постаје позорница на којој се преплићу обичаји, трговина и искрена људска ријеч. То је дан када се чује изворна ојкача, када се осјети мирис домаће хране и када се обнављају везе које ни вријеме ни избјеглиштво не могу да раскину. Сајам је више од трговине, то је живи музеј народне душе.

НЕУГАСИВИ ПЛАМЕН ПРЕСТОНИЦЕ ПОНОСА

У савременом сјећању, Бенковац остаје упамћен као један од најважнијих центара Крајине. За многе Крајишнике, он је био и остао „престоница поноса”, мјесто гдје се одлучно стајало у одбрану свог имена и права на постојање. Иако је олуја времена многе одвела далеко од Каштел кула, Кличевице и бенковачких улица, љубав према овом граду остаје урезана у срца као најчвршћи котарски камен.

Фотографија: Тодор од Задра
Текст: Илија Смиљанић 🐺
----------------------------------------
🖋️ Текстове са наше странице можете преносити у изворном облику, српским писмом, уз обавезно навођење извора.

28/01/2026

Антисрпска хистерија у Книну: Свети Сава проглашен „идеологијом агресије“

Из Хрватске је стигла још једна скандалозна порука која показује да за дио политичке сцене у тој земљи ни вјерски, ни културни, ни историјски идентитет Срба није прихватљив.

Такозвани Домовински покрет из Шибенско-книнске жупаније јавно се успротивио одржавању Светосавске академије у Книну, у организацији Епархија далматинска Српске православне цркве и Српског културног друштва „Просвјета“.

У саопштењу које више подсјећа на идеолошки памфлет него на политички став, ова странка је Светосавље означила као „идеолошку подлогу великосрпске агресије“, тврдећи да је неприхватљиво да се у Книну одржи манифестација посвећена Светом Сави, првом архиепископу Српске православне цркве и једној од кључних личности српске духовности и културе.

Посебно је забрињавајуће што се у саопштењу не напада конкретан политички став или догађај, већ се директно дисквалификује читав један вјерски и културни идентитет, који се без икаквих аргумената проглашава пријетњом по државу.

Упркос јавним притисцима и политичкој хајци, Светосавска академија је ипак одржана, у присуству епископа далматинског Никодима, а сала је била испуњена, што представља јасан одговор на покушаје застрашивања и забране.

Док се са једне стране у Хрватској проблематизује и оспорава обиљежавање Светог Саве, са друге стране годинама изостаје јасно и досљедно суочавање са усташким насљеђем и злочинима почињеним у логорима Јасеновац и Стара Градишка, што додатно појачава утисак дубоких двоструких стандарда.

Напад на Светосавље у Книну није изолован инцидент, већ дио ширег континуитета у којем се српска духовна и културна традиција систематски представља као проблем, умјесто као право једне заједнице да слободно чува свој идентитет.

Извор: ИН4С
Фото: Богословија Света три јерарха Манастир Крка

Мара Сињанка 🌋