Bukovica

Bukovica Bukovica je krševit kraj u južnoj Hrvatskoj, u trokutu između Benkovca, Obrovca i Knina.

07/04/2026

На Благовијести, 7. априла 1943. године, у кући на обали језера Мичиген (САД) преминуо је Јован Дучић, један од најзначајнијих српских пјесника и први дипломата у рангу амбасадора у нашој историји.

Тог истог дана, из штампе је изашла његова нова књига "Лирика," коју је дуго припремао, а није дочекао да је види.

Три дана касније, књига му је положена на груди, и са њом је сахрањен.

Подсјетимо се стихова његове посљедње пјесме:

Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.

И 'место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.

С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!

На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре...
И мртве уче сад да мирују.

Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.

Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.

Стојан Јанковић 🏘️

27/03/2026

БЕНКОВАЦ – СРЦЕ ОД КОТАРА И СТОЖЕР КРАЈИШКЕ СУДБИНЕ

Бенковац није само географски центар гдје се кршевита Буковица спушта у плодне Равне Котаре; он је симбол идентитета, опстанка и непоколебљивог поноса српског народа Далмације. Изникао из камена, он је кроз вијекове остао чврст и постојан, баш као и људи који су га градили и бранили.

ИЗМЕЂУ БУКОВИЦЕ И РАВНИХ КОТАРА

Бенковац је природна раскрсница путева, мјесто гдје се сусрећу два различита, али нераскидива свијета. Док га с једне стране грли сурови буковички крш, с друге му се отварају травнате долине Равних Котара. Овај стратешки положај кроз историју је изњедрио УСКОК јунаке и граничаре који су знали цијену слободе, чувајући своја огњишта на вјечитој вјетрометини царстава и војски.

ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ КАО СТУБОВИ ОПСТАНКА

Духовни живот Бенковца и околине вјековима је био укоријењен у православљу. Звона храма Светог Јована Крститеља у самом граду, као и близина древних манастира попут Крке, били су свјетионици који су освјетљавали пут народу у најтежим временима. Ове светиње нису само вјерски објекти, већ живи споменици српског трајања, културе и писмености на овим просторима.

БЕНКОВАЧКИ САЈАМ И ДУША РАВНОКОТАРСКОГ СЕЉАКА

Ако Бенковац има жилу куцавицу, то је његов чувени сајам. Сваког десетог у мјесецу, град постаје позорница на којој се преплићу обичаји, трговина и искрена људска ријеч. То је дан када се чује изворна ојкача, када се осјети мирис домаће хране и када се обнављају везе које ни вријеме ни избјеглиштво не могу да раскину. Сајам је више од трговине, то је живи музеј народне душе.

НЕУГАСИВИ ПЛАМЕН ПРЕСТОНИЦЕ ПОНОСА

У савременом сјећању, Бенковац остаје упамћен као један од најважнијих центара Крајине. За многе Крајишнике, он је био и остао „престоница поноса”, мјесто гдје се одлучно стајало у одбрану свог имена и права на постојање. Иако је олуја времена многе одвела далеко од Каштел кула, Кличевице и бенковачких улица, љубав према овом граду остаје урезана у срца као најчвршћи котарски камен.

Фотографија: Тодор од Задра
Текст: Илија Смиљанић 🐺
----------------------------------------
🖋️ Текстове са наше странице можете преносити у изворном облику, српским писмом, уз обавезно навођење извора.

28/01/2026

Антисрпска хистерија у Книну: Свети Сава проглашен „идеологијом агресије“

Из Хрватске је стигла још једна скандалозна порука која показује да за дио политичке сцене у тој земљи ни вјерски, ни културни, ни историјски идентитет Срба није прихватљив.

Такозвани Домовински покрет из Шибенско-книнске жупаније јавно се успротивио одржавању Светосавске академије у Книну, у организацији Епархија далматинска Српске православне цркве и Српског културног друштва „Просвјета“.

У саопштењу које више подсјећа на идеолошки памфлет него на политички став, ова странка је Светосавље означила као „идеолошку подлогу великосрпске агресије“, тврдећи да је неприхватљиво да се у Книну одржи манифестација посвећена Светом Сави, првом архиепископу Српске православне цркве и једној од кључних личности српске духовности и културе.

Посебно је забрињавајуће што се у саопштењу не напада конкретан политички став или догађај, већ се директно дисквалификује читав један вјерски и културни идентитет, који се без икаквих аргумената проглашава пријетњом по државу.

Упркос јавним притисцима и политичкој хајци, Светосавска академија је ипак одржана, у присуству епископа далматинског Никодима, а сала је била испуњена, што представља јасан одговор на покушаје застрашивања и забране.

Док се са једне стране у Хрватској проблематизује и оспорава обиљежавање Светог Саве, са друге стране годинама изостаје јасно и досљедно суочавање са усташким насљеђем и злочинима почињеним у логорима Јасеновац и Стара Градишка, што додатно појачава утисак дубоких двоструких стандарда.

Напад на Светосавље у Книну није изолован инцидент, већ дио ширег континуитета у којем се српска духовна и културна традиција систематски представља као проблем, умјесто као право једне заједнице да слободно чува свој идентитет.

Извор: ИН4С
Фото: Богословија Света три јерарха Манастир Крка

Мара Сињанка 🌋

22/01/2026
18/10/2025
10/09/2025

Ријека Крка у дијелу тока од Книна ка Кистањској површи; Буковица
Далмација ❤️🇷🇸

Стојан Јанковић 🏘️

27/08/2025

ШТРБАЦ: СВИ КОЈИ СУ ОСТАЛУ У "ОЛУЈИ" УБИЈЕНИ СУ НА НАЈСВИРЕПИЈЕ НАЧИНЕ

Сви Срби који су због старости, немоћи или вјерујући у обећање Фрање Туђмана да им се ништа неће догодити остали на својим огњиштима у “Олуји” и непосредно након ње су на најсвирепији начин убијени што је чињеница коју многи не знају или превиђају, рекао је за Срну Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац.

Он је изјавио да је најмање људи у “Олуји” погинуло у директним борбама и да се зна за погинуле у гранатирању избјегличких колона на Приједорској и Петровачкој цести, а да је судбина оних који су остали и убијени у својим селима и на кућном прагу потврда геноцидне намјере.

“Оно што је остало то је убијено. Имамо бројку 1.903 страдалих у “Олуји” гдје је 66 одсто цивилних жртава, а од тога 76 одсто старијих од 60 година. То су они који су остали и они који су повјеровали”, рекао је он.

Штрбац је рекао да је “Веритас” годинама посвећено истраживао и документовао све злочине и је оно што је евидентно да је хрватска војска у акцији “Олуја” и “постолуји” иза себе оставила “спржену земљу”.

“Прије неки дан смо обиљежили сјећање на Груборе, гдје је на свиреп начин убијено шесторо старчади. На данашњи дан прије 30 година у Гошићу у ком током рата никада није било никаквих ратних дејстава убијено је девет цивила. У Вариводама је 28. септембра у `чишћењу терена` убијено њих девет”, рекао је он.

Штрбац, који је Срни дао на увид извјештај, који је презентовао пред Међународним судом правде је рекао да су у Хагу, када је српски тим доказивао да је у Хрватској почињен геноцид над Србима рекли да није велики број убијених ни у Груборима ни у другим селима.

“Али је суштина у томе да су побијени сви који су остали тамо. Дакле, да их је било хиљаду у Груборима, било би их хиљаду убијено”, категоричан је Штрбац.

Према његовим ријечима неки од убијених су повјеровали у Туђманову лаж да их нико неће дирати, неко није могао кренути због физичких и психичких особина или је мислио да нема гдје.

“Ови који нису хтјели кренути говорили су: Ама неће мене! Нисам ништа крив! Ја старац, нисам ратовао.. Неки су остали да чувају овце, неки да чувају кућу, други су заиста повјеровали јер се могао чути тај говор Туђманов. На сваких пет минута је понављано да се онима који нису окрвавили руке гарантује лична и имовинска сигурност и да им се ништа неће десити, међутим десило се итекако”, рекао је Штрбац.

Он је нагласио да су протеклих неколико недјеља најтиражнији хрватски медији пренијели његову изјаву да су Срби Хрватску у “Олуји” напустили самоиницијативно, нагласивши да су га интерпретирали како њима одговара.

“Кажу, сами су отишли! Ето и Саво је коначно признао! Позвао их је Милошевић и Генералштаб Војске Републике Српске. Оно што сам ја мислио под `самоиницијативно` је да на хиљаде Крајишника увидјевши да пуца прва линија, а поучено искуством ранијих ратова и претходних акција, нису хтјели чекати да им дођу у куће, почну убијати дјецу, силовати родитеље, жене, палити… Избјегли су злу судбину. Они који су остали су убијени”, закључио је Штрбац.

Једно од мјеста масовних ликвидација Срба у Хрватској са “Веритасовог” списка је Доњи Скрад код Бориловића гдје су припадници хрватске војске 5. августа заклали пет цивила, међу којим четири жене.

Покољ је успјела избјећи Даница Дмитровић, али су убице дошле и други дан, силовали је и бацили у бунар гдје се утопила.

У селима Комић и Пољице код Коренице 12. августа хрватски војници су убили шест цивила, међу којим пет жена, а неке од жртава запалили заједно са кућама.

У Глогову код Грачаца 7. августа су убијена четири цивила, а у Уздољу код Книна њих седам. Било је предвиђено да буду одведени у камп УН-а у Книн, али је војник, који је остао да их чува испалио рафал у њих док су сједили.

У Дољанима код Оточца је у данима између 5. и 9. августа убијено 12 људи, од тога седам жена и већина их је запаљена са кућама.

У селима Зрмања (засеок Гyдyра), Надврело и Паланка код Грачаца у току авгyста 1995. побијено је најмање 12 лица.

Припадници XВ-а су 6. авгyста 1995. yшли у y село Голyбић код Книна и y “чишћењy” побили најмање 15 мјештана, yглавном y њиховим кyћама или двориштима.

Хрватски војници су 5. августа 1995. заyставили у селу Радљевац, пред кyћом Ђyре Добријевића, трактор са седам мјештана села Голyбић, сви цивили, међy којима су биле три жене који су кренyли у егзодyс и све их побили ватреним орyжјем, а дан касније у акцији “чишћења” Радљевца убили три цивила.

У Мокром Пољу код Книна је 6. августа убијено најмање шесторо цивила, а 7. августа су хрватски војници yшли y кyћy Обрада Поповића y Мокром Поаy и yбили његовy женy Станy и ментално заосталог сина Мирка, а Обрада пропyцали кроз главy, али је ипак преживио.

Припадници УНППОФОП-а су 1. септембра 1995. пронашли y Мокром Поаy y аyтомобилy марке “Фићо“ yбијенy старицy Савy Бабић yпyцанy y главy.

XВ је 6. и 7 авгyста 1995. напала и yшла y цело Лyшчани код Петриње и том приликом yбила најмање 11 лица, од којих 10 цивила, који сy остали y својим кyћама док је 7.и августа у селу Шаш код Сиска убијено најмање шест цивила.

У Кијанима код Грачаца 4. августа је убијено 14 цивила, а село је порушено и попаљено.

У згради Основне школе у Двору на Уни 8. августа је масакрирано 9 цивила који су претходно овдје пребачени из Психијатријске болнице и Дома за старија и немоћна лица у Петрињи. Злочин је почињен у присуству данске јединице УНКРО-а, која није реаговала јер су, према мандатy имали овлашћење да орyжје yпотребаавајy једино y слyчајy да су они директно нападнyти и yгрожени.

У избјегличкој колони на цести измеђy Глине и Двора – моста на Уни на различите начине , највише од ХВ-а, а дјелимично и заједничким дјеловањем XБ и припадника Петок корпуса АБИX, yбијено је најмање 189 људи , највише са Кордyна и Плашког у Лици, од којих је више од двије трећине цивила.

Извор: АТВБЛ
Преузео: Илија Смиљанић 🐺

----------------------------------------
🖋️ Текстове са наше странице можете преносити у изворном облику, српским писмом, уз обавезно навођење извора и аутора.

16/08/2025

Помозимо Ненаду.

Ненад је младић из Србије који је преживео незамисливо. На радном месту, на њега је пала метална конструкција тешка 9 тона. Након тога је уследило 13 тешких операција на мозгу, борба за живот дуга 7 месеци, менингитис, сепса...

Али Ненад се није предао. Сада му је потребна наша помоћ да направи последњи, најважнији корак - трансплантацију матичних ћелија у Москви, како би могао да поново покрене једну страну тела.

До циља му недостаје још 90 000 евра.

Зато вас, добри људи, позивамо да заједно покажемо хуманост!

Пошаљите СМС:

1726 на 3030

(цена поруке је 200 дин, за кориснике из Србије)

Свака порука и уплата значе живот, значе наду, значе корак ка оздрављењу.

За Ненадову победу - ујединимо се!

Извор: Српско срце - хуманитарне акције

Вук Мандушић

Address

Parcic

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Bukovica posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Share