31/07/2026
ГРОБАРИ БУДВАНСКОГ РУКОМЕТА, А ШАМПИОНИ ПРИВАТНИХ КОМБИНАЦИЈА❗
То је једина титула коју сте, за сада, успјели да освојите.
🗣️ Осјећамо обавезу да јавно изразимо дубоку забринутост због свега што се дешава у РК Будванска ривијера, клубу који је, нажалост, од спортског колектива постао приватизовани плијен.
📌 Кап која је прелила чашу јесте чињеница да је први тим остао без иједног дјетета из Будве. Без момака који су годинама носили овај клуб, играли за симболичне накнаде, остављали срце на терену, сами плаћали операције и рехабилитације и својим залагањем извели клуб из дугова до финансијске стабилности.
Када је требало спасавати клуб, били су довољно добри. Када је клуб стао на ноге, постали су вишак.
Отјерани су они који су доносили трофеје, радећи за накнаде испод сваког достојанства. Очигледно, успјех није био довољан. Или можда јесте, али није одговарао нечијим плановима.
Најбољи играч црногорске лиге за 2025. годину и репрезентативац Црне Горе желио је да остане у Будви. Међутим, за спортске „стручњаке“ који данас воде клуб за њега није било мјеста. Каријеру наставља у Кувајту. И то довољно говори о спортској политици која се данас води.
Данас, умјесто будванске дјеце, гледамо тим састављен од играча са стране, уз вишегодишње уговоре, станове и плате од неколико хиљада евра. Све то финансира клуб чији буџет данас премашује 400.000 евра – рекордан у историји клуба.
Резултат?
Без титуле. Без Купа.
Али је зато предсједник клуба за 2025. годину проглашен најбољим спортским радником Будве❗
Ако су ово критеријуми успјеха, онда је неуспјех постао нова мјера за признања.
Поставља се једноставно питање: да ли је циљ стварање јаког рукометног клуба или система у којем ће спорт служити приватним интересима?
Посебно забрињава оно што се, према ријечима више људи упућених у дешавања у клубу, могло чути од појединих челника – да их не занимају трофеји нити будванска дјеца.
Ако спорт не постоји због дјеце, развоја домаћих играча и освајања трофеја, због чега онда постоји?
Грађани Будве имају право да знају како се троши њихов новац, зашто су они који су годинама градили клуб преко ноћи постали непожељни и по којим критеријумима се доносе одлуке.
▪️Будва није банкомат.
▪️Будванска ривијера није приватна фирма.
▪️РК Будванска ривијера није ничији политички плијен нити приватни бизнис.
Они који мисле да ће избрисати оно што су стварале генерације Будвана, грдно се варају. Клуб није настао са њима, нити ће нестати када они оду.
Остаће записано ко га је подизао када је био на кољенима, а ко га данас претвара у средство за остваривање туђих интереса.
Невјероватно је лицемјерство.
Истим тим момцима годинама је говорено да су будућност клуба. Док је требало играти без новца, трпјети и ћутати – били су будућност. Оног тренутка када је клуб стао на ноге, та иста „будућност“ испраћена је на задња врата.
Толико о ријечима, обећањима и захвалности.
Јер, очигледно, проблем нису будвански момци. Проблем је што се са њима не могу правити исте комбинације.
Када клуб постане сервис за приватне интересе, домаћа дјеца постају сметња, а не вриједност.
Посебно боли однос према капитену Новаку Бајчети, који је годинама био симбол овог клуба. Када је било најтеже, играо је без иједног евра. Касније је наставио да игра за примања испод сваког озбиљног спортског стандарда, јер је вјеровао клубу којем је дао најбоље године своје каријере.
Ако је тако завршио капитен, какву поруку данас шаљете сваком дјетету из Будве које сања да обуче дрес свог града?
Мислили сте да ће све ово проћи испод радара. Да нико неће постављати питања. Да ће Будвани ћутати док се њихов клуб претвара у полигон за остваривање приватних интереса.
Преварили сте се.
Ваше намјере су прочитане, а ваше игре више нису тајна.
Немојте се изненадити када свака ваша одлука буде под лупом јавности.
Будва је превише мала да би се истина могла сакрити, а превише поносна да би ћутала.
На крају, позивамо комплетну спортску јавност, бивше и садашње спортисте, спортске раднике и све грађане који вјерују да спорт мора бити заснован на раду, поштењу и развоју домаће дјеце да јавно изнесу свој став.
Ово није крај. Ово је тек почетак питања на која ће јавност морати да добије одговоре.
