07/01/2016
НОВИ НАСЛОВИ
Дрво живота - Кристина Ковач
Постоји ли погрешно вријеме за праву љубав?
Након рођења ћерке коју је жарко жељела, Катарина Молнар суочава се са чињеницом да је њен брак са Борисом на издисају.
На Клиничком центру, Дамјан Видак лежи на Интезивној њези са дијагнозом тешке болести и неизвјесним прогнозама.
Једног усамљеног сњежног поподнева, Катарина ће на Фејсбуку пронаћи управо Дамјана, старог познаника у драматично новим околностима. Њихове судбине неочекивано ће се спојити у причу о љубави кад јој вријеме није, у причу о храбрости, суочавању са слабостима и страховима, у причу о страсти, животним дилемама и одлукама које се морају донијети: остати или отићи? Учинити оно што је „исправно“ или зграбити срећу објеручке?
„Кристина Ковач је написала савремен роман на вечиту тему, испричала дирљиву причу на модеран начин, поклонила читаоцима истинску тугу без патетике.“ Блиц жена
„Непосредност са којом се Ковач у књизи хвата укоштац са животним изазовима је разоружавајућа.“ Блиц
„Огољено, дирљиво, очаравајуће!“ Story
„Најхрабрији љубавни роман у последњих неколико година.“ Недељник
Издавач: Лагуна, 2015.
И ово ће проћи - Милена Бускетс
Био једном давно и негдје далеко, можда у Кини, неки моћан, паметан и милостив цар који је једног дана окупио све мудраце свог царства, филозофе, математичаре, научнике, пјеснике и рекао им: „Желим кратку реченицу која ће послужити у свим могућим околностима.“ Мудраци су се повукли и мјесецима размишљали. На крају су се вратили и рекли цару: „Смислили смо реченицу и она гласи: ʼИ ово ће проћиʼ.“ Па су додали: „Бол и туга пролазе, као што пролазе радост и срећа.“ Сад знам да то није истина.
Бланкина мајка је умрла. Она осећа тјескобу која се у њен живот увлачи због губитка. Након мајчине сахране, Бланка одлучује да се преко љета пресели у љетњиковац у Кадакасу са синовима, пријатељима, два бивша мужа и псом не би ли нашла нову животну снагу. Истражујући болну, компликовану и страсну везу с мајком, срећући старе познанике и стичући нове, разочаравши се у љубавника, проводећи вријеме с најближима, прониче у срж тог односа и полако зацјељује ране настале након мајчине смрти.
Милена Бускетс преноси лична искуства у свој роман дајући му дубок лични печат. Кроз Бланкину причу, описујући болест и смрт њене мајке, као и њене односе са љубавницима и пријатељицама, вјешто преплићући дубоке мисли и лаган стил, списатељица говори о универзалним темама: о болу, љубави, страху и жудњи, тузи и смијеху, очају и љепоти пејзажа у којем јој се повремено привиђа њена мајка, јер они које смо вољели никада не нестају без трага.
Издавач: Лагуна, 2015.
