Školski brod Jadran - Training ship Jadran

Školski brod Jadran - Training ship Jadran Dobrodošli na školski brod Jadran It was built in Hamburg, in the HC Stülcken & Sohn shipyard, and launched on June 25, 1931. godine. septembra 1930. C. juna 1931.

Training ship “Jadran”


Jadran is a training ship powered both by sail and internal combustion built for the navy of Yugoslavia and now owned by the navy of Montenegro. The construction cost 8,407,030 dinars, or 622,743 RM, and was funded in part by the Jadranska Guard maritime organization and in part by a loan taken from the Navy war reparations. On 16 July 1933, at 10.00 hours, the ship arrive

d in Tivat, and was commissioned into the Yugoslav Royal Navy on 19 August 1933, although the commissioning ceremony (which included a salute with cannons) was held only on 6 September at Split. The ceremony, which lasted three days, was attended by representatives of the political and military leadership from the whole country. The ship joined the Adriatic fleet on 25 June 1934. The vessel cruised several times in the Mediterranean Sea, and in the Atlantic Ocean three times. During the German invasion of Yugoslavia in April 1941, the ship was based at Boka, in the Đenovici. The ship commanded underwater weapons, and South sector of naval defense. The crew was not complete due to the requirements of Yugoslavia's other fleet, but there were enough crew members to carry out task-transport unit within the bay. Aircraft bombed the ship, but the crew several times opened fire on the low-flying aircraft. The crew remained on board until April 17, when the destroyer Zagreb was sunk. It was surrendered to the Italian navy, which used it as a training ship under the new name Marco Polo. After the capitulation of Italy in 1943, the ship lay abandoned in Venice and began to decay. Its equipment was looted and at the end of the war, it was barely floating and was serving as a bridge in one of the Venetian canals. At the request of the Yugoslav government and the ship was returned to Tivat. Immediately its restoration was begun in the Sava Kovačević marine-technical repair bureau. The crew was carefully chosen because a military enlistment lasted four years. Repairs began on 21 April 1947, and finished on 17 December 1948. The ship was ready for sailing, and served as part of the Vojnopomorskog school center in Divulje. With cruises began immediately and continued to the present day, being the right landing classroom. In 1956 and 1957, further general repairs and reconstruction of the ship were done in Tivat. The ship was completely gutted, and its complete inventory and a mast were replaced. The deck was dismantled, new equipment installed and new sails were added. Ten years later, the ship was completely rebuilt and modernized once more in Tivatin Arsenal. The Jadran sailed to Barcelona in 2008 as part of an event organized by the International Union for Conservation of Nature for the 2008 World Conservation Congress. It sailed with 20 other sailboats, ranging from schooners to catamarans, and two research vessels. Jadran is a barkentine with a displacement of 737 tons and a length of almost 60 meters. The beam reaches 8.90 m, intermediate draft is 4.05 m, the main mast height 39.1 m, and the deck surface totals 93.3 m2. Total length of rope is 11 kilometers. The main motor is the "burmajster-alpha" 353 kN and develops a maximum speed of 10.4 knots. On the sailboat, there are three single, two double and three four-person cabins, one 12-berth and one 30 berth space.



Školski Brod JADRAN. Više od sedam decenija vjetar puni jedra š/b "Jadran", dajući ponosu Mornarice Vojske Jugoslavije snagu da sigurno plovi svjetskim morima. Bez obzira na činjenicu da su brzi i snažniji brodovi na motorni pogon preoteli vladavinu nad svjetskim morima od brodova na jedra jos prije nekoliko vijekova, jedrenjaci su i dalje neprevaziđeni kao ploveće učionice za buduće pomorske oficire. Brojne generacija mornaričkog kadra sticale su prva znanja i vještine iz pomorstva i navigacije, kao osnov za svoj budući poziv, baš na ovom brodu. Školski brod "Jadran" najbolja je škola za učenje ćudi mora po kojima već više od sedam decenija plovi. Karakteristike

Školski brod "Jadran" je motorni jedrenjak tipa "barkantina" sa deplasmanom od 787 tona i dužinom preko svega od 60 metara, a na vodenoj liniji 41 metar. Širina na glavnom rebru je 8.90 m, srednji gaz je 4.35 m, visina velejarbola 39.1 m. Ima 12 jedara ito 9 uzdužnih i 3 krstna, ukupne površine 930 m 2 . Ukupna dužina konopa je 12 kilometara. Glavni motor mu je "burmajster-alfa" 480 ks i razvija maksimalnu brzinu od 12 čvorova. Na jedrenjaku postoji šest jednokrevetnih, dve dvokrevetne i tri četvorokrevetne kabine, zatim po jedan dvanaestokrevetni i dva tridesetokrevetna prostora. Istorijat

Stvaranjem prve jugoslovenske države 1918. godine pojavila se potreba za nabavkom školskog broda, ali namjera nije realizovana jer nisu bila obezbijeđena odgovarajuća finansijska sredstva. Inicijativu za nabavku školskog jedrenjaka za Ratnu mornaricu i akciju prikupljanja novčanih sredstava pokrenula je ponovo pomorsko-propagandna organizacija "Jadranska straža" u junu 1926. Organizacija je uspjela da sakupi milion ondašnjih dinara, a ostatak je obezbijedila Ratna mornarica uzimanjem kredita i iz ratne reparacije. Ukupna potrebna suma bila je 8.407.030 dinara ili 622.743 DM. Ugovor za gradnju školskog broda sklopljen je 4. godine sa njemačkim brodogradilištem "H. Silken Son" u Hamburgu. Školski jedrenjak dobio je ime "Jadran", a porinut je u more 25. U međuvremenu je nastao spor sa brodogradilištem zbog pada vrijednosti marke i naplaćivanja dijela sredstava iz ratnih reparacija, tako da je "Jadran" u potpunosti završen tek 27. juna 1933. godine, kada je i isplovio za otadžbinu. U Tivat, gdje mu je i danas matična luka, uplovio je 16. jula 1933. godine u 10 časova, uz svečani doček i oduševljenje naroda. Već naredne godine š/b "Jadran" počeo je sa svojim školskim krstarenjima. Prije Drugog svjetskog rata bilo je sedam vožnji van Jadranskog mora, a poslije samo pet, jer je glavni školski brod u to vrijeme bio "Galeb". Mjesto koje mu je neopravdano bilo oduzeto š/b "Jadran" ponovo je zauzeo 1997. godine, kada je krstario do Grčke. Najzanimljivije i najduže putovanje š/b "Jadran" (11.262 NM) bilo je za Sjevernu Ameriku, do Njujorka i Bostona. Na poziv naših iseljenika školski jedrenjak isplovio je iz Dubrovnika 20. aprila 1938. godine, da bi preko Malte, Gibraltara, Madeire i Bermuda 21. juna 1938. godine svečano uplovio u Njujork. U Njujorku se zadržao 16 dana i za to vrijeme posjetilo ga je više hiljada nasih iseljenika, a ogranak "Jadranske straže" iz Njujorka brodu je poklonio ratnu zastavu. Zanimljivo je da je posada tom prilikom posjetila našeg čuvenog naučnika Nikolu Teslu i poklonila mu gravuru broda. Poslije toga brod je boravio pet dana u Bostonu i isplovio za otadžbinu. Na plovidbi do Amerike, glavni navigacijski oficir bio je porucnik fregate Milan Spasić, buduci narodni heroj, koji je sa porucnikom fregate Sergejom Mašerom 1941. potopio razarac "Zagreb" u Tivatskom zalivu, pri cemu su obojica poginula. Pojavio se problem u navigaciji, jer kada se plovi jedrima, zanos od vjetra je veliki, pa kurs mora cesto da se mijenja. Pozicija broda osim zbrojenom, sve je vrijeme odredivana i astronomskom navigacijom za koju zbog oblacnosti nije uvjek bilo uslova. Spasić
se nije kolebao. Poslije 23 dana plovidbe po pučini Atlantika, 10. juna u zoru, tacno u kursu kako je predvideo Spasić, pojavila su se Bermudska ostrva. Bio je to veliki uspjeh za posadu "Jadrana". Tokom Drugog svjetskog rata školski brod "Jadran" koristila je italijanska ratna mornarica, takođe kao školski brod, ali pod imenom "Marko Polo". Agonija broda počinje od kapitulacije Italije. Potpuno zapušten, ogoljen i opljačkan, dočekao je kraj rata vezan u jednom od venecijanskih kanala, služeći kao most. Nakon dolaska u domovinu 1946. godine i obnove u remontnom zavodu "Sava Kovačević" u Tivtu, stručnjaci Zavoda su polovinom 1949. godine okončali vraćanje broda u prvobitno stanje. Od tada do danas š/b "Jadran" redovno se održava i remontuje i spada u red najljepših jedrenjaka tipa "barkantin".Od drugog svetskog rata na ovamo "Jadran" ima stalno status broda za obuku mornarickih kadrova. Formiranjem Vojske Crne Gore "Jadran" je u sastavu Mornaricke baze Vojske Crne Gore. Putovanja jedrenjaka "Jadran":

1. Dubrovnik - Tunis - Malta - Pirej - Tivat, od 25. 6. do 25. 7. 1934.
2. Dubrovnik - Glibraltar - Lisabon - Kazablanka - Malaga - Palma de Majorka - Tunis - Pirej - Dubrovnik, od 5. 8. do 5. 10. 1934.
3. Dubrovnik - Oran - Porto Drande - Funšal - Kadis - Ajacio - Pirej - Dubrovnik, od 1. 04. do 31. 8. 1935.
4. Dubrovnik - Malta - Vilfranš - Marmarika - Istanbul - Konstanca - Varna - Solun - Pirej - Dubrovnik, od 10. 6. do 31. 8. 1936.
5. Dubrovnik - Malta - Napulj - Aleksandrija - Port Said - Ismailija - Suec - Tripoli - Vati - Istambul - Sulina - Konstanca - Burgas - Kavala Atos - Patras - Dubrovnik, od 1. 6. do 2. 9. 1937.
6. Dubrovnik - Malta - Gibraltar - Madera - Hamilton - Njujork - Boston - Santa Kruz - Ponta Oelgada - Gibraltar - Tunis - Dubrovnik, od 20. 4. do 31. 8. 1938.
7. Dubrovnik - Malta - Lisabon - Šerbur - Roterdam - Hamburg - Kilgdinja - Stokholm - Kopenhagen - Oslo - Portsmut - Dubrovnik, od 22. 5. do 15. 9. 1939.
8. Split - Malta - Aleksandrija - Pirej - Divulje, od 20. 6. do 26. 7. 1959.
9. Divulje - Malta - Bejrut - Latakija - Rodos - Solun - Split, od 16. 6. do 30. 7. 1960.
10. Divulje - Bengazi - Tunis - Malta - Pirej - Split, od 13. 6. do 22.7. 1961.
11. Split - Port Said - Port Sudan - Bejrut - Split, od 30. 10. do 8.12.1962.
12. Split - Malta - Krf - Split, od 20. 6. do 3. 7. 1984.
13. Tivat - Pirej - Korintski kanal - Tivat, od 13. 7. do 25. 7. 1997.
14. Tivat - Gilbraltar - Lisabon - Tivat, od 4. 6. do 14. 7. 1998.
15. Tivat - Tripoli - Aleksandrija - Tivat, od 2.7. do 27.7. 2001.
16. Tivat-Krf-Tivat, od 20.07. do 28.07.2002.
17. Tivat-Tulon-Livorno-Krf-Tivat, od 30.06. do 27.07.2003.
18. Tivat -Cadiz - Portsmut - Cartagena - Krf - Tivat od 01.06.-01.08.2005. ucešce u obilježavanju godišnjice Trafalgarske bitke
19. Tivat - Krf - Tivat 16-21.04. 2006. prisustvo komemorativnim svečanostima na ostrvu Vido i Plavoj grobnici
20. Kotor-Kaljari-Barselona-Tivat 24.09.-17.10.2008.godine, učešće na 4. Konferenciji IUCN-a na temu zaštite morskih biodiverziteta.
21. Tivat-Barletta-Bari-Kotor od 8. do 11. maja 2013. godine, fakultet za pomorstvo Kotor i Vojska Crne Gore organizovali su Plovidbu 2013 za studente i profesore.

Одмах након стварања заједничке држава Срба, Хрвата и Словенаца, и формирања наше Краљевске ратне морнарице планирана је...
31/07/2026

Одмах након стварања заједничке држава Срба, Хрвата и Словенаца, и формирања наше Краљевске ратне морнарице планирана је набавка школског брода, али за то у почетку нису постојале финансијске могућности. Одлука о набавци школског једрењака "Јадран" донета је у Београду, у јуну 1926. године, на другом састанку делегата поморске организације "Јадранска стража". Брод је требало да буде, и формално је био, поклон "Јадранске страже" Ратној морнарици Краљевине СХС.
⚓
Ко је колико допринио за куповину најљепшег брода наше Краљевске ратне морнарице и ЈРМ?
1. Србија 617.303 дин. (54%)
2. БиХ 310.850 дин. (27%)
3. Хрватска 130.631 дин. (11%)
4. Македонија 49.995 дин. (4%)
5. Словенија 31.793 дин. (3%)
6. Црна Гора 1.500 дин. (1%)
УКУПНО: 1.142.072 дин.
(Према извјештају о новчаном доприносу по обласним одборима „Јадранске страже“ за куповину школског једрењака „Јадран“ објављеном у Гласнику Јадранске страже за јануар 1929, стр. 28). Наравно, ријеч је о обласним одборима на територијама данашњих држава, које у оно вријеме нису постојале. Поређења ради, обласни одбори из читаве Хрватске (Сплит, Дубровник, Сушак, Загреб, Карловац и Осијек) приложили су 130.631 дин, док је само Београдски одбор приложио 150.000....
⚓
Будући да је коначна цена брода, исплаћена бродоградилишту у Хамбургу, износила 8.407.830 дин, остатак новца (више од седам осмина цене) обезбеђен је из средстава од ратних репарација које је Немачка била обавезна да плати због разарања Србије (и Црне Горе) у Првом светском рату. Јадран је изграђен у Хамбургу, у бродоградилишту "H. C. Stulcken Sohn". Био је то типичан једрењак типа баркентина (баркантин), опремљен за обуку помораца. Поринут је 25. јуна 1931. године и том приликом добио је име "Јадран". Но, због пада вредности марке и проблема са наплатом ратних репарација од Немачке дошло је до спора са бродоградилиштем, па је "Јадран" тек 27. јуна 1933. запловио ка Отаџбини, а у Тиват је упловио 16. јула 1933. године у 10 часова пре подне...

Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић изјавио је да има информације да су се Хрватска и Црна Гора догово...
29/07/2026

Председник Демократске народне партије Милан Кнежевић изјавио је да има информације да су се Хрватска и Црна Гора договориле о питању брода "Јадран".
"Договор је следећи – ми Хрватима враћамо брод 'Јадран'. Пловиће под хрватском заставом и биће у луци у Сплиту. Повремено, моћи ћемо да га користимо као тренажни брод", рекао је Кнежевић на данашњој седници парламента.
Он је изјавио да је Црна Гора "званично капитулирала".
"Ово даље значи да је следећа Превлака, 17 милиона за одштету логорашима у Морињу, враћање имовине у Боки, и то значи да постајемо протекторат Хрватске", додао је челник ДНП-а.
Загреб је недавно "упозорио" Подгорицу да неће ући у Европску унију ако не реши питања "обештећења логораша, наставак рада на проналаску 14 несталих из 'домовинског рата', процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски процеси у застоју, очување спомен-плоче у Морињу и нужност промене имена базена у Котору, наставак разговора о граници на мору, те 'поврат' школског брода Јадран".

20/06/2026
ПИСМО ПЛЕНКОВИЋУ: „ЈАДРАН” НИЈЕ РОЂЕН ИЗ ХРВАТСКЕ ДРЖАВНОСТИИсторичар Александар Гајић упутио је отворено писмо хрватско...
11/06/2026

ПИСМО ПЛЕНКОВИЋУ: „ЈАДРАН” НИЈЕ РОЂЕН ИЗ ХРВАТСКЕ ДРЖАВНОСТИ
Историчар Александар Гајић упутио је отворено писмо хрватском премијеру Андреју Пленковићу поводом његове изјаве у Тивту да је школски брод „Јадран” хрватски брод. У писму Гајић наводи да „Јадран” није настао као хрватски, већ као брод Краљевске морнарице Југославије, и да се његова историја не може тумачити изван државног, војног и историјског контекста у којем је изграђен.
Писмо преносимо интегрално:
Отворено писмо Андреју Пленковићу
Господине Пленковићу,
Ваша изјава у Тивту да је школски брод „Јадран” хрватски брод није само политичка порука упућена Црној Гори, већ је и покушај да се један сложен, југословенски, државни, војни и историјски симбол сведе на билатералне односе две земље у процесу приступања Европској унији. Мислите да је довољно изговорити реченицу пред камерама, па да се избришу уговори, новац, државни континуитет, ратне репарације, морнарица која га је наручила и држава у чије је име тај брод уопште поринут.
Пре него што се још више залетите у Вашим освајачким изјавама, морате знати да „Јадран” није настао као хрватски брод, није наручен као хрватски брод, није плаћен као хрватски брод, није поринут као хрватски брод и није ушао у службу као хрватски брод, него је изграђен за Краљевску морнарицу Југославије, државе која је настала на темељима победе Краљевине Србије у Првом светском рату.
Наиме, ако већ говоримо о пореклу, онда почнимо од новца, јер је новац у овом случају најбољи лек против накнадне митологије. Укупна цена изградње школског брода „Јадран” износила је 8.407.030 динара, од чега је Јадранска стража, кроз добровољну акцију прикупљања прилога, обезбедила око 1.000.000 динара, што значи да је тај друштвени, поморски и патриотски прилог покрио приближно 11,9 одсто укупне цене брода, док је преосталих око 88,1 одсто обезбеђено преко државе, морнарице, кредита и немачких ратних репарација, дакле преко механизама оне исте југословенске државе чији је темељ био српски ратни, политички и међународноправни капитал после 1918. године. Ту долазимо до суштине коју Ваша изјава прескаче.
Јер ако је Хрватска данас спремна да „Јадран” прогласи својим зато што је његова матична лука била Сплит, онда Србија има још старије, дубље и теже аргументе да каже да је тај брод и њен, јер он није рођен из хрватске државности, него из југословенске државе створене после српске победе, голготе српске војске, на костима српских жртава, али и српског међународног признања.
Матична лука није исто што и власништво. Сплит није наручио „Јадран”, нити га је платила хрватска држава. Хрватска држава није 1930. године закључила уговор у Хамбургу. Брод је наручен за Краљевску морнарицу Југославије, а та Југославија није пала са неба, него је израсла из победничке Србије, из државе која је у Првом светском рату изгубила огроман део свог становништва.
Зато није могуће историју „Јадрана” започети у Сплиту, а притом прећутати Београд. Није могуће позвати се на југословенску имовину, а избрисати државу која ју је створила, и није могуће тражити брод као национално наслеђе само на основу луке у којој се налазио. Ако је критеријум лука, онда је Ваша теза више него плитка.
Са друге стране, ако је критеријум жртва на којој је настала држава која је брод наручила, онда Србија не само да мора бити за столом, него има право да постави питање како је могуће да се данас о „Јадрану” разговара као о спору између Хрватске и Црне Горе, док се Србија, чија је победа створила политички оквир у којем је брод настао, третира као неми посматрач сопственог историјског наслеђа.
Зато, господине Пленковићу, ако Ви тврдите да је „Јадран” хрватски, онда Србија има пуно право да каже да је тај брод и српски, не зато што жели туђе, него зато што не дозвољава да се заједничко претвори у искључиво хрватско, да се југословенска имовина претвори у национални трофеј једне државе и да се српски удео у настанку те државе и њене морнарице гурне под тепих, као да су бродови сами себе градили, као да су репарације саме себе исплаћивале и као да је Југославија настала без Србије.
Ваша реченица у Тивту зато није само спорна, него је и историјски дрска. Она од брода који је био симбол једне заједничке државе покушава да направи доказ једне накнадне националне својине, али баш зато отвара питање које можда у Загребу нисте желели да отворите: ако Хрватска има право да потражује „Јадран” на основу југословенског наслеђа, онда и Србија има право да потражује свој део тог истог наслеђа, јер „Јадран” није хрватска успомена изолована од српске историје, већ пловећи доказ да је Србија својом државношћу, својом победом, својим новцем, својим људима и својим жртвама била уграђена у темеље државе која га је створила.
Зато је занимљиво како се у хрватској интерпретацији историје Југославија појављује само онда када нешто треба узети, а не и онда када треба признати ко је ту државу створио, бранио и финансирао. И пре него што Вам следећи пут падне на памет да југословенску историју третирате као шведски сто, да уређујете границе, да уцењујете тренутним позицијама, када следећи пут помислите да кажете да је „Јадран” хрватски, сетите се да има неко ко је у тишини пристојно и гласно ћутао до сада, те да Вам се јасно поручује:
„Мало је и наш!”
Извор: Политика

Најљепши брод наше Краљевске ратне морнарице и ЈРМ плаћен је дословно српском крвљу (7/8 укупне цијене од ратних репарац...
11/06/2026

Најљепши брод наше Краљевске ратне морнарице и ЈРМ плаћен је дословно српском крвљу (7/8 укупне цијене од ратних репарација Њемачке), али и српским новцем (54% новца Јадранске страже за његову куповину прикупљено је у Србији, плус значајан прилог дао је Краљ Ујединитељ).
Сплит му никада није био матична лука нити лука уписа, јер тако нешто имају само трговачки бродови. Ратни бродови уписују се у флотну листу која се води при министарству одбране.
За своје 93 године највише времена провео је базиран у Боки Которској, знатно више него у Сплиту.
Према Споразуму о сукцесији СФРЈ покретна имовина СФРЈ прелази на државу сукцесора на чијој се територији налазила на дан проглашења независности, а шб „Јадран“ се на дан проглашења хрватске независности није налазио на територији РХ, већ на редовном ремонту у Тиватском арсеналу који је од првог дана био права „мајка и заштитница“ овог брода...
Дакле, не постоји НИЈЕДАН реалан основ за хрватске претензије на овај брод.

Školski brod "Jadran", fotografija iz 1934. godine
13/01/2026

Školski brod "Jadran", fotografija iz 1934. godine

Address

Tivat

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Školski brod Jadran - Training ship Jadran posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share