14/08/2026
Ne po flasim shumë për rininë, apo jo? Por, nëse e shihni panelin e sotëm, do të vëreni se nuk kemi edhe aq shumë të rinj. Kjo nuk është e rastësishme.
Ky është një manifestim i parë i këtij lloji, përmes të cilit duam fillimisht të ndërtojmë besim. Dhe besimi fitohet duke i ftuar aktorët kryesorë në vend, njerëzit që marrin pjesë, kontribuojnë dhe mund ta bëjnë këtë organizim edhe më madhështor në të ardhmen.
Besoj se në vitet e ardhshme duhet gjithnjë e më pak t’u lëmë hapësirë diskutimeve vetëm politikanëve dhe gjithnjë e më shumë t’u j*pim hapësirë rasteve konkrete, njerëzve të rinj dhe profesionistëve që kanë arritur suksese të jashtëzakonshme në punën e tyre.
Mua më vjen keq që sot pata një mundësi shumë të mirë. E ftova në panel një person që e vlerësoj jashtëzakonisht shumë për inteligjencën dhe profesionalizmin e tij, por në këto ditë ai ishte në një vizitë pune në Londër. Dhe unë i j*p plotësisht të drejtë. Ai nuk na ka aspak borxh. Ai bën atë që mendon se është në interesin e tij më të mirë dhe, në këtë rast, kishte një angazhim profesional që nuk mund ta anulonte për të ardhur në një manifestim si ky.
Madje, ai është një prej shembujve se si njerëzit tanë studiojnë dhe punojnë në vendet evropiane, ndërtojnë karriera dhe sjellin dije, përvoja, shërbime dhe vlera të reja. Për vitin e ardhshëm, besoj se planifikimi do të jetë ndryshe dhe do të kemi risi në organizim, sidomos në përfshirjen e këtyre njerëzve.
Ata duhet të na shërbejnë si shembull dhe motivim: si punohet, si krijohen rezultate, si eksportohen shërbimet dhe si mund të sillen dije, mjete dhe vlera të ndryshme nga shtetet e tjera në vendin tonë.
Jini të sigurt se ka pafund raste të tilla. Ka njerëz me rezultate kulminante, me suksese të jashtëzakonshme, dhe ne duhet të mësohemi që këtyre njerëzve t’u j*pim mirënjohje.
Sepse, nëse e shohim shoqërinë tonë – dhe kjo është bindja ime – shpesh nuk dimë t’ua j*pim mirënjohjen njerëzve për atë që kanë arritur. Nuk jemi një shtet aq mediokër sa të mos mund të gjejmë shembuj se si punohet dhe sa sakrifica ka bërë dikush për të arritur një rezultat.
Institucionet duhet t’ua zgjasin dorën këtyre njerëzve dhe t’u thonë: “Vazhdo përpara, ne qëndrojmë pas teje.”
Fatkeqësisht, nuk i kemi shumë të tilla raste. Por nuk duhet të kompleksohemi nga kjo. Përkundrazi, njerëzit inteligjentë dhe të suksesshëm duhet t’i kemi sa më afër nesh, t’u kërkojmë këshilla dhe të krijojmë forma të ndryshme bashkëpunimi, nëse ata pranojnë të kontribuojnë.
Duhet ta kemi parasysh se kanë kaluar shumë vite nga viti 2001 dhe sot kemi një ndryshim drastik të gjeneratave.
Prandaj, periudhën që vjen dhe zhvillimin e mëtejshëm të frymës së Marrëveshjes së Ohrit e shoh si një formë të re që duhet të ndërtohet mbi atë që është arritur deri më tani, por me një theks të veçantë te fitimi i besimit, kohezioni social dhe gjithëpërfshirja e të gjitha komuniteteve.
Duhet të jemi të sigurt se çdo komunitet i ka përparësitë e veta. Nuk duhet të përpiqemi vazhdimisht të gjejmë dobësitë dhe gabimet e njëri-tjetrit. Përkundrazi, duhet të shohim se çfarë të mirë sjell secili komunitet.
Një komunitet mund të ketë aftësi të jashtëzakonshme sipërmarrëse. Një tjetër mund të ketë një disiplinë të jashtëzakonshme pune. Një tjetër mund të ketë aftësi të veçanta për ndërtimin e institucioneve, edhe pse në numër përbën një përqindje më të vogël të popullsisë.
Nëse të gjitha këto i bashkojmë dhe krijojmë një produkt të ri të përbashkët, rezultatet mund të jenë kulminante.
Shumë politikanë, për qëllime populiste, thonë se duan ta bëjnë vendin tonë “si Zvicra”. Por një shtet nuk bëhet si Zvicra me fjalë. Bëhet me një formë të qartë, me gjithëpërfshirje, me identifikim të qartë të defekteve dhe me masa konkrete për zhvillimin e tyre.
Mundësitë i kemi.
Ajo që na duhet është t’i bashkojmë njerëzit, dijen, përvojën dhe energjinë e tyre dhe t’i kthejmë ato në rezultate konkrete për të gjithë shoqërinë.
****
Многу зборуваме за младите, нели? Но, доколку го погледнете денешниот панел, ќе забележите дека немаме толку многу млади луѓе. Тоа не е случајно.
Ова е прва манифестација од ваков вид, преку која, пред сè, сакаме да изградиме доверба. А довербата се стекнува преку поканување на клучните општествени чинители во земјата, на луѓето кои учествуваат, придонесуваат и можат во иднина овој настан да го направат уште поголем и позначаен.
Верувам дека во наредните години треба сè помалку простор да им оставаме на дискусиите во кои доминираат само политичарите, а сè повеќе простор да им даваме на конкретните примери, на младите луѓе и на професионалците кои постигнале исклучителни резултати во својата работа.
Жалам што денес имав една навистина добра можност. На панелот поканив човек кого исклучително многу го ценам поради неговата интелигенција и професионализам, но овие денови тој беше на работна посета во Лондон. И јас целосно го разбирам тоа. Тој воопшто не ни должи ништо. Тој го прави она што смета дека е во негов најдобар интерес и, во овој случај, имал професионална обврска која не можел да ја откаже за да присуствува на манифестација како оваа.
Тој, всушност, е еден од примерите како нашите луѓе студираат и работат во европските земји, градат кариери и носат нови знаења, искуства, услуги и вредности. Верувам дека следната година планирањето ќе биде поинакво и дека ќе имаме новини во организацијата, особено во делот на вклучувањето на вакви луѓе.
Тие треба да ни служат како пример и мотивација: како се работи, како се создаваат резултати, како се извезуваат услуги и како знаењето, искуството и различните вредности од други држави можат да се пренесат и применат во нашата земја.
Бидете сигурни дека постојат безброј вакви примери. Имаме луѓе со извонредни резултати и со исклучителни достигнувања, а ние треба да научиме да им оддаваме признание за нивниот успех.
Затоа што, ако го погледнеме нашето општество – и тоа е мое лично уверување – честопати не знаеме да им оддадеме признание на луѓето за она што го постигнале. Не сме држава која е толку просечна што не може да најде примери за тоа како се работи и низ колку жртви и напори некој стигнал до одреден резултат.
Институциите треба да им подадат рака на овие луѓе и да им кажат: „Продолжете напред, ние стоиме зад вас.“
За жал, немаме доволно такви примери. Но, не треба да се оптоваруваме со тоа. Напротив, интелигентните и успешните луѓе треба да ги имаме што е можно поблиску до нас, да ги консултираме и да создадеме различни форми на соработка, доколку тие се подготвени да придонесат.
Треба да имаме предвид дека поминаа многу години од 2001 година и дека денес имаме драматична промена на генерациите.
Затоа, периодот што следува и натамошниот развој на духот на Охридскиот рамковен договор го гледам како нова форма која треба да се надгради врз она што е постигнато досега, но со посебен акцент на градењето доверба, социјалната кохезија и инклузивноста на сите заедници.
Треба да бидеме свесни дека секоја заедница има свои предности. Не треба постојано да се обидуваме да ги бараме слабостите и грешките едни кај други. Напротив, треба да гледаме што позитивно носи секоја заедница.
Една заедница може да има исклучителни претприемачки способности. Друга може да има извонредна работна дисциплина. Трета може да има посебни способности за градење институции, иако бројчено претставува помал процент од населението.
Ако сето тоа го обединиме и создадеме нов заеднички производ, резултатите можат да бидат исклучителни.
Многу политичари, од популистички причини, велат дека сакаат нашата земја да ја направат „како Швајцарија“. Но, една држава не се прави како Швајцарија со зборови. Тоа се постигнува со јасна визија, инклузивност, прецизно идентификување на недостатоците и конкретни мерки за нивно надминување и развој.
Можностите ги имаме.
Она што ни е потребно е да ги обединиме луѓето, знаењето, искуството и нивната енергија и сето тоа да го претвориме во конкретни резултати за целото општество.