06/11/2021
Химическая отрасль (далее — «химическая промышленность») является важным фактором развития и инноваций экономики страны. Однако долгосрочная реализация этого фактора потребует существенных усилий. Подобно другим отраслям Узбекистана, химико-фармацевтическому сектору предстоит решать базовые задачи стратегического и структурного характера.
В то же время спрос на химическую продукцию в последующие десятилетия на рынках развитых стран будет расти лишь умеренными темпами, и центр тяжести будет смещаться в Азию, Южную Америку и Африку. Международные и местные конкуренты продолжают наращивать свои производственные мощности в этих регионах. Кроме того, в регионах, богатых природными ресурсами, включая Узбекистан, также ожидается появление дополнительных мощностей.
Таким образом, вся структура конкуренции в химической промышленности оказывается на пороге перемен. Помимо этого, производители, работающие в развивающихся и ресурсообеспеченных странах, расширяют ассортимент своей продукции, включая в него специализированные продукты, которые до последнего времени во многих случаях экспортировались из других стран. Для химической промышленности Узбекистана это означает дополнительное усиление конкуренции, как на внутреннем рынке, так и на рынках экспорта.
При этом уже в течение некоторого времени наблюдается смена парадигмы применительно к структуре спроса и предпочтениям потребителей. Стремление к эффективному и экологичному использованию ресурсов существенным образом влияет на подход к энергообеспечению и энергопотреблению.
Примером этих изменений служит тенденция к развитию экономики совместного потребления.
Разрабатывая стратегии для удовлетворения изменяющихся потребностей потребителей, компании вносят значительный вклад в достижение целей ООН в области устойчивого развития.
Значимость стран с экономикой замкнутого цикла будет возрастать, а процесс цифровой трансформации приведет к существенным изменениям во всех секторах. Применительно к тенденциям в химической отрасли, эти два фактора будут играть центральную роль не только на протяжении всего периода до 2030 года, но и в дальнейшем.
В условиях этих изменений химическая промышленность вступает в новую фазу развития. В химической отрасли после промышленной революции и эры угля («химическая промышленность 1.0»), за которыми последовало рождение нефтехимии («химическая промышленность 2.0») и дальнейшая глобализация и углубление специализации («химическая промышленность 3.0»), наступает эра химической промышленности 4.0, в которой ключевую роль будут играть технологии цифровой трансформации, экономика замкнутого цикла и принципы устойчивого развития.
Kimyo sanoatida yangi davr
Kimyo sohasi (keyingi o'rinlarda - "kimyo sanoati") mamlakat iqtisodiyotini rivojlantirish va innovatsiyalarining muhim omilidir. Biroq, ushbu omilni uzoq muddat amalga oshirish uchun katta sa'y-harakatlar talab etiladi. O'zbekistondagi boshqa sanoat tarmoqlari singari, kimyo va farmatsevtika sektorida ham asosiy strategik va tarkibiy muammolarni hal qilinishi kerak.
Shu bilan birga, rivojlangan mamlakatlar bozorlarida yaqin o'n yilliklarda kimyoviy mahsulotlarga bo'lgan talab faqat o'rtacha sur'atlarda o'sadi va og'irlik markazi Osiyo, Janubiy Amerika va Afrikaga ko'chadi. Xalqaro va mahalliy raqobatchilar ushbu mintaqalarda ishlab chiqarish quvvatlarini kengaytirishda davom etmoqdalar. Bundan tashqari, tabiiy resurslarga boy mintaqalarda, jumladan, O'zbekistonda qo'shimcha quvvatlarning paydo bo'lishi kutilmoqda.
Shunday qilib, kimyo sanoatidagi raqobatning butun tarkibi o'zgarish arafasida. Bundan tashqari, rivojlanayotgan va resurslarga boy mamlakatlarning ishlab chiqaruvchilari o'zlarining maxsulotlar assortimentini kengaytirmoqdalar, ular yaqin vaqtgacha ko'p xollarda boshqa mamlakatlardan ixtisoslashtirilgan mahsulotlar import qilganlar. O'zbekistondagi kimyo sanoati uchun bu ichki bozorda ham, eksport bozorlarida ham raqobatning qo'shimcha o'sishini anglatadi.
Shu bilan birga, talab tuzilishi va iste'molchilar istaklariga nisbatan bir muncha vaqt paradigma o'zgarishi kuzatilgan. Resurslardan samarali va barqaror foydalanishga intilish energiya ta'minoti va energiya iste'moliga yondashuvga sezilarli ta'sir ko'rsatadi.
Ushbu o'zgarishlarga misol tariqasida aylanma iqtisodiyot tendentsiyasi keltirilgan.
Mijozlarning o'zgaruvchan ehtiyojlarini qondirish bo'yicha strategiyalarni ishlab chiqish orqali kompaniyalar BMTning barqaror rivojlanish maqsadlariga erishishda katta hissa qo'shadilar.
Aylanma iqtisodiyotning ahamiyati oshadi va raqamli transformatsiya jarayoni barcha sohalarda sezilarli o'zgarishlarga olib keladi. Ushbu ikki omil kimyo sanoatidagi tendentsiyalarga nisbatan nafaqat 2030 yilgacha, balki undan keyingi davrda ham markaziy rol o'ynaydi.
Ushbu o'zgarishlar sharoitida kimyo sanoati rivojlanishning yangi bosqichiga o'tmoqda. Kimyo sanoatida sanoat inqilobi va ko'mir davridan keyin ("kimyo sanoati 1.0"), so'ngra neft-kimyo tug'ilishi ("kimyo sanoati 2.0") va keyinchalik globallashuv va ixtisoslashuvning chuqurlashishi ("kimyo sanoati 3.0"), raqamli transformatsiya texnologiyalari, aylanma iqtisodiyot va barqaror rivojlanish tamoyillari muhim o’rin olgan kimyo sanoati 4.0 davri boshlanadi.
Кимё саноатида янги давр
Кимёвий соҳа (кейинги ўринларда - "кимё саноати") мамлакат иқтисодиётини ривожлантириш ва инновацияларининг муҳим омилидир. Бироқ, ушбу омилни узоқ муддат амалга ошириш учун катта саъй-ҳаракатлар талаб этилади. Ўзбекистондаги бошқа саноат тармоқларидаги сингари, кимё ва фармацевтика сектори ҳам асосий стратегик ва таркибий муаммоларни ҳал қилиши керак.
Шу билан бирга, ривожланган мамлакатлар бозорларида яқин ўн йилликларда кимёвий маҳсулотларга бўлган талаб фақат ўртача суръатларда ўсади ва унинг оғирлик маркази Осиё, Жанубий Америка ва Африкага кўчади. Халқаро ва маҳаллий рақобатчилар ушбу минтақаларда ишлаб чиқариш қувватларини кенгайтиришда давом этмоқдалар. Бундан ташқари, табиий ресурсларга бой минтақаларда, жумладан, Ўзбекистонда қўшимча қувватларнинг пайдо бўлиши кутилмоқда.
Шундай қилиб, кимё саноатидаги рақобатнинг бутун таркиби ўзгариш арафасида. Бундан ташқари, ривожланаётган ва ресурсларга бой мамлакатларнинг ишлаб чиқарувчилари ўзларининг махсулотлар ассортиментини кенгайтирмоқдалар, яқин вақтгача кўп ҳолларда бошқа мамлакатлардан ихтисослаштирилган маҳсулотлар импорт қилинган. Ўзбекистондаги кимё саноати учун бу ички бозорда ҳам, экспорт бозорларида ҳам рақобатнинг қўшимча ўсишини англатади.
Шу билан бирга, талаб тузилиши ва истеъмолчилар истакларига нисбатан бир мунча вақт парадигма ўзгариши кузатилган. Ресурслардан самарали ва барқарор фойдаланишга интилиш энергия таъминоти ва энергия истеъмолига ёндашувга сезиларли таъсир кўрсатади.
Ушбу ўзгаришларга мисол тариқасида айланма иқтисодиёт тенденцияси келтирилган.
Мижозларнинг ўзгарувчан эҳтиёжларини қондириш бўйича стратегияларни ишлаб чиқиш орқали компаниялар БМТнинг барқарор ривожланиш мақсадларига эришишда катта ҳисса қўшадилар.
Айланма иқтисодиётнинг аҳамияти ошади ва рақамли трансформация жараёни барча соҳаларда сезиларли ўзгаришларга олиб келади. Ушбу икки омил кимё саноатидаги тенденцияларга нисбатан нафақат 2030 йилгача, балки ундан кейинги даврда ҳам марказий рол ўйнайди.
Ушбу ўзгаришлар шароитида кимё саноати ривожланишнинг янги босқичига ўтмоқда. Кимё саноатида саноат инқилоби ва кўмир давридан кейин ("кимё саноати 1.0"), сўнгра нефт-кимё даври ("кимё саноати 2.0") ва кейинчалик глобаллашув ва ихтисослашувнинг чуқурлашиши ("кимё саноати 3.0"), рақамли трансформация технологиялари, айланма иқтисодиёт ва барқарор ривожланиш тамойиллари муҳим рол ўйнайдиган кимё саноати 4.0 даври бошланади